Šopen - Stanisław Wawrzyniec Staszi

*

Poruka koju je Frederik Šopen poslao nacistima u Varšavi

 

KULTURA Autor:N.M.09. apr 202319:3814 komentara N1

 

Varšava, prestonica Poljske, je grad sa bogatom istorijom. Jedan od najburnijih perioda u istoriji Varšave, koja traje još od 13. veka, je svakako Drugi svetski rat, kada je grad bio gotovo sravnjen sa zemljom.

Brojni su istorijski lokaliteti u Varšavi koji se odnose na Drugi svetski rat, a jedan od onih koji je zaista vredan pomena je Muzej Varšavskog ustanka (Warsaw Uprising Museum), gde posetioci mogu da vide originalne snimke iz tog vremena, odeću i opremu svedoka i učesnika ustanka, kao i potresne priče ustanika i njihovih najmilijih.

Varšavski ustanak je trajao 63 dana (od 1. avgusta do 2. oktobra 1944. godine) i rezultirao je nemačkom pobedom, pogibijom na desetine hiljada ljudi i uništenjem između 80 i 90 odsto glavnog grada Poljske.

AFP

Na drugom kraju Varšave se nalazi park Lazienki (poljski: Łazienki Park), u Ujazdow Aveniji dugačkoj 1,6 kilometara, a koji je najpoznatiji kao mesto gde se nalazi spomenik Frederiku Šopenu (1810-1849), jednom od najpoznatijih kompozitora u istoriji sveta.

Spomenik, poput grada u kom se nalazi, iza sebe ima bogatu istoriju.

Dizajnirao ga je 1907. poljski vajar Vaclav Šimanovski (1859-1930). Spomenik je prvobitno trebalo da bude otkriven 1910. godine, na 100. godišnjicu Šopenovog rođenja, ali su tu svečanost odložile prvo debate oko njegovog dizajna, a zatim i početak Prvog svetskog rata.

Nakon svih nabrojanih događaja, konačno je otkriven 1926. godine.

Dolazak nacista i rušenje spomenika

Nacistička Nemačka je 1. septembra 1939. godine pokrenula invaziju na Poljsku, što je označilo početak Drugog svetskog rata.

Uprkos hrabrom otporu poljskih snaga, zaostalih i tehnički i kadrovski za moćnom Hitlerovom armijom, nakon svega 35 dana došlo je do kapitulacije i podele teritorije između Nemačke, Litvanije, Sovjetskog Saveza i Slovačke Republike, marionetskog dela teritorije Čehoslovačke koja je bila pod upravom Nemačke.

Za guvernera okupirane Poljske postavljen je Hans Frank, nemački advokat, političar i simpatizer nacista, koji je kasnije za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti osuđen na smrt u Nirnberškom procesu 1946.

Frank je naredio rušenje spomenika Šopenu, koje se dogodilo 31. maja 1940. godine, kada su ga nacisti digli u vazduh. To je bio prvi spomenik u Varšavi koji su okupacione snage srušile.

Prema lokalnoj legendi, narednog jutra, na mestu gde se spomenik nalazio, nacisti su zatekli poruku: „Ne znam ko me je srušio, ali znam zašto – da ne bih svirao posmrtni marš vašem vođi“.

Po završetku Drugog svetskog rata, spomenik je ponovo izgrađen. Pijedestal i bazu je dizajnirao poljski arhitekta Oskar Sosnovski. Na pijedestalu piše „Statua Frederika Šopena, uništena i opljačkana od strane Nemaca 31. maja 1940, a ponovo podignuta od strane naroda, 17. oktobra 1946. godine“.

Pošto je, igrom slučaja, originalni kalup za spomenik preživeo rat, to je omogućilo umetnicima da naprave repliku, koja je ponovo postavljena u varšavski park Lazienki 1958. godine, gde se i danas nalazi i čuva uspomenu na velikog kompozitora i nesalomivi duh poljskog naroda.

 

***

Komentar

***

 

https://www.youtube.com/watch?v=69j7Ck4g1sc

Martha Argerich: The complete Piano sonata no. 2 in B-flat minor Op. 35"(Chopin)

 

I. Grave-Doppio movimento 00:00

II. Scherzo 06:40

III. Marche funèbre. Lento 12:44

IV. Finale. Presto 21:18

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=e8umUi0dyPw

Frédéric Chopin - Marche funèbre Op.72 No.2 

 

*

 

Misli se na: Frédéric Chopin's Piano Sonata No. 2 in B-flat minor, Op. 35, (1835-1839) gde je III stav opšte poznat "posmrtni marš". „Četiri stava" ove sonate, posmatrana odvojeno, su remek-dela, ali zajedno imaju malo toga zajedničkog bio je prigovor Šumana i &. Marche funebre  izvodi se na sahranama širom sveta. Napoleon Anri Reber napravio je orkestraciju ovog posmrtnog marša i ona je izvedena na samoj sahrani Šopena 30.10. 1849., na groblju Père Lachaise Cemetery u Parizu. Možda je najbolja orkestracija ona koju je uradio Leopold Stokovski. Pored Šopenove sopstvene sahrane, izvedena je i na državnim sahranama ser Vinstona Čerčila, Džona F. Kenedija, Margaret Tačer, kraljice Elizabete II ali i na sahranama  sovjetskih lidera Leonida Brežnjeva, Jurija Andropova; J.B. Tita.  Te na državnoj sahrani poljskog predsednika Leha Kačinjskog,ili na primer, tajvanskog predsednika Čang Kaj Šeka i egipatskih predsednika Anvara Sadata i Hosnija Mubaraka. Pre ovog bescelera Šopen je 1826., napisao još jedan posmrtni marš – u c-molu; kao počast - Stanisław Wawrzyniec Staszi (1755-1826); Stašić je bio vodeća ličnost poljskog prosvetiteljstva; katolički sveštenik, filozof, geolog, pisac, pesnik, prevodilac i državnik.). Šopenovi savremenici su smatrali da je Stašić „spasitelj nacije" i neko ko je "podigao Poljsku iz mrtvih“. Njegovoj sahrani 1826., prisustvovala je 1/5 stanovništva Varšave. Šopen je zadržao deo zavese iz kovčega kao svetu relikviju, to ga je inspirisalo da napiše posmrtni marš c-molu, koji je objavljen posthumno kao op. 72 br. 2. Uzgred, ne može da škodi, za razliku od "naših" Stašić je svoje veliko bogatstvo testamentom ostavio, narodu Poljske, za izgradnju bolnica, škola, radničkih socijalnih ustanova, te spomenik Koperniku.

Zoran Stokić

12.04.2023.