Stojanović: Mobing, osveta, Igor Vuk Torbica najgore je prošao u Beogradu

KULTURA Autor:nova.rs09. nov. 202115:09 > 15:14Izvor: Alisa Stojanović i Igor Vuk Torbica Foto:Slavica Panić/Nova.rs/Ivan Dinić/Nova S

Posle višesatnog mobinga od strane uprave JDP reditelj Igor Vuk Torbica je nateran da potpiše da se odriče predstave “Razbijeni krčag“ i to ga je slomilo, a posle tužbe koju je protiv njega podneo Aca Popovski više se nikada nije nasmejao, rekla je rediteljka i Igorova profesorka Alisa Stojanović.

“Sve se završilo tako što je Igor, posle jednog višesatnog mobinga od strane uprave JDP-a, nateran da potpiše da se odriče predstave. Igor više nikada nije imao kontakt sa tom predstavom ali ga je trenutak potpisivanja, da se odriče svog umetničkog dela, slomio”, navela je Alisa Stojanović.

Na tribini „Poetika Vuka Torbice“ koju je organizovalo užičko Narodno pozorište, o Igoru je govorila i njegova profesorka, a kasnije saradnica i prijatelj, Alisa Stojanović. Tragično nastradali reditelj Igor Vuk Torbica, bio je student njene prve samostalne klase pozorišne režije na Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Alisa Stojanović pričala je o njegovom dolasku na FDU, njihovom upoznavanju i spoznaji, njegovom intelektu, komplikovanom, kompleksnom i perfekcionističkom pogledu. Pored priče o njegovom briljantnom stasavanju u nestvarno dobrog reditelja, Alisa je govorila i o teškim periodima kroz koje je prolazio. Pored depresije sa kojom je disciplinovano i odgovorno živeo, Alisa misli i da su dve teške sitaucije u kojima se našao, doprinele njegovom tragičnom odlasku, a prenosi Nova.rs.

„Napustio nas je dakle zbog svoje bolesti. Međutim, ja imam utisak jednog konstantnog bulinga koji je taj dečko doživeo, koji je većim delom posledica tabu teme u našem društvu, nečega što se ne zove samo depresija već se zove različitost. Ako je neko različit, vi ste kao neki upravnik pozorišta ili neko ko se bavi bilo kakvim menadžmentom u umetnosti, dužni da to razumete. Ja ću u nizu primera bulinga kojima sam bila svedok, navesti dva primera za koja mislim da su zaista duboko Igora povredila“, rekla je na tribini Igorova profesorka.

Prvi primer bulinga prema Igoru koji Alisa navodi, a prepoznala ga je jer se tiče onoga što ona predaje i što je u njenom nastavnom programu, vezan je za predstavu „Razbijeni krčag“.

„Predstava „Razbijeni krčag“ je imala jednu pesmu grupe Aba, jednu obradu, i glumci su izvodili aranžman te pesme. Premijera je odlično prošla, predstava se igrala i sve je bilo super. U jednom trenutku se javio vlasnik autorskih prava Jugoslovenskom dramskom pozorištu jer nisu platili. Šta se tu unutra dešavalo, pravu istinu nikada nećemo saznati. Uglavnom, umesto da se reši problem autorskih prava, JDP je odlučilo da ne reši ta prava nego da Igora zamoli, a onda i natera, da promeni pesmu. Sve zbog jedne besmislene produkcione greške, koja je verovatno u startu koštala nekih 300 evra. Sve se završilo tako što je Igor, posle jednog višesatnog mobinga od strane uprave JDP, nateran da potpiše da se odriče predstave. Igor više nikada nije imao kontakt sa tom predstavom ali ga je trenutak potpisivanja, da se odriče svog umetničkog dela, slomio. Ja ne znam za takav slučaj pre toga”, rekla je profesorka Alisa Stojanović.

Ona je istakla da je predstava “Razbijeni krčag” bila selektovana za festival u Finskoj i trebalo je da ide tamo i to je bio prvi put da neka predstava iz Srbije bude selektovana za tako značajan festival. Predstava je otišla na festival u Finsku a JDP je izabralo da glumci pevaju pesmu Arsena Dedića. Selektorka u Finskoj je uložila oštar protest i rekla, kako navodi Stojanović, da ona nije pozvala predstavu koja je poslata. Alisa Stojanović dodaje da sve što je Igor doživeo u JDP, nije bilo lako poneti.

