Direr sa buvljaka – kupljen za 30 dolara, a sad vredi milione

 

Jedna londonska galerija ima u ponudi do sada nepoznato delo Albrehta Direra. Pre nekoliko godina pronađeno je na buvljaku u Bostonu i kupljeno za 30 dolara. A onda se ispostavilo da vredi milione.

 

IZVOR: DW PETAK, 26.11.2021. | 14:07

 

Ovo je priča koju bi verovatno svako želeo da doživi: čovek je crtež na požutelom listu papira za 30 dolara na buvljaku u Bostonu misleći da je reč o reprodukciji iz 20. veka, a kasnije se ispostavilo da je to originalno delo nemačkog renesansnog slikara Albrehta Direra, koje navodno vredi možda čak 50 miliona dolara.

Reč je o crtežu "Devica sa detetom" nastalom, kako se procenjuje, 1503. godine.

Albreht Direr: genije i revolucionar

Direr je jedan od najvažnijih nemačkih umetnika, njegova slika "Četiri jahača apokalipse" spada u remek-dela u istoriji umetnosti. Kao i mnoge druge.

Živeo je od 1471. do 1528, na prelazu iz kasnog srednjeg u rani novi vek. To je vreme koje je donelo velike društvene potrese: crkva i vera sve više su gubile na važnosti. Umesto toga, do izražaja dolazi pojedinac. Nova predstava o čoveku renesanse ogleda se u književnosti, arhitekturi i, naravno, slikarstvu i vajarstvu. Dela Albrehta Direra svedoče o tom velikom razvoju.

Njegov rodni grad Nirnberg bio je ekonomski i kulturni centar za Direrova života. To je pomoglo majstoru drvoreza i bakroreza da rano stekne slavu. Drugi razlog bio je to što se i tržište umetničkih dela u to vreme brzo promenilo. Direr je bio finansijski veoma uspešan, s jedne strane zbog penzije koju je dobio od cara, a s druge, zbog prodaje slika, recimo na sajmu u Frankfurtu. Brzo je postao superzvezda evropske umetničke scene – i to još za života.

Završio je zlatarski zanat i to mu je pomoglo da razvije svoje izvanredne tehničke veštine. Naučio je da radi na metalnim površinama i to znanje uspeo je da iskoristi za izradu bakroreza, po čemu se proslavio.

Već tada su njegovi drvorezi i bakrorezi štampani u velikim tiražima i dobro su se prodavali i u Nemačkoj i u čitavoj Evropi. Na svim delima nalazi se njegov monogram – pečat kvaliteta i rani izraz autorskog prava, koje tada još nije bilo ono što je danas.

Direr i njegova vremena

S vremena na vreme pronađe se nešto slučajno, kao u ovom slučaju u Bostonu. Recimo, 2016. godine na buvljoj pijaci u francuskom Sarburgu, pronađen je jedan Direrov bakrorez. Ali za razliku od ovog sada, na tom je bio pečat Državne galerije iz Štutgarta. Smatralo se da je to delo izgubljeno nakon Drugog svetskog rata i od 2003. je bilo u bazi podataka na internetu "Izgubljena umetnost", nemačkog Centra za izgubljena kulturna dobra.

Crtež "Devica sa detetom" biće izložen u londonskoj galeriji "Agnews" do sredine decembra, u sklopu izložbe "Direr i njegova vremena", kao i na Londonskoj nedelji umetnosti.

 

***

Komentra

***

 

Direrovo ime odjekuje kroz renesansu zajedno sa umetnicima kao što su Leonardo da Vinči, Mikelanđelo i Rafael.  Najbolji učitelj za temu „Direr“ je - Ervin Panofski (1892 – 1968) istoričar umetnosti, studirao na univerzitetima u Berlinu i Frajburgu - gde je i doktorirao proučavajući umetničku teoriju Albrehta Direra, na primer: „Durers ’Melancolia I’“ (1923), „Albrecht Durer“ (1943). Panofski ne samo da je bio zaintrigiran za Direrova dela, nego i za njegovu  filozofiju. Kada Direr kaže „Ali ako nemaš pravi temelj, nemoguće je da napraviš nešto ispravno i dobro iako imaš najveću praksu i slobodu ruku na svetu“, on se potpuno slaže sa Leonardom koji je napisao: „Oni koji su zaljubljeni u praksu bez nauke su poput mornara koji se ukrcavaju na brod bez kormila i kompasa, a da nikada nisu sigurni kuda idu.”  U Nirnbergu i danas postoji Direrova rodna kuća, ona je zidana 1455. i ne samo njihova, nego i od drugih zanatlija tog vremena, zidane planski i od dobrog materijala. Možete otići i na njegov grob, uprkos brojnim ratovima u Evropi, groblje iz Direrovog vremena je netaknuto. To je ta moć individualnog građanskog društva gde se znanja i vrline nagrađauju.

 

Zoran Stokić

26.11.2021.