Kafkin "Proces"

*

Mandić Rigonat: Ljudi su iznevereni, poprostačili smo se a to traje jako dugo

KULTURA Autor:M.Ž.10. apr 202322:2515 komentara

 

Nezapamćen broj uvreda, poziva na linč i pretnji, čak i smrću, na račun uglednih, javnih ličnosti, profesora, novinara, glumaca, TV autora, poslednjih nedelja upućivani su preko društvenih mreža, ali i objavljivani na plakatima i ispisivani na grafitima na ulicama širom Srbije, čak i u medijima. Rediteljka Tatjana Mandić Rigonat kaže za N1 da je taj spisak - uznemiravajući.

„Veoma dugo živimo u atmosferi u kojoj se lako napadaju ljudi, ne poštuje se ni dostojanstvo čoveka, ni ljudski život. Stabilno društvo podrazumeva blokadu lošim politikama koje podstiču nasilje i kontrolu da ne može tako lako da se širi, a meni se čini da su ovde dignute sve brane, da to mržnja i nasilje može slobodno da kulja“, rekla je u emisiji Newsnight.

Režirajući predstavu „Naš razred“ koja je od sinoć na repertoaru Narodnog pozorišta u Beogradu, Rigonat je rekla da „živimo u vremenu koje podstiče nasilje u raznim oblicima, vremenu političkih zloupotreba, negiranja i progona istine“.

„Život u uređenom društvu znači uspostavljanje pravila zajedničkog života i po tome se civilizovano društvo razlikuje od jednog vandalskog društva. Kad kažem kontrola, mislim u smislu sankcionisanja nasilja i proganjanja ljudi. To znači onemogućiti da ljudski život bude na bilo koji način ugrožena, a da oni koji ugrožavaju žive slobodno i normalno, kao ugledni i slobodni građani“, rekla je.

Protiv je, kaže, apsolutne kontrole čoveka.

A ono što zagovara je – emocionalna istina.

„Ta emocionalna istina je ona nepoželjna istina, jer politike žele da mi doveka ostanemo neprijatelji, da se gledamo kroz negativne emocije i da te rane nikada do kraja ne zarastu. Jer iz tih otvorenih rana uvek možete da izvučete u datom trenutku potrebne količine mržnje“, kazala je.

Nedozvoljavanjem da rane zarastu, dodaje, skriva se istina.

„A kad skrivate istinu, vi starom zločinu dodajete novi“, rekla je.

Dotakla se i medija.

„Jednom sam rekla da su mediji postali kao nekada Goli otok… Mediji su postali mesto progonstva, van svakog novinarskog koda, ovde se putem medija ljudi proglašavaju izdajnicima, pa se to upotpuni društvenim mrežama. A na meti mogu da budu svi. Pogledajte primer kolege Marka Janketića“, rekla je Mandić Rigonat.

Njoj nije jasno kako neko može da se proziva zbog „svog ličnog osećanja kako vidi svet“.

 „Ljude prozivate zbog ličnog osećanja kako vidimo svet. Ja, recimo, biram velike pisce koji mi daju mogućnost da kroz njihovo delo mislim trenutak koji živim. ‘Zli dusi’ su, na primer, još na repertoaru Narodnog pozorišta, a tu se otvara tema političkih hulja, koji manipulišu čovekom“, rekla je rediteljka.

A na pitanje ko je izneverio umetnike, nema konkretan odgovor.

„Ja to ne mogu da kažem. Ovde su iznevereni ljudi generalno, mi smo se poprostačili i to traje jako dugo, nekako se neosetno uvuklo, da bi sad poprimilo drastične razmere“, kazala je.

 

***

Komentar

***

 

U našim školama (i u svetu) svi znaju za Kafkin "Proces" i & gde on prikazuje "sivu i banalnu svakodnevicu kao enigmatsku i alogičnu zbilju ispunjenu strepnjom, u kojoj su likovi, pritisnuti osjećajem krivice i zbunjenosti, neprestance izloženi pretnjama birokratskih sila kojima ne mogu dokučiti izvor ni motiv..." Kaže se da je to najpre zbog činjenice da je rastao uz "despotskog oca" i kako reče čak i Kundera on je žrtva "odrastanja u partijarhalnom domu i u totalitarnoj državi". Austro-ugarska "totalitarna"? Od Sumera  do danas 80% država su despostskog tipa! Despotija=birokratska država, potpune neslobode, vladavina hirom "despotske mašine". Monteskje: republika - "vladavinu naroda" ili "vladavinu plemstva uz poštovanje zakona", monarhiju - "vlast jednog čoveka koji se pokorava zakonima" i despotija - "vladavina jednog čoveka čija vlast nije ograničena nikakvim zakonima". I dok je za republiku i monarhiju veoma bitno da ljudi koji obavljaju javne funkcije vladaju pomoću ličnih vrlina i časti, dotle despot, koji vlada isključivo strahom, niti ima potrebe za kakvim vrlinama, niti mora biti častan! Despot ne veruje nikome. Shodno tome, despota nisu obavezivali nikavi zakoni. Kao drugo, u fiskalnoj sferi, na poslovnom planu, u sudskim procesima i tsl. - despot je sistemom zakona (koje je mogao menjati po potrebi) stalno držao svoje potencijalne konkurente u stanju političke rescepkanosti. U vojsci, policiji i obaveštajnoj službi imao je fizička sredstva totalne kontrole i mogao je neprestano da se služi terorom da bi postigao svoje ciljeve. Moć despotija direktno je proizilazi iz psihologije straha i apsolutne nesigurnosti, koja je sistematski razvijana kod svih podanika. Neslobodni podanici imali su samo jednu brigu - oko svakodnevnog preživljavanja.

Zoran Stokić

12.04.2023.