Trivan poručila Basari: Kada budu došli levičari i desničari, ja ću te braniti

 

KULTURA Autor:Danas19. nov. 202122:1818 komentara

Izvor: TANJUG/ RADE PRELIĆ

 

U knjižari „Geca Kon“ Svetislav Basara i Jelena Trivan potpisali su ugovor za Basarin novi roman „Rekapitulacija“, koji predstavlja nastavak „Kontraendorfina“, za koji je dobio Ninovu nagradu za 2020. godinu.

Jelena Trivan, direktorka JP Službeni glasnik, podsetila je da je na otvaranju knjižare „Geca Kon“ novinarima tada rekla da će se opet videti kada Basara bude spreman da objavi roman za Službeni glasnik, piše Danas.

„Za vas koji ne pratite srpsku izdavačku scenu, ili bar ne stalno, moram reći da je jedan od najvećih izazova i problema za jednog izdavača da dođe u priliku da bude izdavač najpopularnijih i najboljih savremenih srpskih pisaca. Službeni glasnik, bez obzira na to što je najveći srpski izdavač, nije bio u prilici da te najčitanije, najtiražnije pisce u početku objavljuje“, izjavila je Trivan.

Ona je dodala i da je njen zadatak bio da dovede urednike Službenog glasnika i kao autore u ovu izdavačku kuću.

„Kao što znate, oni više vole privatne izdavačke kuće, ne zato što su kvalitetnije i bolje, nego zato što su fleksibilnije kada je reč o ugovaranju“, primetila je Trivan.

Naglasila je da je prelazak Svetislava Basare u „izdavačko jato“ Službenog glasnika veliki događaj.

„Zašto je to velika vest? Pre svega što on pokazuje poverenje u novog izdavača, imajući u vidu da je njegova prošla knjiga, nagrađena Ninovom nagradom, imala ogromne tiraže i posebno imajući u vidu da je on sve samo ne standardni pisac“, objasnila je direktorka Glasnika piščevu odluku da iz Lagune pređe u izdavačku kuću u kojoj je i sam urednik.

Ona je istakla da je Basara provokativan i intrigantan pisac, koji „izaziva stalne javne polemike i oprečna mišljenja“ i da ga pojedini nikada ne bi videli kao autora u njihovoj izdavačkoj kući.

„Meni je upravo zato zadovoljstvo da čoveka koji je u toku ove godine bio jednako neprilagođen i neprihvatljiv, i za Danas i za Zavetnike, vidim u jatu Službenog glasnika gde će imati svu slobodu i podršku. Zašto? Zato što je njegov poslednji roman izazvao nekakvu vrstu ideje da književnost ponovo podleže toj cenzuri, da tako kažem, i da mora da bude društveno prihvatljiva ili će se sam autor suočiti sa osudom desničarskih, fašističkih ili kakvih sve ne organizacija, kao i levičarskih, kao i dežurnih čuvara onoga što oni misle da je srpsko kulturno nasleđe, što oni procenjuju da je srpsko“, rekla je Trivan.

Istakla je kako oni kao preduzeće žele da kažu da je „ovo demokratska zemlja u kojoj cenzura ne postoji, u kojoj smo se teškom mukom izborili i za umetničke i za političke slobode, te da Svetislav Basara može da piše šta god želi, na način na koji želi i na koji je naučio da piše, izazivajući duhove i da će za to imati punu podršku i zaštitu“.

Dodajući da je sve to jako važno jer je Basara neko ko je pokretao polemike oko velikih tema.

Ona je, kako je rekla, devedesetih pratila Basarinu polemiku Za i protiv Vuka, „gde je on kritički govorio o Vukovoj reformi jezika“ i da je su iz te polemike proizašli i ozbiljni naučni radovi, koji su se našli u knjizi „Za i protiv Vuka“, kao i da „sada lingvisti imaju odakle da crpe argumentaciju i za jedno i za drugo“.

