Svemirski teleskop Habl prestao sa radom - NASA saopštila zašto

 

NASA je saopštila da je svemirski teleskop Habl poslao svoje naučne instrumente u bezbedan režim rada nakon što su se pojavili problemi.

 

IZVOR: B92 PONEDELJAK, 1.11.2021. | 08:52 -> 09:01

 

"Hablovi naučni instrumenti prešli su u bezbedan režim nakon što su imali problema sa sinhronizacijom sa internim komunikacijama svemirskih letelica", objavila je svemirska agencija na Tviteru.

"Naučna posmatranja su privremeno obustavljena dok tim istražuje problem. Instrumenti ostaju u dobrom zdravlju."

Svemirski teleskop Habl nedavno je doživeo niz problema. U junu ove godine, teleskop vredan 4,7 milijardi dolara je zaustavljen zbog degradirajućeg memorijskog modula.

Glavni računar je prestao da prima signal "održavanje života" koji uspostavlja i održava vezu između tereta i računara svemirske letelice. U tom slučaju, NASA je postavila teleskop u bezbedan režim i pokušala da ponovo pokrene računar sa teretom.

NASA je sledećeg dana ponovo pokrenula računar u pokušaju da nastavi sa normalnim radom, ali problem je i dalje prisutan. Na kraju je NASA uspela da identifikuje uzrok problema i teleskop je ostao u normalnom radu.

Svemirski teleskop Habl uskoro bi trebalo da bude zamenjen svemirskim teleskopom Džejms Veb. NASA će poslati novu letelicu u orbitu 31. oktobra na raketi Arijen 5, dajući naučnicima priliku da pogledaju unazad 150 miliona do milijardu godina – nešto što im je ranije bilo nedostupno sa Hablom.

 

***

Komentar

***

 

Iskustvo je neuređeno i izgleda amorfno, možemo ga oblikovati na različite načine. Realni svet nije nam dostupan. Putem referentnog okvira (paradigme) mi uređujemo iskustvo i konstruišemo naše saznanje. Međutim, ni jedan referentni okvir  nije uspešan zauvek. Iskustvo se stalno širi. Tako jedan referentni okvir  koji je u početku uspešno uređivao iskustvo može da postane neuspešan (pojave se anomalije koje ne može da razreši) – i tada mora biti zamenjen novim referentnim okvirom. Galelej je Aristotelov referentni okvir (koji je imao težište na kvalitativnom čulnom opažanju) zamenio novim referentnim okvirom (koji je uvažavao činjenicu da naša čula registruju samo relativna kretanja. I koji je uvažavao istinitost teleskopskih fenomena iako je slika u teleskopu bila izvrnuta i neizoštrena).  Geometrija koja je dodata instrumentima, kao što su vaga, klatno, lenjir, kompas, a posebno teleskop, proizvodila je  – kombinovane – nove podatke posmatranja, a samim tim i novu fenomenologiju, i ako želimo, novi realizam. Razvoj nauke se odvija baš na ovaj opisan način  - s vremena na vreme nužno moramo promeniti referenti okvir posmatranja - moramo ga menjati jer ga nova iskustva čine neadekvatnim, naravno to dovodi  do naše nove koncepcije sveta – konstruišemo drugu stvarnost, odnosno drugi model stvarnosti.

 

 

Zoran Stokić

2.11.2021.