Prodat Ajnštajnov rukopis – rad na teoriji relativiteta, za 11,6 miliona evra

SCITECH Autor:Beta/ AFP23. nov. 202123:561 komentar

Izvor: Alain JOCARD / AFP

Rukopis čuvenog fizičara Alberta Ajnštajna, u kome je pripremao svoju teoriju relativiteta, prodat je na aukciji za rekordnih 11,6 miliona evra, u utorak u Parizu.

Prethodni rekord za rukopis Ajnštajna bio je 2,8 miliona dolara (2,4 miliona evra) 2018. godine za jedno pismo o Bogu, i 1,56 miliona dolara (1,39 miliona evra) 2017. u Jerusalimu za pismo o tajni sreće.

Dokument prodat danas bio je procenjen na između dva i tri miliona evra. Za razliku od dva prethodno rekordno prodata rukopisa, ovaj dokument je bio naučni rad, što ga čini retkim.

Izvor : Alain JOCARD / AFP

Radi se o rukopisu od 54 strane pisanom 1913. i 1914 u Cirihu koje je pisao Ajnštajn i njegov saradnik Mikele Beso.

Aukcijska kuća Kristi, gde je održana aukcija, navela je pre prodaje da su takvi Ajnštajnovi dokumenti – iz tog perioda i uopšte iz perioda pre 1919. godine – vrlo retki.

 

 ***

Komentar

***

 

Na pitanje kako se naši političari suštinski razlikuju od Ajnštajna može se odgovoriti na sledeći način. Naši političari  izbegavaju, proveru, testiranje - potencijalno falsifikovanje - svojih političkih hipoteza. Ajnštajn je, međutim, svoje hipoteze učinio objektivnim, izložio ih je brojnim testovima (na primer: " ako merimo rastojanje između dve zvezde noću i ako ga merimo danju /kada ih možemo videti za vreme pomračenja Sunca/, ta će se dva merenja razlikovati".) sa ciljem da proveri koliko su one „istinite“ (koliko su sposobne da reše naše probleme); mi nismo Bog, Homo sapijens  nije u mogućnosti da izbegne svoje greške; provera, testiranje -  je nešto najvažnije  - ono nam pomaže da što pre pronađemo naše greške, da ih ako je to moguće što pre eliminišemo, greške mogu biti skrivene čak i u onim  teorijama koje su veoma dobro potvrđene, koje su izdržale toliko provera, kao što je Njutnova dinamika. Profesionalna naučna  etike sprečava nas da svoje greške zataškavamo. Ajnštajnova teorija je izložena mnogo većem riziku od Njutnove, upravo zato što je broj njenih potencijalnih falsifikatora veći. Do sad je Ajnštajnova Relativnost izdržala sve te testove pa je smartamo boljim približenjem istini od Nutnove dinamike; omogućuje nam sav ovaj novi način života na Zemlji. Na primer, u opštoj relatvnosti, modifikovana su sva tri Keplerova zakona. Prvi: planetarna putanja je jednoliko rotirajuća elipsa (u prostoru) u izotropnom koordinatnom sistemu (znači nije elipsa u ravni). Drugi: moment količine kretanja nije očuvan u izotropnom koordinatnom sistemu. Slično je i sa trećim Keperovim zakonom. I najvažnije dok u nauci - hipoteze (ako se pokaže da su pogrešene) "umiru" - umesto naučnika (njihovih tvoraca), bivaju zamenjene novim hipotezama -  dotle, kod nas, zbog pogrešnih  političkih  hipoteza  mi svi u Srbiji trpimo posledice tj. "izumiremo/nestajemo".

*

Proces izumevanja novih teorija jednak je činu stvaranja u umetnosti, on je neponovljiv, on se ne može naučiti, još manje se može ukrasti, plagirati i tsl. Naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć - principa i formi - koji sami po sebi nisu empirijski dati. To strukturiranje se odvija u sivim ćelijama – u neuhvatljivom za razum - psihološkom bljesku "logike otrića". Poenkare je trodimenzionost prostora vezao za mrežnjaču (2) i kordinaciju oba oka (1) odatle je gradio. A Albert? Uvodi prvo definiciju prostornog "između“; princip bliskog dejstva – je uzdigao do osnovnog principa prostorne uređenosti: bliske ralacije u prostoru treba odabrati tako da bude zadovoljen princip bliskog dejstva; to uređuje topologiju prostora. Princip bliskog dejstva može biti zadovoljen isključivo za jedan određeni izbor broja dimenzija parametarskog prostora; onaj prostor - u kom princip važi - naziva se koordinatni ili "realan prostor". Ovom formulacijom iskazan je zahtev na kom se zasniva koordinativna definicija topološkog prostora. Sada za topologiju važi isto što važi i za metriku: bez koordinativne definicije ona je neodređena i ne možemo je smatrati apsolutnom datošću. Metrika prostora postaje empirijska činjenica tek pošto se uvede postulat o iščezavanju univerzalnih sila, te, slično tome, i topologija prostora postaje empirijska činjenica tek po uvođenju principa bliskog dejstva.

Zoran Stokić

24.11.2021.