"Catone in Utica"

*

Da li je moral postao „najslabija karika“ u Srbiji, svakodnevno živimo kviz

 

VESTI Autor:N1 Beograd14. apr 202312:11

 

This is a modal window. This modal can be closed by pressing the Escape key or activating the close button.

Ovaj video snimak nije moguće reprodukovati.

Zbog čega je video snimak iz kviza "Najslabija karika", u kojem dva takmičara slabijeg znanja, izbacuju trećeg, bez ijednog pogrešnog odgovora, isprovocirao lavinu negativnih komentara? Šta kao društvo u celini biramo - pravila ili etiku, ili nijedno? Sociolog Ivan Živkov kaže da neki dobro prepoznaju da ono što smo videli u studiju asocira na stanje u društvu, "to je sličica u jednom širem mozaiku". Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Baucal smatra da su ljudi reagovali ne na sam kviz, već na život koji imaju svakodnevno, a koji su prepoznali u situaciji koja se desila u kvizu.

„Mi smo društvo u lošoj kondiciji, društvo kojem je oteta država od jedne kriminalno-političke organizacije, društvo je postalo mesto gde vladaju čudne vrednosti: negativna selekcija, napredovanje kroz poslušnost do nivoa poltronstva, u kojem je izjednačena kupljena sa pravom diplomom, napreduju oni koji se snalaze, laktaju“, ocenjuje Živkov u Novom danu na TV N1.

Dodaje da je naše razoreno društvo stvorilo četiri kontigenta građana.

Play Video

„Jedni su oni koje više ništa ne zanima, koji traže kartu u jednom pravcu da ga napuste, drugi su oni koji pokušavaju u okviru postojećeg stanja da se snađu i izbore nešto za sebe, i to su ta dva takmičara u kvizu, treći kontigent su oni koji ne mogu ni da se snađu ni da odu nego su prinuđeni da rade šta moraju i da se tuku za ćevape u Lidlu, jer im je jedino zadovoljstvo da se ponekad dobro najedu, i četvrti, možda najmanji kontigent su ljudi koji nisu otišli, ne žele da se prilagode lošem sistemu, ali nisu ni egzistencijalno ugroženi i mogu da zadrže svoj stav, i to je voditelj kviza Nikola Kojo“, navodi Živkov.

Baucal kaže da ljudi osećaju da stanje u našem društvu nije kako bi trebalo, ne postoje uslovi za dobar život, poremećene su vrednosti. „Svi smo društvena i moralna bića i imamo potrebu da budemo konzistentni, ali s druge strane mnogo je teže da održite neki moralni stav u društvu u kojem se promovišu sasvim suprotne vrednosti. Verujem da je 90 posto ljudi pristojno, normalni, ali smo napravili društvo koje tera 90 posto ljudi da se u svakodnevnom životu ponašaju nemoralno“, ukazuje.

Živkov: Ovde je potpuno nekažnjeno neadekvatno ponašanje

Živkov dodaje da ovo nije naš lokalni fenomen, dobrim delom smo i pod uticajem nekih svetskih trendova, „s tim što kod nas mnoge stvari dobijaju vrlo brutalne okvire i karikaturalne razmere“. „Ovde je potpuno nekažnjeno ponašati se na neadekvatan način… Legitimno je u kapitalizmu boriti se za svoj interes, ali se moraju poštovati pravila koja jednako važe za sve, i procedure. Ljudi su reagovali jer su u kvizu videli ono što svakodnevno vide u preduzeću, u bolnici, u opštini, i u školi“, ocenjuje Živkov.

Baucal se slaže i kaže „da je to samo stvar kviza, drugačije bi ljudi reagovali, pričali bi o kvizu, o taktici, a u stvari, mi pričamo o nama, o našim izgubljenim životima“. Živkov ističe da je važno što se pojavio neko no nije interesno deo kviza, misleći na voditelja Nikolu Koju, da kaže da ponašanje takmičara u kvizu nije bilo u redu.

„Nikada trendove nije nametovao slabije obrazovan, jako je važno kako elita reaguje, šta se vidi u medijima. Jako je važno kroz medije i u javnosti davati dobre primere. Javni prostor nam je prepun poltrona, beskičmenjaka i onda čitavo društvo ide za tim pogrešnim primerom“, ukazuje Živkov.

Baucal: Lako je kritikovati anonimce

Baucal podseća da su pravila neophodna za život u zajednici i dobar primer toga bi bio saobraćaj. „Kada bi se više poštovala pravila, svi bismo brže prolazili kolima kroz ovaj grad“, daje primer.