„Više nikada nije ušao u tu zgradu. To je veliki lom, on je bio na početku karijere, to je zapravo njegova druga predstava, a već su mu isekli krila. Kada na sve to dodate da je bio komplikovan, ne samo kao bogata umetnička ličnost nego i kao čovek sa zaista posebnim potrebama: disleksičar, depresivac, izrazito inteligentan i nadasve izuzetan perfekcionista – do mere autodestrukcije… Jako je dobro znao pozorište, sve njegove segmente, radionice, menadžment, sve, vladao je time jer je bio kapacitet u svakom smislu. Ovaj trenutak sa JDP je imao jako velike posledice. To što je uradio samo dve predstave u Beogradu, posledica je tog događaja u JDP. Ja sam, ne malo puta, na svojim putovanjima sretala selektore raznih festivala, koji su mi rekli da su moljeni od strane JDP da ne idu Igorove predstave. Ako budu hrabri selektori to će reći i javno, da ne bi bilo rekla kazala. Ja ću od JDP verovatno popiti tužbu, tako oni rade… Znači krenula je i osveta, a po gradu se širila priča da je ovaj dečko lud i da se sa njim ne može sarađivati“, kaže rediteljka.

Ona ističe činjenicu da je od svega što je Igor ikada radio, najgore prošao u Beogradu. To je bio grad u kome je želeo da živi, radi, zasnije porodicu… Odabrao je Beograd za budućnost, a pozorišta koja je voleo ga nisu htela. Stojanović je pričala i o još jednom Igorovom prelomnom trenutku, posle koga se, kako kaže, nikada više nije nasmejao.

„Aleksandar Popovski je tužio sudu u Sloveniji Igora Vuka Torbicu zbog statusa na Fejsbuku. Igor je imao prethodno zakazanu režiju u Mariboru. Neposredno pred tu zakazanu režiju, u mariborskom pozorištu se menja umetnički direktor i Igor vraća režiju, u znak protesta protiv novog direktora Aleksandra Popovskog, što je njegovo pravo. On je, zbog svojih principa, vratio hiljade evra. Poslao je pozorištu to pismo i stavio ga na svoj Fejsbuk. Aca Popovski ga tuži sudu, potražuje šest hiljada evra za uvredu časti i traži, za svaki sledeći status gde bi ga pomenuo, po hiljadu evra, znači najstrašnije gluposti . Zamislite, umetnik tuži drugog umetnika za slobodu govora na Fejsbuku, bruka i sramota. Da stvar bude gora, bolni trenutak je to što je glumac Ozren Grabarić, koji je po mom mišljenju svoju najbolju ulogu, ulogu karijere napravio upravo kod Igora u Hinkemanu, svedočio je u Acinu korist!“

„To je bilo bolno, meni je to bilo bolno, ja sam preplakala Ozrenovo pojavljivanje na sudu. Prvo – nikada ne bih učestvovala u suđenju o slobodi reči, a drugo- nikada kao umetnik ne bih učestvovala u ograničavanju slobode govora, bilo kome, ni onima koji me pljuju. Ne mogu ni da pojmim kako je to bilo Igoru, to suđenje je trajalo više od godinu dana. Mislim da su ta dva momenta ozbiljni primeri bulinga jednog osetljivog, svestranog umetnika koji su uticali na njegov put. On je jedini umetnik koji je posle rata, a moram reći i ranije, ovako briljantno, za ovako kratko vreme, napravio neviđen uspeh u svim zemljama bivše Jugoslavije. On je vrlo malo govorio u javnosti, nije bio neko ko na taj način pravi slavu. Njegova mera uspeha je bila ono što sam sebi zada, njegova ambicija “, ispričala je Alisa Stojanović.

