Japanska sakura – podsećanje na obnovu i prolaznu prirodu života (FOTO)

 

LIFESTYLE Autor:Anadolija01. apr 202312:50 Anadolija/David Mareuil

 

Stanovnici i turisti posećuju ovih dana parkove glavnog grada Japana Tokija kako bi svedočili zadivljujućim prizorima poznatog cvetanja trešnje kojeg tamošnji stanovnici nazivaju "sakura".

Uprkos zabrinutosti zbog klimatskih promena koje utiču na vreme cvetanja, ovogodišnja sezona sakura nije razočarala, nudeći živopisne ružičaste i bele cvetove koji su prošarali zelene površine grada.

Posetioci parkova iskoristili su toplo vreme, postavljajući piknike ispod rascvetalog drveća, pijuckajući tradicionalna pića na temu sakure i diveći se prirodnim lepotama gradske flore.

Mnogi su se takođe oglasili na društvenim mrežama kako bi podelili svoja iskustva i zadivljujuće fotografije cvetanja trešnje, privlačeći pažnju iz celog sveta.

Sezona sakura je kulturni fenomen u Japanu, koji predstavlja obnovu i prolaznu prirodu života.

Cvetovi obično traju samo nekoliko sedmica pre nego što padnu na zemlju, podstičući razmišljanje o prolaznosti postojanja i lepoti nestalnosti.

 

***

Komentar

***

 

Tradicija koja je u Japanu pokušala da - karakter - oslobodi antropocentrizma. U evoluciji vrsta kao zamenu za zakržljale instikte – dobili smo samosvest, maštu i um – oni čine mrežu našeg  „karaktera“.  Karakter određuje našu „sudbinu“. Ako naš karakter kao i do sada bude imao težište na antropocentrizmu i antropomorfizmu planeta nema šanse da preživi.  Izgleda da su od iskona ljudi imali urođenu tendeciju da sve fenomene, pa i prirodu, godišnja doba i tsl objašnjavaju tako što im pripisuju ljudske osobine, emocije. O tome svedoče drevne bajke, basne; ali i ponašanje male dece (oblaci mogu biti "besni", cveće ima "lice")  kao i drevne mitologije gde su božanstva sa ljudskim oblicima i kvalitetima; bogovi su lepi, mudri ili moćni, bogovi se žene, imaju decu i tsl. Takođe pojavio se od iskona i antropocentrizam da je čovek superiorno biće, najvredniji deo prirode, da je iznad drugih stvorenja, da sve postoji zbog njega, da on treba da upravlja florom, faunom tj. Zemljom. Taj antropomorfizam i naročito antropocentrizam se preko jednobožačkih religija i prvih despotskih civilizacija održao do danas, danas je on prisutan, na primer, u pojmu nacije. Ideja da je – despot, sveštenik, "nacija" – u privilegovanom položaju – jer je u posedu apsoluta, apsolutne istine je tradicija  - epistemološkog pesimizma – vodi Homo sapijens ka neverovanju u moć ljudskog razuma, u njegovu moć da razlikuje istinu, da aktivno učestvuje u odeđivanju budućnosti, a sve to održava smrtonosni antropocentrični karakter.

Zoran Stokić

01.04.2023.