Rubens – izložba u Štutgartu baca svetlo na poslovni talent flamanskog majstora

KULTURA Autor:DW01. nov. 202110:30

Izvor: Wikimedia Commons

 

Jedna izložba u Štutgartu baca svetlo na delo, ali pre svega na poslovni talent baroknog flamanskog majstora Petera Paula Rubensa, piše DW.

Danas su svakom poznati plakati s poznatim umetničkim motivima: Moneovi lokvanji ili Vorholove konzerve sa supom od paradajza vise u svakoj drugoj čekaonici ili hodnicima upravnih zgrada. Plod je to potrebe za estetskim uzdizanjem nekog prostora a sve to omogućava masovna proizvodnja stvari s poznatim motivima. 

Bog slikara

No to, kako pokazuje jedna izložba u Štugartu, to nije izum modernog vremena. „Postati poznat. Peter Paul Rubens“ naziv je izložbe rada ovog, možda najpoznatijeg flamanskog majstora baroka čije su dela visila u gotovo svakoj imućnijoj kući tadašnjeg Antverpena.

Raskošne dame i mišićavi polugoli muškarci krasili su mnoge domove a i do danas je Rubens, rođen u nemačkom Zegenu 1577. a umro u Antverpenu 1644. jedan od zastupljenijih klasičnih majstora u galerijama i zbirkama širom sveta.

Ali, kako je to ovom majstoru još za života uspelo da stekne nadimak „Bog slikara“ i od svog imena stvori brend?

Izvor : Jasper Juinen / ANP / AFP

Serijska proizvodnja

Odgovor leži u serijskoj proizvodnji. Već je odavno poznato da mnoga dela koja se pripisuju Rubensu nisu njegova, nego da su nastala u njegovoj radionici u kojoj je većina narudžbi rađena kao na pokretnoj traci.

„Za Rubensov uspeh je bilo važno i mudro umrežavanje čime je spojem talenta i sposobnosti za biznis, ovaj barokni slikar povećao potencijalni krug mušterija što je zaslužno za ogroman komercijalni uspeh“, kaže Sandra-Kristin Difenthler, kustoskinja čuvene Držvane galerije u Štutgartu u kojoj je ova izložba otvorena do kraja februra sledeće godine.

Izložba u Štutgartu jasno deli platna koja su nastala radom samog slikara od onih koje su nastale u njegovoj radionici.

„Ovde je pre svega vidljivo kako je on već vrlo rano ulagao u timski rad kako bi brže i uspešnije isporučio sve narudžbe“, kaže Difentaler.

Timski rad

Doduše, dela iz Rubensove radionice se na aukcijama tretiraju kao dela majstora ali su to neretko dela njegovih učenika koji su nakon višegodišnjeg kopiranja poprimili tipične odlike Rubensa. Samo je tako moguće objasniti količine dela koja nose Rubensov potpis, ukupno preko 1.500.

Radionica se koristila još jednom tehnikom koja je isključivo služila bržoj proizvodnji: tipiziranje likova. „Studija ženske glave“ je lik koji se uvek iznova pojavljuje na brojnim kompozicijama iz razdoblja između 1611. i 1621. što izložba u Štutgartu i pokazuje. Uprkos utisku serijskog slikarstva, Rubensove kompozicije i danas zadivljuju složenošću koja počiva na, danas teško razumljivim, brojnim alegorijama na mitološke i biblijske motive.

***

Komentar

***

 

Umetnici (slikari, kompozitori,..., su u ta vremena smatrani zanatlijama...Problem "plagijata/autorska prava itsl/" u, na primer, tzv klasičnoj muzici prvi put se pojavljuje tek negde oko 1750 – tih godina). Baveći se, na primer, Rembrantom, Berlinski istoričar umetnosti Verner Busch pokazao je da je prema statutima iz 17. veka „majstor ima pravo da prodaje sve što je proizvedeno u njegovom ateljeu pod njegovim imenom“. Postoje dela sa Rembrantovim potpisom da on praktično nikada ništa nije uradio: „Postoje Rembrantove slike koje su više Rembrantove nego sam Rembrant - poput "čoveka sa zlatnom kacigom" u Berlinu. Njegov gusti impasto, koji proizvodi pojačani sjaj, pokreće Rembrandtov princip izvan sebe. Upravo zbog toga slika je mogla postati toliko poznata, jedno vreme je bila oličenje Rembranta, a da nije bila Rembrantova “. Kao što ovde saznajemo slično je bilo i sa Rubensom.

 

Zoran Stokić

4.11.2021.