Marković: Ne može da se trpi doživotno, čak i najmirniji će da kažu – dosta više

 

 

KULTURA Autor:N1 Beograd29. nov. 202119:23 > 19:399 komentara

Izvor: N1

 

"Provedete vek u školi, ljudi odu i realizuju se, a kad se svi skupe i vidite koliko je tu pametnih i dobrih reditelja, onda vam je milo, pomislite - nisam promašio. Bio sam jako iznenađen i malo je falilo da počnem da grcam, ali srećom - nisam, bio je to uzbudljiv trenutak, nisam to očekivao", rekao je reditelj Goran Marković, govoreći o nagradi za životno delo koju su mu na početku Festivala autorskog filma, neočekivano, zajedno uručili svi njegovi bivši studenti koji su bili prisutni u sali.

„Moj diplomski film izazvao je salvu zvižduka u toj istoj sali, posle toga sam otišao u vojsku, mislio sam – možda sam promašio, razmišljaj o nečemu što bi mogao ljudski da radiš. I sad, 51 godinu kasnije je na istoj toj sceni bilo baš suprotno“, priča Marković za N1.

On je rekao da je uvek sumnjičav prema sebi i samokritičan, pa čak i kada je primao nagrade, trudio se da im ne pridaje veliki značaj, dok je porazima davao značaj i mnogo o njima razmišljao. Kad pravite filmove nemate na šta da se oslonite, nema kantara kojim se to meri, osluškujete nadate se da je dobro, ljudi to vole ili ne vole, i polako stičete samopouzdanje, navodi reditelj. „Radio sam dugo na fakulutetu i stalno sam bio u kontaktu sa novim generacijama i načinom mišljenja i razmišljajući o njima sam razmisljao i o sebi. Interakcija sa mladima vas drži stalno gore“, dodao je.

Marković je ispričao kako je nedavno komisija FCS odabrala da podrži njegov film koji je poslednjih godina pokušavao da uradi. „Jedna kompetentna komisija je najzad odobrila moj projekat, smatraju da to treba da se finansira, ali se ispostavio da UO u kome sede uglavnom delegirani od vlade pokušavaju da nađu način da se spreči taj film. Stalno je ista priča, borite se protiv nevidljivog neprijatelja. Kad sam počinjao u Gradskom komitetu je bila, sećam se imena, Sofija Mišić, sad nije Sofija, sad je Jelena Trivan, ona je predsednik UO FCS i ona se sad brine o tome da ja slučajno ne napravim nešto što ne bi bilo dobro. Ona je za mene neka vrsta branitelja murala Ratku Mladiću, tako je doživljavam, kao nekoga ko stoji i ne dozvoljava narodu da okreči taj zid, a moj projekat bi bio krečenje jednog takvog zida“, navodi reditelj.

„Pretpostavljam da vlast ima štab u kojem razmatra svoje neprijatelje ili one koji su za njih štetni i pokušava da ih na neki način onemogući… Moj drug Želimir Žilnik, šta je on prošao to je neverovatno, ali bio je hrabar, nogom je otvarao vrata CK i prepadao razne budže tamo… i moj nevini filmčić Majstori, majstori je bio zabranjen jedno vreme… kad duže živite prolazite kroz razne cikluse i primate udarce, branite se, zadajete udarce“, priča Marković.

Govoreći o ekološkim protestima, on je rekao da ne zna sličan primer u istoriji da je neka vlast uhvatila da rasprodaje sve što postoji u jednoj državi, uključujući šume, reke i vazduh. „Šta je to, da li razmišljaju da će jednog dana neko njih zameniti i da će za to odgovarati? Oni verovatno razmišljaju da će živeti još 15 dana, to je njihova krajnja životna vizura… to je već apsurdno“, kazao je. On smatra da taj narodni bunt, kad krene, ne može da se zaustavi. „Kad ljude uhvati želja da se nešto učini sa njihovim životom i da se promeni neizdrživa situacija, loš život i maltretiranje, ne može to da se trpi doživotno, čak i oni najmirnije će da kažu – dosta više, idite dođavola“, dodao je.

Taj bunt je i vrlo ohrabrujuć jer je to to osnovna ljudska potreba. „Dokaz da je sve došlo već do kraja, do vode, vazduha i zemlje, osnovnih filozofskih pojmova, nema dublje i ispod toga ničega. To je jako važno, pogotovo u ovoj zemlji gde nikada ekologija nije bila neka tema. Zagađenje traje decenijama, nisu samo ovi, ali ovi su stvarno preterali, ta svest je vrlo bitna ne samo za rušenje ovog rezima nego i za budućnost, i ti koji dođu moraju da se bave time i oni će odgovarati ako ne urade ništa“, smatra Marković. Sve ovo što nam se dešava je već poznato, rekao je on i dodao da je u knjizi „Filosofija palanke“ Radomira Konstantinovića, već sve opisano.

„Palanka je način mišljenja, duh palanke ne dozvoljava da išta uđe od novina, novih ideja, taj duh forsira jedno jedino pravilo ponašanja i anatemiše sve koji se tako ne ponašaju – oni su neprijatelji. Oko te palanke je visoka ograda koji ne dozvoljava ljudima niti da prime spolja, niti da odu. To se nama dešava, ta palanka je zacementirana. Možeš da odeš i da se nikad ne vratiš – to je ideja ovog režima, da ostanu samo njihovi verni robovi, a da svi koji misle malo drugačije moraju da napuste zemlju, to je strašno“, kaže gost N1. Marković je rekao da bi njegov novi film bio žarovski i stilski jedna ultra crna komedija o jednom negativnom liku koji poveruje da može da bude nešto drugo i u trenutku kada je na ivici da uspe – uhapse ga i on ode, on živi u toj palanci i ne može da ode iz nje, čak ni iz najbolje volje.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Marković po običaju "pravo u centar". Samo bi dodao - Srbiji je potreban "luping" sličan onome koji je izveden u Osmanskom carstvu na izdisaju - Ataturkove reforme. Smisao te Ataturkove reforme bio je da se despotska kulturna paradigma zameni građanskom. I sa vrha države i sa dna društva morao bi započeti sinhroni proces "građanizacije" (građanin - radi u sadašnjosti za budućnost) ! Umesto "građanizacije", umesto da se bavimo sferom društvenog obrasca, koji nam jedino može pomoći da civilizovano preživimo, evo od Titove smrti (1980) naša se - samoprozvana "nacionalna" elite bavi - trošeći tako sve naše biološke energetske resurse - granicama, preambulama, ratnom i spoljnom politikom sveta - sukobljavanjem velikih sila), četnicima i partizanima i tsl. - znači, bave se svim onim što nam nikako ne može pomoći da iskoračimo iz društvene "proklete avlije". Zameci građanskog društva postoje u Srbiji danas - na primer na našim fakultetima i naučnim institutima - i oni mogu poslužiti kao matrica nove paradigme ponašanja i delanja. Spustimo se sa "palanačkog Olimpa" u zbiljsku arenu naučnog rešavanja problema, ne sa ciljem da se bavimo naukom, nego sa ciljem da "snimimo" sociološku mrežu (institucije, norme, etiku, procedure...) koja naučnicima omogućuje da se bave naukom (da stvaraju nova znanja). Ta nam sociološka mreža može poslužiti kao baza za razvoj građanskog društva.

 

Zoran Stokić

30.11.2021.