„Morate biti hrabri kad i mislite i kad pišete o društvenim fenomenima, ali i kada pišete sopstvenu književnost, a Basara to jeste. Tako da, ja bih volela da ove površne, koji ga prate kroz njegove političke stavove, podsetimo da je to autor koji je napisao preko 20 književnih dela, da nije pisao samo romane, nego čak i dramska dela i književne i druge eseje“, napomenula je ona uz podsećanje da je Basara dobitnik dve Ninove nagrade, 2006. i 2020. godine, i da „govorimo bez sumnje o jednom od najvećih srpskih pisaca“.

Pred prisutnim novinarima Trivan je rekla da ovim ugovorom obavezuju Svetislava Basaru da sledeće godine pred čitaoce izađe sa novim romanom.

„Kad sam odlučio da ovaj roman objavim u Službenom glasniku, Jeleni sam rekao šta mogu da ponudim: ’Biće tri puta žešći i provokativniji nego ’Kontraendorfin’, koji je izazvao onolike buke, polemike, čuda i pokolje. Jesi li ti spremna da to pretrpiš? Spremna’“, kazao je Basara.

Dodao je i da rukopis završava 30. avgusta sledeće godine.

„Na promociji knjige, kada sledeći put budu došli levičari i desničari, ja ću te braniti“, rekla je Trivan.

Dodavši da se ponovilo vreme da se oko onoga što je pisac napisao u svojim knjigama diže halabuka, „pa čak i kada citira drugog pisca u sopstvenoj knjizi, kad navodi psovke drugih pisaca“.

„Mislili smo da je to vreme zaboravljeno, nekako se vratilo i ja ovim ugovorom hoću da zaštitim slobodu pisaca, slobodu umetnosti i da kažem da iza njih stoji država, državni izdavač. Pa sledeći put kad neko prekine promociju jednog pisca, ja ću ga lično štititi“, bila je oštra Trivan.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Razliku između Basare i “čuvara zatvorenog društva” - anticipirao je - opisao je tako davno Longin. Kao što nam kaže Longin “O uzvišenom” (klasično dela estetike, 1 v.n.e): “Samo je genij, obdaren velikim duhom, sposoban da prevaziđe konvencije i izazove u čitaocu (gledaocu) velike emocije sposobne da otkriju nove aspekte stvarnosti, što je podvig koji je nemoguć za one, siromašne vitalnošću i emocijama, koji teže jednostavnom i formalnom gledištu ”. Basara je u Srbiji nastavio kritičku tradiciju: Ilariona Ruvarca, Domanovića, Vinavera, Isidore Sekulić, Milana Kašanina, Ive Andića.

 

*

 

Na komentar sam dobio odgovor: @WFT "A onda prešao da radi za Kurir i Vučića".

 

*

 

@WFT  Šta je neko stvorio u struci i privatni život su dve različite stvari. Evo da se prisetimo RETROGRADNIH Platonovih političkih/socioloških stavova da li iz toga sledi da treba da ODBACIMO njegove brilijantne filozofske knjige? Kada je u doba Peloponeskih ratova "velika generacija" (Perikle, Protagora, Herodot, Demokrit, Sokrat, Anisten) stvorila u Atini elemente demokratije tog grada-države, kada je napravila veliku prekretnicu u istoriji čovečanstva formulišući načelo jednakosti pred zakonom i načelo političke individualnosti; kada je ta "velika generacija" srušila tribalističko društvo svojim učenjem da jezik, običaji  kao i zakoni, nemaju magijski karakter tabua, nego da su konvencionalne prirode; kada je Perikle u svojim govorima odredio pravac svih budućih otvorenih društava : "...i mada samo nekolicina može tvoriti politiku, svi smo sposobni da sudimo o njoj". Pokušavajući da skine ljagu sa imena svojih ujaka, Kritije i Harmida, Platon iskazuje - otvoreni revolt protiv slobode i demokratije, ruši sve tekovine "velike generacije", veru u razum, individualizam, egalitarizam i slobodu, veliča "zatvoreno" društvo. Neće biti nekorisno da se podsetimo: posle pada demokratske Atine 404. godine p.n.e. Platonovi ujaci su postali vođe marionetske vlasti, poznati kao tridesetorica atinskih tirana, koji su radili po upustvima iz Sparte. Za osam meseci Kritijine terorističke vladavine ubijeno je oko 10 % Atinjana.

 

Zoran Stokić

20.11.2021.