Crtice o anomiji demokratije od Tokvila i Kasirera

 

Tako davno Aleksis Šarl Anri Klerel de Tokvil („O demokratiji u Americi“) je primetio da građansko demokratsko društvo „uvek pretpostavlja postojanje veoma civilizovanog i veoma obrazovanog društva“. Ali u kriznim vremenima plašeći se da ih „jednakost“ vodi  u „anarhiju“  neki građani  u  demokratskim društvima počinju da se boje svoje slobode, počinju da se boje sami sebe, olako se predaju u ruke demagoga – spasioca. Istoriski primeri pokazuju da mogu i demokratska duštva da dožive anomiju, regres, gde građani svoje  već osvojene slobode predaju u ruke - autoritetu -  despotu. Oni, kaže Tokvil „se u duši unaprijed mire s tom nužnom potčinjenošću, pa izgubivši nadu da će ostati slobodni, već u dnu srca obožavaju gospodara koji uskoro treba da dođe. Prvi se odriču slobode zato što procenjuju  da je opasna; drugi zato što sude da je nemoguća.“ U zatvorenom despotskom društvu pak - ljude neodoljivo vodi potčinjenosti.

Kao što je to takođe davno precizno kazao Kasirer „slobda“ u političkom značenju „bazira se na odsustvu pritiska i nadređene volje“; i nastavlja „sloboda, s kojom se čovek susreće u demokratskom procesu, nije njegovo prirodno nasleđe. Očigledno, mnogo je lakše zavisiti od drugih nego misliti, rasuđivati i odlučivati sam za sebe“; a „vlast koje na sebe preuzima odgovornost odlučivanja, potiskuje i uništava i sam smisao slobode, oslobađa čoveka svake lične odgovornosti“.

Ali ta apsolutna vlast „ličila bi na očinsku vlast, kad bi joj, kao ovoj, svrha bila da ljude pripremi za muževni uzrast; ali ona, naprotiv, teži samo tome da ih nepromenljivo zadrži u detistvu; voli da se građani vese. Rado ona radi na njihovoj sreći, ali hoće da im je jedino ona pruža tu sreću i sama da o njoj sudi; stara se o njihovoj bezbednosti, predviđa i zadovoljava njihove potrebe, olakšava im uživanja, vodi njihove glavne poslove, upravlja njihovom delatnošću, uređuje poslove, raspodeljuje nasledsta; oslobaća ih muke da misle. U takvim okolnostima, potčinjenost građana vlasti opšta je i obuhvata sve. Ona ih ne baca u očajanje, ali ih neprestano ometa i navodi ih da odustanu od korišćenja svoje volje. Ona im malo po malo guši duh i slabi dušu, dok ovakva pokornost koja se nameće samo u malom broju vrlo važnih okolnosti, ali retkih, obelodanjuje potčinjenost tek s vremena na vreme i pritiska samo izvesne ljude. Zalud ćete tim istim građanima, koje ste učinili tako zavisnim od centralne vlasti, poveriti da s vremena na vreme biraju predstavnike te vlasti; to tako značajno, ali tako kratko i tako retko korišćenje njihove slobodne volje - neće sprečiti da oni malo pomalo - izgube sposobnost da misle, osećaju i delaju po svojoj volji - i da tako postepeno padnu ispod nivoa ljudskoga“.

 

Zoran Stokić

6.01.2022.