Na pitanje da li je lavina negativnih komentara na račun dva takmičara kviza bila zaista iskrena, Živkov navodi da je hipokrizija široko rasprostranjena u našem društvu, „ne verujem da su sve te reakcije na društvenim mrežama iskrene“. „Lako je kritikovati neku dvojicu takmičara u kvizu koji su nepoznati, njih će svi kritikovati, a nemaju hrabrosti da kritikuju nekog na visokoj poziciji, nekog moćnika. U praksi se ljudi ne ponašaju onako kako kritikuju druge na društvenim mrežama“, ocenjuje.

Baucal dodaje da nema rizika kod kritikovanja anonimaca. „Pitanje je zašto ta oštrica moralne kritike nije prisutna svakodnevno u njihovom okruženju. Kod nas često možemo da čujemo vrlo kritičke opaske prema nekim globalnim dešavanjima, ljudi su puni principa kad su u pitanju Amerikanci, Rusi, Kinezi, a slična dešavanja u njihovom okruženju prođu pored njih“, kaže Baucal.

Navodi da imamo dve hipoteze – da je većina nemoralna, „ili da je većina nas zadržala lični moralni osećaj, prepoznaju nepravdu, ali se ne osećaju dovoljno moćnim da to promene, jer nisu sigurni da će druge kolege izabrati da im se pridruže u borbi protiv nepravde i onda se plaše da će biti ostavljeni na cedilu“. „Problem je nepoverenja kod nas građana da možemo da se udružimo i nešto promenimo“, zaključuje.

Živkov ponavlja da je cela situacija oko reakcija na kviz Najslabija karika potvrda hipokrizije, ali da to ne znači da je seme moralnosti potpuno zadrto. „Mi i ovog jutra imamo nekoga ko je istukao ženu, maltretirao decu, pljuvao po ulici i onda ušao u pekaru i tražio nešto posno, jer je Bože moj, veliki petak i posti se. Da li je taj čovek moralan i ima tradicionalne vrednosti ili je licemer. Ja se pribojavam da imamo puno licemera, i da je to ozbiljan problem na kome mora da se radi – da se sa vrha šalju bolje poruke“, poručuje.

Dodaje da svaka konferencija za medije predsednika republike traži da neko izađe i kaže, kao što je takmičarima rekao Nikola Kojo, „da li te je sramota što se tako obraćaš novinarima, političkim protivnicima“. „To nije primereno, to nije dobar primer građanima. Šta da očekujemo od ljudi na ulici, kada se tako ponaša elita“, pita Živkov.

 

***

Komentar

***

 

Opere "Catone in Utica" širile su ideju slobode po gradovima Evrope, samo ne i u Srbiji. Variranje arije iz ove opere "Dovea svenarti allora" najjasnije odslikava proces muzičkog stvaranja (i stvaranja uopšte); ujedno, pokazuje i lažnost romantičarske ideje "genija". Ili, da kažemo to ovako: da, postoje geniji, ali udeo genijalnosti u njihovom stvaranju je 1%, a njihov "nevidljivi rad" čini ostalih 99%. Međutim, da bi bilo i tog "nevidljivog rada", neophodni su DRUGI – brojni drugi kompozitori (tako je u svim strukama), koji su takođe vrsni majstori muzike i njihovi "Katoni": Vinči 1727, Leo 1729,..., Vivaldi 1737,..., Gasman 1761, J.K. Bah 1761,..., Paizijelo 1789. Srbija živi ovakvu stvarnost kakvu živi jer u svojoj kulturnoj matrici ima BAG: tu su "drugi" nevažni za život, stvaranje, budućnost; srpskoj kulturi bitne su samo vođe, harizmatski pojedinci, geniji. Katon mlađi (95.- 46.pne)., poznat je kao „otac otadžbine" vatreni pristalica Republike - agitator čestitosti; ogorčen svakodnevnom korupcijom koja je cvetala u Rimu njegovog doba. Kada je Cezar 49. pne., prešao Rubikon, poražen je Pompej, Katon je pobegao u Utiku u Africi, tu mu donesu odluku senata, tj. naređenje da u ime rimskog naroda prihvati mir sa Cezarom, on to sa gnušanjem odbija! Kaže: mir može biti sklopljen samo "ako se Cezar odrekne vlasti i pristane da bude zatvoren"! U građanskom ratu Katon je poražen u skladu sa svojom stoičkom filozofijom, zbog izgubljene slobode Rima izvršava samoubistvo. Cezar, ipak, oplakuje svog neprijatelja: Katonova smrt je prevelika cena za njegovu pobedu; baca svoj lovorov venac.

Zoran Stokić

14.04.2023.