Kako je slučanost - optužnica iz 1621. g. u 23 tačke za korupciju - učinila da Fransis Bekon postane filozof nauke

 

Srbija ni u 21 veku nema sistem nezavisnih institucija koje bi "naše" korupcionaše "razvlastila".  Primer pravnika Frensisa Bekona (1561–1626), sin lorda Nikolasa Bekona, čuvara pečata kraljice Elizabete I. Fransis je uložio brojne napore da obezbedi imenovanje u vladi kraljice, ali iako je njegov ujak Vilijam Sesil  bio Elizabetin najvažniji ministar, prijatelj, nije uspeo. Zamislite ovakav primer u Srbiji, toga nema ni u 21 veku, ovde je sistem u kome je nepotizam (porodični i partiski) kao "dobar dan". Kada je na presto došao Džejmsa I, Fransis postaje državni sužbenik. Proglašen je vitezom 1603, državni tužilac 1613, lord čuvar 1617, lord kancelar 1618, baron Verulam 1618, a vikont Sent Albans 1621.Ali 1621. ser Edvard Kouk je sastavio optužnicu u 23 tačke i optužio ga za korupciju. Primanje poklona od stranaka u ročištima u ta vremena nije bilo zabrnjeno zakonom. Fransis je - priznao - da je primao poklone ali je tvrdio da to nije uticalo na njegove presude...Bekon je ipak proglašen krivim, izgubio je pravo da obavlja javne funkcije, morao je da plati fantastičnih 40 000 funti, osuđen je na višegodišnji zatvor. Kralj Dzems je i izdejstvovao da se zatvor  zameni "kućnim pritvorom". Bekon je u kućnom pritvoru pisao radove  o metodama empiriske nauke; a da li bi neki naš u pritvoru pisao traktate iz teorije saznanja?

 

******

 

Frensis Bekon (1561–1626) je bio sin lorda Nikolasa Bekona, čuvara pečata kraljice Elizabete I. Fransis  je ušao u Triniti koledž u Kembridžu sa trinaest godina i tamo je razvio antipatiju prema aristotelovskoj filozofiji. Kasnije je studirao pravo u Grejs Inu i primljen je u advokatsku komoru 1586. Bekon je uložio brojne napore da obezbedi imenovanje u vladi kraljice Elizabete I, ali iako je njegov ujak Vilijam Sesil, kasnije lord Burgli, bio Elizabetin najvažniji ministar, lični prijatelj, nije uspeo.

Tek nakon stupanja na presto Džejmsa I, Fransis postaje državni sužbenik. Proglašen je vitezom 1603, postao je državni tužilac 1613, lord čuvar 1617, lord kancelar 1618, baron Verulam 1618, a vikont Sent Albans 1621. Međutim, 1621. ser Edvard Kouk je sastavio optužnicu u 23 tačke i optužio Fransisa za korupciju, kola su krenula nizbrdo, taj je slučanost učunila da filozofija i nauka dobiju Fransisa u svojim redovima. Primanje poklona od strana stranaka u ročištima u ta vremena nije bilo zabrnjeno zakonom, bila je takoreći uobičajena praksa. Fransis je – priznao – da je primao poklone ali je tvrdio da to nije uticalo na njegove presude u predmetima. I na suđenju je pokazano da ima više slučajeva da su građani učinili poklon Bekonu ali da su spor ipak izgubili. Kako bilo da bilo na suđenju je Bekon proglašen krivim, izgubio je pravo da obavlja javne funkcije, morao je da plati fantastičnih 40 000 funti, osuđen je na višegodišnji zatvor. Titule mu ipak nisu bile oduzete. Kralj Dzems I mu je pomogao tako što je izdejstvovao da se zatvor  zameni  nekom vrstom „kućnog pritvora“. Znači ova je slučajnos učinila da Bekon poslenjih pet godina života boraveći u kući, počne intezivno da se bavi filozofijom nauke.  Ako izuzmemo „Novi organon“ 1620. Njegova najvažnija dela iz filozofije nauke su nastala tek posle 1621, na primer:

 

•         Historia Naturalis (’Natural History’, 1622)

•             Introduction to six Natural Histories (1622)

•             Historia Ventorum (’History of Winds’, 1622)

•             History of the Reign of King Henry VII (1622)

•             Abcedarium Naturae (1622)

•             De Augmentis Scientiarum (1623)

•             Historia Vitae et Mortis (’History of Life and Death’, 1623)

•             Historia Densi et Rari (’History of Density and Rarity’, 1623)

•             Historia Gravis et Levis (’History of Gravity and Levity’, 1623)

•             History of the Sympathy and Antipathy of Things (1623)

•             History of Sulphur, Salt and Mercury (1623)

•             A Discourse of a War with Spain (1623)

•             An Advertisement touching an Holy War (1623)

•             A Digest of the Laws of England (1623)

