Teleskop Veb snimio spektakularno galaktičko spajanje (FOTO)

 

SCITECH Autor M.Ž. 18. apr 202319:00 svemirNASA/ESA/CSA/STScI via AP

 

Sijajući kao svetionik usred mora galaksija, Arp 220 osvetljava noćno nebo na snimku koji je zabeležio NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb).

U pitanju su zapravo dve spiralne galaksije u procesu spajanja. Arp 220 najjače svetli u infracrvenom svetlu, što ga je učinilo „idealnom metom“ za Veb. To je ultra-svetleća infracrvena galaksija (ULIRG) sa sjajem većim od hiljadu milijardi sunaca.

Poređenja radi, naša galaksija Mlečni put ima mnogo skromniji sjaj od oko deset milijardi sunaca.

Smešten 250 miliona svetlosnih godina od nas u sazvežđu Zmija, Arp 220 je najbliži ULIRG i najsjajniji od tri galaktička spajanja najbliža Zemlji.

Sudar dve spiralne galaksije počeo je pre oko 700 miliona godina. To je izazvalo ogromnu eksploziju formiranja zvezda. Oko 200 ogromnih zvezdanih jata nalazi se u zbijenom, prašnjavom regionu prečnika oko 5.000 svetlosnih godina (oko 5 procenata prečnika Mlečnog puta). Količina gasa u ovom regionu jednaka je celom gasu u celoj galaksiji Mlečni put.

Prethodna posmatranja radio-teleskopom otkrila su oko 100 ostataka supernove na površini manjoj od 500 svetlosnih godina. NASA-in svemirski teleskop Habl otkrio je jezgra matičnih galaksija udaljenih 1.200 svetlosnih godina. Svako od jezgara ima rotirajući prsten koji formira zvezdu koji izbacuje zaslepljujuću infracrvenu svetlost tako očigledno u ovom Vebovom pogledu. Ovo blistavo svetlo stvara difrakcijske šiljke — karakteristiku zvezdanog praska koja dominira ovom slikom.

Na periferiji ovog spajanja, Veb otkriva slabe repove od gasova ili materijal koji je gravitacija izvukla iz galaksija, predstavljen plavom bojom – dokaz „galaktičkog plesa“ koji se dešava. Organski materijal predstavljen u crvenkasto-narandžastoj boji pojavljuje se u poljima preko Arp 220.

 

***

Komentar

***

 Džordž Eleri Hejl 

(1868-1938)

pošto je iz SAD, za njega u Srbiji niko nije čuo, iako Hejl

može da posluži kao paradigma kako naučnik treba da izgleda;

to je vreme izumitelja NikoleTesle

Društvo čine institucije (formalne i neformalne) i ljudi koji su u njima. Za razliku od zatvorenih društava, otvorena su premrežena brojnim instuticijama pa je na taj načinje max povećan broj interakcija u društvu. Od 18 veka, na primer, privatne škole na Zapadu su se nazvale "institutima" bavile su se obrazovanjem ali i istraživanjem. Džordž Eleri Hejl (1868-1938) solarni astronom, najpoznatiji po otkriću magnetnih polja u sunčevim pegama, imao je organizacione sposobnosti (koje je u otvorenom društvu mogao da realizuje!) za planiranje i izgradnje institucija nauke, na primer, opservatoriju Jerkes (gde je kreirao tada najveći teleskop na svetu; tu je instaliran i solarni teleskop "Snou" - opservatoriji Jerkis ga je poklonila Helen Snou iz Čikaga), opservatoriju Mount Vilson (Los Anđeles; izgrađen sredstivima Karnegijeve fondacije 1904., sledeća generacija najvećih teleskopa u svetu), opservatoriju Palomar i solarnu laboratoriju Hale; takođe je podsticao postojanje međunarodnih organizacija za koordinaciju naučnih istraživanja. U Mount Vilsonu je angažovao i ohrabrio Šeplija i Edvina Habla da postignu neka od najznačajnijih otkrića tog vremena. U tim institucijama vodila se dugogodišnja debata o - strukturi kosmosa - koja je dostigla vrhunac u tzv. Velikoj debati (1917-1922) - debata ranih kosmologa je ostala zapamćena po oprečnim stavovima koje su izneli Šepli i Heber Kertis. Kertis je branio tezu da se univerzum sastoji od mnogo više galaksija poput Mlečnog puta. On je ovo zasnovao na uverenju da „spiralne magline“  treba posmatrati kao udaljene galaksije. Debata je rešena kada je Habl otkrio Cefeidu (vrsta promenljive zvezde) u galaksiji Andromeda 1923/1924.; dokazao je da su mnogi objekti za koje se ranije smatralo da su oblaci prašine i gasa (viđene kroz slabije teleskope i tsl) i klasifikovani kao „magline“ zapravo galaksije izvan Mlečnog puta. Na to je Šepli izjavio "evo rada/pisma koje je uništio moj univerzum", umesto da ne prizna poraz (poput naših političara) on je ohrabrivao Habla da piše naučne radove - Hablova otkrića su u osnovi preoblikovala naš naučni pogled na univerzum to su stepenice ka  teleskopu Veb.

Zoran Stokić

19.04.2023.