Jedan od 13 primeraka prvog izdanja američkog Ustava prodat za 43 miliona dolara

LIFESTYLE Autor:FoNet19. nov. 202123:59 > 20. nov. 2021 00:261 komentar Izvor: Yuki IWAMURA / AFP

Jedan od retkih primeraka prvog štampanog izdanja Ustava SAD prodat je u petak u aukcijskoj kući Sotbi u Njujorku za 43,2 miliona dolara, što je najveća suma ostvarena na aukcionim prodajama za jedan dokument ili knjigu.

Kupac je osnivač i izvršni direktor multinacionalnog hedž fonda „Citadel“ Kener Grifin, koji je saopštio da će taj dokument pozajmiti muzeju u Bentonvilu, u Arkanzasu, gde će biti izložen neko vreme.

U aukcijskom nadmetanju Grifin je uspeo da pobedi grupu od 17.000 entuzijasta kriptovaluta, koji su širom sveta uspeli da sakupe novac kako bi pokušali da kupe Ustav.

„Ustav je sveti dokument koji obezbeđuje prava svim Amerikancima i svima koji imaju aspiraciju da to budu. Zbog toga mi je bio cilj da osiguram da ovaj primerak bude dostupan svim Amerikancima u našim muzejima i drugim javnim mestima“, rekao je Grifin, preneo je

Portprol muzeja u Bentonvilu Olivija Volton je kazala da su počastvovani što su dobili priliku da izlože jedan od najvažnijih dokumenata u američkoj istoriji.

Muzej je 2011. godine osnovala Alis Volton, ćeka osnivača „Volmarta“ Sema Voltona.

Dokument koji je kupio Grifin jedan je od 13 poznatih primerka prvog izdanja američkog Ustava i jedan od dva koji su u privatnom vlasništvu.

Poslednji put je prodat 1988, kada ga je kolekcionar Hauard Goldman kupio za 165.000 dolara.

Dosadašnji rekord za knjigu ili rukopis bio je iz 1994. godine, kada je Bil Gejts kupio „Kodeks Lester“ Leonarda da Vinčija za 30,8 miliona dolara.

 

 

***

Komentar

***

 

Taj su liberalni ustav kao predložak koristile i mnoge države u Evropi (mnogi su pokušavali i u carskoj Rusiji, ali nisu uspeli). Više vekovna primena u praksi tog ustava stvorila je uspešnu privedui društvo. Iza tog uspeha se krije nešto od ovoga što je u drugom kontekstu izrekao Polanji (Michael Polanyi) na Univerzitetu u Mančesteru, Polani je protivrečio svom kolegi i prijatelju Alanu Turingu, čije su ideje pripremile put za prvi savremeni računar, odbacivši Turingov stav da se umovi mogu svesti na zbirke pravila. I pošto je to tako, tvrdio je Polanji, razmišljanje pojedinaca mora biti ugrađeno u moralni etos, kako bi se izbeglo spuštanje u nihilizam, samo znanje zasnovano na logici i razumu nije dovoljno. U savremenom svetu "svo saznanje je lično" čak i ako se klasifikuje kao objektivno znanje, uvek je povezano sa ličnim sudovima. Pošto većina znanja nije eksplicitna već implicitna, kada znanje stičemo od drugih, ovo znanje nije nužno „eksplicitno objektivno“ već i lično; stoga, polažemo svoje poverenje u njihove sposobnosti, iskustva, uvide, kreativnost i rasuđivanje – i u našu sopstvenu sposobnost da im budemo sudija. Sve u svemu razvoj i napredak nije moguć bez - sloboda, tržište kao okvir i prilika za otvoreno otkriće (bez toga nema prirodnih nauka), prećutno znanje (skriveni svet znanja), lično znanje, samopouzdanja, postkritičko znanje.

 

 

Zoran Stokić

22.11.2021.