•             Cogitationes de Natura Rerum (’Thoughts on the Nature of Things’, 1624)

•             De Fluxu et Refluxu Maris (’Of the Ebb and Flow of the Sea’, 1624)

•             Essays, or Counsels Civil and Moral (3rd/final edition – 58 essays, 1625)

•             Apophthegms New and Old (1625)

•             Translation of Certain Psalms into English Verse (1625)

•             Revision of De Sapientia Veterum (’Wisdom of the Ancients’, 1625)

•             Inquisitio de Magnete (’Enquiries into Magnetism’, 1625)

•             Topica Inquisitionis de Luce et Lumine  1625)

·          •            New Atlantis (1626)

 

 

******

 

 

Bekon kao i Galilej su danas ikone empirizma tj. induktivno-eksperimentalne metode – stanovnici  sveta nekritički misle (tako su ih naučili u školama) da je nauka nešto što je u duho te njihove emistemologije.  To samo po sebi pokazuje svu površnost ubrzanog načina zivota na planeti Zemlja. A loše interpretirana prošlost proizvodi ovu nesigurnu budućnost (!)

Njutn nije uzeo njihove epistemološke mustre za svoju novu fiziku, uzeo je nešto što bi mogli da nazovemo - sitezom - metode spasavanja fenomena antičkih astronoma  i  skeptičkih elemenata teorije saznanja  Roberta Bojla.

Brojnim predhodnicima Bekona i Galileja bilo je očigledno da se Aristotelova filozofija nauke kosi sa mnogim „činjenicama prirode“. Pitali su se šta to nije uredu sa opštim Aristotelovim postavkama, gde je on pogrešio? Pokušavali su, neuspešno, da nađu novu - popravljenu - sholastičku teoriju saznanja (kao zamenu za antičku). Da bi mogli uspešno da se bavimo naukom Bekon je za početak tražio da se očistimo od predrasuda i predispozicija.On je primetio da je proučavanje prirode zamagljeno od strane četiri klase „idola“ koji opsedaju ljudske umove.

(1) "Idoli Plemena" imaju svoje temelje u samoj ljudskoj prirodi. Razumevanje je sklono da postulira više pravilnosti u prirodi nego što zapravo tu nalazi, da na brzinu generalizuje i da prenaglašava vrednost „metoda potvrđivanja“ (uzimaju se samo oni primeri koji nama idu u prilog).

(2) Nasuprot tome, "Idoli Pećine" su stavovi prema iskustvu koji proizilaze iz vaspitanja i obrazovanja čoveka kao pojedinca.

(3) "Idoli Pijace" su izobličenja koja nastaju kada se značenja reči svedu na najmanji zajednički imenitelj vulgarne upotrebe, čime se ometa formiranje naučnih koncepata.

(4) A "Idoli Pozorišta" su prihvaćene dogme i metode raznih filozofija. Aristotelova filozofija je bila idol pozorišta koju je Bekon najviše želeo da diskredituje.

Iako je Bekon naglašavao induktivnu fazu naučnog postupka on je  prihvatio glavni nacrt  Aristotelove induktivno-deduktivne  teorije naučnog postupka.  On je deduktivnim argumentima pripisao važnu ulogu u potvrđivanju induktivnih generalizacija. Iako je u načelu prihvatao Aristotelovu teoriju naučnih procedura, bio je veoma kritičan prema načinu na koji je ovaj postupak sproveden. Nudio je svoj induktivni metod kao uspešan, bio je uveren da se prava teorija mora pravilno zasnivati na činjenicama. Stoga je tvrdio da bi kao prvo u naci mora biti posmatranje činjenica bez ikakve teorije, nepristrasna zapažanja, naime ona koja nisu protumačena. To bi, naravno, bilo neuređeno u pogledu njihovog značaja i neklasifikovano - samo gomila zapažanja. Naravno da to nije moguće. Tu je glavna tačka razilaženja Bekona i Galileja.

Galelej je Aristotelov referentni okvir (koji je imao težište na kvalitativnom čulnom opažanju) zamenio novim referentnim okvirom (koji je uvažavao činjenicu da naša čula registruju samo relativna kretanja. I koji je uvažavao istinitost teleskopskih fenomena iako je slika u teleskopu bila izvrnuta i neizoštrena).  Geometrija koja je dodata instrumentima, kao što su vaga, klatno, lenjir, kompas, a posebno teleskop, proizvodila je  – kombinovane – nove podatke posmatranja, a samim tim i novu fenomenologiju, i ako želimo, novi realizam. Galilej znači bio ubeđen da geometrija mora prethoditi posmatranju, i stoga se nauka  ne zasniva na njima (posmatranjma), već na apriornoj intuiciji. Intuicije o prostoru, vremenu i uzročnosti čine referentni okvir koji prethodi svim iskustvima. Galalej je znači daleko pre Kanta izneo veoma jeke dokaze protiv empirizma.

Zoran Stokić

7.11.2021.