Profesorka Alisa Stojanović misli da su dva događaja, o kojima je govorila, snažno povredila Igora Vuka Torbicu i uticala na njegovu bolest i odlazak na način koji je odbrao. I ističe da on o tome nikada nije govorio, niti da ona bilo šta govori u njegovo ime, već je sve post festum njenog viđenja stvari.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

"napravio neviđen uspeh u svim zemljama bivše YU". Da to je to. Nekada je bilo inkvizicija u ime vere a sada "inkvizicija" u ime "nacije". Na pr, Albert Ajnštajn  se „drzno“ da posle I svetskog rata - miri - nemce, francuze i engleze, posledica? Nije bio na dodeli Nobelove nagrade (decembar 1922), jer se na njega spremao atentat - nalazio se  na „crnoj listi za odstrel" - odmah iza ministra inostranih poslova Valtera Ratenaua (atentat iz juna 1922.), tajna služna mu savetuje da napusti Evropu (odlazi u Japan). Johan Volfgang Gete je, svedok bitke kod Valmija, povikao: „Sa ovog mesta, od ovog dana, datiraćemo novu eru”. Zaista, na poklič "Vive la Nation". Oponašajući religiju i njeno učenje, postajući i sama izvor svetog. Orao, Tri boje i Šešir u početku igraju ulogu labaruma, raspeća i mitre. Svečanosti će uslediti kasnije sa kultom Neznanog junaka. Za nacionalnu pobožnost i novi moral, narodni pesnici i obavezna narodna prosveta će se pobrinuti za pisanje himni i katihizisa.

 

*

 

Igor Vuk Torbica kao da je na neki tajni način ponovo  proživeo život - Klajsta („Život je teška igra jer morate stalno izvlačiti karte iako ne znate gde su aduti“!)  koji je za većinu savremenika ostao „autsajder u književnom životu izvan ustaljenih logora“, jer: „nikada niste čitali takve tekstove, niste videli takve komade. Njegove analize bile su ispred istorije, njegove slike i forme ispred istorije književnosti.“ I klasičan i romantičan i moderan. Razočaran nacionalnim porazom, nemireći se sa činjenicom da je „neshvaćen“ zajedno s prijateljicom Henriettom Vogel završava život samoubistvom u 34 god. Hajnrih fon Klajst (1777-1811) dramski pisac, pripovedač, pesnik i publicista - iz porodice pomeranskog plemstva – koja je  imala  istaknut položaj u Pruskoj; dala je brojne generale i feldmaršale, mnoge zemljoposednike, ali i niz naučnih radnika i diplomata. Njegov  život je krojila nemirna potraga za srećom, koja se, međutim, više puta pokazala kao varljiva, i u privatnom a i profesionalnom životu a to se ogleda i u njegovom delu. Nije doživeo da vidi posmrtnu slavu svojih dela, naročito „Razbijenog krčaga“  komedije koja je postala  kanon nemačke književnosti a uloga seoskog sudije Adama  jedna od najvećih i najtraženijih karakternih uloga u nemačkoj drami. Puna štampana verzija pojavila se 1811. kada je Klajst umro.  

 

*

 

„Razbijen krčag“: Seoski sudija Adam mora da sudi o delu koje je sam počinio. Radnja se uglavnom sastoji od sudskog ročišta. Ono o čemu se pregovara, međutim, dešavalo se u prošlosti i tek se postepeno otkriva.

Poput Sofoklovog kralja Edipa, komad se smatra vrhunskim primerom analitičke drame, kao i komedije Šekspira i Molijera, „Slomljeni krčag“ ima ozbiljnu srž i na pojedinim mestima dotiče tragično. Sudija Adam, kao nekada kralj Edip, prinuđen je znači da sudi nemoralno delo koje je sam počinio. Ali za razliku od antičkog heroja, on to zna od početka; takođe da je delo sramno, a on sam zlikovac. Shodno tome, on čini sve što je u njegovoj moći da spreči rasvetljavanje slučaja, u kojem je osim razbijenog krčaga raskinuta i veridba. Veoma je komičan način na koji sudija Adam  pokušava da prikrije svoje nedelo, pri vođenju parnice – ruga se  svim pravilima sudske nepristrasnosti, ponekad koristi pretnje da zastraši svedoke, ponekad slatkim rečima utiče i zbunjuje svedoke. Poput zmije, on se uvija i okreće da bi navukao sumnju na druge...

 

Zoran Stokić

10.11.2021.