Država ipak planira da uvede „nacionalne čitanke“ za osnovce i srednjoškolce

 

VESTI Autor:J.P.P.12. apr 202315:5513 komentara N1

 

Ministarstvo prosvete objavilo je poziv na javnu raspravu o izmena Zakona o udžbenicima na osnovu kojeg bi se u osnovne i srednje škole uvele nacionalne čitanke. Podsetimo, ranije su, na predlog predsednika Srbije, najavljivani nacionalni udžbenici.

U Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima stoji da je nacionalna čitanka ne udžbenik već „obavezno nastavno sredstvo“ za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku. Obuhvata sadržaje programa nekoliko predmeta, u zavisnosti od razreda – srpski jezik, odnosno srpski jezik i književnost, svet oko nas, priroda i društvo, istorija, geografija, likovna kultura i muzička kultura.

Podsećamo da su druga nastavna sredstva, po zakonu, radna sveska, zbirka zadataka, geografski, istorijski atlas, gramatika, rečnici…

Predložene su četiri čitanke. U nacrtu je navedeno da čitanka obuhvata sadržaje predmeta – prvog i drugog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja; zatim trećeg i četvrtog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja; zatim svih razreda drugog ciklusa osnovnog obrazovanja i vaspitanja (viši razredi) i svih razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

U nacrtu se dodaje da će sredstva za finansiranje pripreme i nabavke nacionalne čitanke za sve učenike osnovnih i srednjih škola koji rad ostvaruju na srpskom jeziku obezbediti u budžetu Srbije.

Kako stoji u predlogu, nacionalna čitanka „koristi se u cilju razvijanja ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanja svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanja i negovanja srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije, razvijanja interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine“.

Ministarstvo prosvete pozvalo je sve građane i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, kao i da daju svoje predloge i sugestije i pošalju ih imejl adresu: javna.rasprava@prosveta.gov.rs, sa naznakom: „Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima”. Javna rasprava sprovešće se, kako su naveli, do 27. aprila.

Najavljivani nacionalni udžbenici, a sada…

Slična ideja postojala je i ranije, a s njom se saglasio i ministar prosvete 2021. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dve godine pokrenuo inicijativu da država priprema i štampa udžbenike iz srpskog jezika i književnosti, istorije i geografije.

V.d. direktor Službenog glasnika Mladen Šarčević izjavio je u januaru za list “Politika” da su se tada razmatrale dve opcije – prva je da izdaju po jednu školsku knjigu za svaki razred, a druga da štampaju samo tri udžbenika: za mlađe i starije osnovce i za srednjoškolce.

„Nacionalni udžbenici neće biti na tržištu, status će im biti poput izborne školske knjige, a obavezaćemo nastavnike da ih koriste. Videćemo na koji način će to država da uredi… Neće biti direktnog ocenjivanja za znanje iz njih, kao za klasične predmete. Oni će biti dopuna redovnom gradivu, nastavnici će tražiti da ih učenici koriste u izradi projekata, na primer, a onda će u okviru ocene projektne aktivnosti ući i ocenjivanje znanja iz nacionalnog udžbenika“, rekao je tada bivši ministar prosvete za Politiku.

Međutim, prema planiranim promenama zakona, reč će biti o o obaveznom nastavnom sredstvu, ne o udžbeniku.

 

***

Komentar

***

 

U školama kod nas (ali i u svetu) svi uče, na primer, Kafkin "Proces" i & gde on prikazuje ljude koji su "izloženi pretnjama birokratskih sila kojima ne mogu dokučiti izvor ni motiv..." Kaže se da je to najpre zbog činjenice da je Kafka rastao uz "despotskog oca u totalitarnoj državi". Austro-ugarska totalitarna? Ali se u školama sveta ne govori o životu u despotskim državama. Od Sumera  do danas 80% država su bile despostskog tipa! Despotija=birokratska država, potpune neslobode, vladavina hirom "despotske mašine". Monteskje: republika - "vladavinu naroda" ili "vladavinu plemstva uz poštovanje zakona", monarhija - "vlast jednog čoveka koji se pokorava zakonima" i despotija - "vladavina jednog čoveka čija vlast nije ograničena nikakvim zakonima". I dok je za republiku i monarhiju veoma bitno da ljudi koji obavljaju javne funkcije vladaju pomoću ličnih vrlina i časti, dotle despot, koji vlada isključivo strahom, niti ima potrebe za kakvim vrlinama, niti mora biti častan! Despot ne veruje nikome. Shodno tome, despota nisu obavezivali nikavi zakoni. Moć despotija direktno je proizilazi iz psihologije straha i apsolutne nesigurnosti, koja je sistematski razvijana kod svih podanika. Neslobodni podanici imali su samo jednu brigu - oko svakodnevnog preživljavanja. To se zove raditi u korist sopstvene štete. Kada se u školama i kulturi - ne govori cela istina - nego samo delići istine, u mnogim monarhijama ljudi su potražili spas od "Procesa" - u komunizmu - tj. vratili se u "raj" despotskog apsolutnog haosa.

Zoran Stokić

za: 13.04.2023.