Ed Širan optužen da je plagirao pesmu Marvina Geja, traže mu 100 miliona dolara

 

SHOWBIZ Autor Daily Mail, N1 Beograd 26. apr 202320:52 Stefanie Loos/AFP

 

Muzičar Ed Širan optužen je da je plagirao klasičnu pesmu Marvina Geja "Let's Get It On". Porodica pokojnog Eda Taunsenda, koautora pesme, tvrdi da postoje "velike sličnosti" između te numere i Širanovog hita "Thinking Out Loud" iz 2014. godine.

Koautor „Let’s Get It On“ Ed Taunsend bio je pevač, muzičar i advokat, a preminuo je 2003. godine. Parnicu je pokrenula njegova ćerka, Ketrin Taunsend Grifin.

„Mislim da je gospodin Širan veliki umetnik pred kojima je sjajna budućnost… Ali moram da zaštitim nasleđe mog oca“, rekla je ona u svedočenju.

Kao „krunski dokaz“ prvog dana suđenja, advokat Taunsendove porodice pokazao je video snimak Širana kako tokom nastupa izvodi „mešap“ te dve pesme i tvrdili da je to „ravno priznanju“.

Širan je negirao da je time „priznao“, rekavši poroti: „Bio bih idiot kada bih stao na binu pred 20.000 ljudi i to uradio“.

Bena Kramp, advokat Taunsendovih naslednika koji traže 100 miliona dolara od Širana, kazao je da je parnica pokrenuta da bi „zasluge otišle tamo gde treba“.

Šoranova advokatica Ajlin Farkas rekla je da je muzičarka i koautorka pesme „Thinking Out Loud“ Ejmi Vadž tu pesmu nije „ukrala“ od taunsenda i Geja.

Progresija akorda i osnovni elementi Širanove pesme su često korišćeni u muzici i nisu se prvi put pojavili u pesmi „Let’s Get It On“, rekla je ona.

Parnica protiv Širana pokrenuta je 2017. godine, a očekuje se da će suđenje trajati oko nedelju dana.

 

***

Komentar

***

 

Da su u 18 veku postojala autorska prava kao danas A.Mocart  bi svaki dan bio na sudu! Ali to je nedozvoljena tema i u 21 veku, stvoren je mit Mocartu. Do skora je oratorijum Misilvečeka „Abramo ed Isacco“ 1776., pripisivan Mocartu. A poslednjih 20 g se uveliko izvodi "njegova", "La Betulia Liberata" 1771.; Pošto im je u Beču bilo osporeno autorstvo opere "La Finta Semplice" 1769., da bi sprečili skandal otac i sin su krenuli na turneju po Italiji. Amadeus je došao u priliku da tu od Mislivečeka uči  zanat. Prepisivao je njegove note i tako učio da komponuje; otuda Mocartovom rukom napisan oratorijum  „Abramo ed Isacco“ (iz njegove zaostavštine). Jedino spominjanje "Batulije" je pismo Leopolda Mocarta iz martu 1771., "on je takođe dobio nalog da komponuje oratorijum za Padovu...“. Mocart  nije poslao "Betuliju" u Padovu! U stvari, Mocartovi se nikada nisu vratili u Padovu posle Milana u decembru 1771. "Betulia" je izvedena 1772., u Padovi - kompozitor muzike, NIJE Mocarta, već Đuzepe Kalegari. Epilog – "Betulia" nije izvedena za Mocartovog života. Amadeus, na primer, nije dao "Batuliju" da se izvede ni u "Tonkunstler-Societat" - društvo za pomoć muzičarima koje je Gasman osnovao u Beču 1771.; poznato po izvođenjima oratorijuma. Ni udovica Konstanca, a imala je onolike novčane probleme, nije prodala napisan (neizveden) oratorijum "Batulije"! Pošto je taj jedan primerak napisan Mocartovom rukom, mora da je njegov oratorijum; a Mislivečekov oratorijum "La Batulija Liberata" iz 1771., je i onako IZGUBLJEN(!)

*

Tonkunstler-Societat (1771-1939) 

Kompozitor Florijan Gasman, koji je bio muzička ikona Beča (školova je svog naslednika Salijerija), došao je na ideju da osnuje "društvo za pomoć muzičarima" i ono je osnovano 1771.,  "Tonkunstler-Societat" (1771-1939) 1939., ga je posle ansluša Austrije Hitler ukinuo. Njegova svrha je bila „podrška penzionisanim muzičarima i njihovim porodicama; kao i udovicama i njihovoj deci“. Društvo se finasiralo dobrotvornim koncertima i donacijama; naročito su bili poznati po izvođenju oratorijuma. Za Gasmanovo društvo prvu donaciju načinila je Marija Terezija 500 a njen sin 200 dukata. Kasnije su ovakva društva osnovana u Berlinu,...,St.Perersburgu. Za koncerte su svoja dela prilagali članovi duštva: Gassmann, Hasse, Bono, J.Haydn, Salijeri, Albrechtsberger, Martinez, Ditersdorf, Paul Wranitzky , Franz  Süssmayr, Kožulah, Cartellieri, Vogler,..., Bethoven; a izvođena su i dela baroka: Hendla i &. Zanimljivo je da je A.Mocart tu izvodio svoja dela (instrumentala; ne oratorijume), da bi ta dela promovisao, ali nije postao član ovog - super  važnog "sindikata" - iz bizarnog razloga; da bi postali član morali ste priložiti KRŠTENICU, od Amadeusa su u dva navrata tražili da iz Salzburga donese krštenicu, ali je on nije priložio (bez toga niste mogli postai član). Kada je 1791., naprasno umro udovica Konstaca i deca nisu mogli dobijati finansisku pomoć ovog društva!

Najizvođeni je oratorijum J.Haydna " Die Schöpfung", "Die Jahreszeiten", "Il ritorno di Tobia". Tu su i Hasina " Santa Elena al Calvario", Florian Leopold Gassmann " La betulia liberata"(danas se ne može nigde čuti, nigde nije snimljena), Salijeri "La Passione di Giesu Cristo", "Isacco figura del Redentore",..., "Re di Giuda"; Kao i Hendlov "Mose in Egitto", "Judas Maccabäus" i Ramoov "Castore e Polluce".

Zoran Stokić

26.04.2023.