Život nije nastao na Zemlji, nego na Marsu?

 

Neki naučnici veruju da je život, umesto na Zemlji, zapravo počeo na Marsu, a nadaju se da će na uzorcima materijala sa te planete pronaći ostatke DNK koji bi potvrdili njihovu teoriju.

 

IZVOR: JUTARNJI LIST NEDELJA, 7.11.2021. | 16:34 -> 15:01

 

Zagovornici panspermije, hipoteze da život postoji u celom univerzumu, kažu da je njihova teorija zasnovana na proučavanju dve planete – Zemlje i Marsa. Iako niko sa sigurnošću ne zna gde je i kako tačno počeo život, o teorijama se može raspravljati na osnovu onoga što do sada znamo o životu na Zemlji kroz fosilne i ugljenične zapise.

Istraživači tvrde da Mars i Zemlja, u poređenju sa drugim planetama našeg Sunčevog sistema, dele neke jedinstvene kvalitete – štaviše, Mars je, kažu, u mnogo čemu "manja, starija Zemlja" koja je prethodno "sagorevala" svoje prirodne resurse i elektromagnetno jezgro.

Kako piše "Popular Mechanics", naučnici proučavaju genomiku (oblast biologije sa fokusom na strukturu, funkciju, evoluciju, mapiranje i uređivanje genoma) kao način da se ekstrapolira poreklo života. Redosled kojim su, na primer, formirane RNK i DNK, može se uporediti sa desetinama meteorita na Marsu za koje se zna da su tokom vremena pogodili Zemlju.

Pretpostavka je da zapravo postoji univerzalni zajednički predak, što znači da su sve ostale ćelije koje danas imamo na Zemlji nastale iz jedne ćelije. I da li bi poslednji univerzalni zajednički predak mogao biti iz genetskog materijala koji je došao upravo sa Marsa?

 

***

Komentar

***

Moramo shvatiti, da ne može postojati takva stvar kao što je „čista činjenica“ odvojena od bilo kakve ideje. Svaka činjenica o objektu ili procesu nužno uključuje ideje prostora, vremena ili broja. Shodno tome, čak i najjednostavnije činjenice uključuju nešto od prirode teorije. Teorijski sistemi mogu biti ne samo naučni, nego i teološki, astrološki, mitski i tsl. A razlika, koji mnogi od nas prave, između činjenice i teorije je u osnovi psihološka razlika; za njih je „činjenica“ nešto sigurno (samo po sebi), nešto prirodno, poput nesvesnog zaključivanja, a teorija nešto veštačko – konstukt svesti, nešto fluidno. Međutim ta njihova činjenica zavisi od teorije koju oni preferiraju. Kada nešto označimo kao „činjenicu“, obično nismo svesni načina na koji relacioni principi integrišu naše čulno iskustvo. Na primer, uzimamo za činjenicu da je godina otprilike 265 dana. Ali ova činjenica uključuje ideje vremena, broja i ponavljanja. Ovu relaciju nazivamo „činjenicom“ samo zato što ne „vidimo“ računa o „nevidljivim“ nitima koje povezuju „činjenicu“ sa skupom ideja (povezanih u Gordijev čvor). Ili pretpostavimo da Tiho Brahe i Kepler u zoru stoje na brdu okrenutom prema istoku. Obojica „vide“ narandžasti disk između zelenih i plavih mrlja. Tiho „vidi“ kako sunce izlazi ispod fiksiranog horizonta. Kepler „vidi“ horizont kako se kotrlja ispod stacionarnog sunca.

 

Zoran Stokić

8.11.2021.