Dokumentarni film „Dug put u Evropu“, petak u 21h

 

VESTI Autor:N1 Beograd26. jan. 202211:00 > 12:30 Play Video

 

 

Proces evropskih integracija Srbije traje više od dvadeset godina. Početak davno zaboravljen, kraj neizvestan. Menjali su se datumi mogućeg članstva, menjali su se i političari koji su ih davali, a menjala se i Srbija. Međutim, ne onako kako su to očekivali građani i Evropa.

Izlazak iz izolacije i ratova devedestih, suočavanje sa prošlošću i ratnim zločinima, dugogodišnja tranzicija, ekonomske i političke krize – sve to stajalo je na putu Srbije ka Evropskoj uniji. Pitanje Kosova i dramtični pad demokratije u poslednjih nekoliko godina, udaljile su Srbiju od evropske ideje više nego ikada.

Međutim, ne odustaje Srbija ni danas. Poručuje i Brisel da je članstvo i dalje tu, ali da je potrebno sačekati još samo malo. Za vlast u Srbiji to, svakako, nije problem – čekaće koliko treba, jer joj se u tu Evropu i ovako ne žuri.

Ređale su se propuštene šanse, gomilali problemi, a spisak zahteva za članstvo postajao je sve duži. U međuvremenu, sve je duži i red građana Srbije koji se pitaju – kakvu smo to Srbiju, čekajući onu evropsku, zapravo dočekali.

Dokumentarni film "Dug put u Evropu" autora Filipa Lukića, projekat je portala European Western Balkans (EWB), u petak u 21 čas samo na N1.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Šta je Evropa? Način mišljenja i postupanja. Matrica despotskog i građanskog  društva nastale su daleko u prošlosti (kod Sumerana i antičkih grka) kada današnje nacije i narodi uopšte nisu postojali. Kada je Rimsko carstvo podeljeno na Vizantiju sasvim slučajno u Zapadnom delu nije bilo moguće despotsko upravljanje, malo po malo naziralo se višecentrično društvo: kraljvi, atistokratija, crkva, gradovi. Motor razvoja su su bili gradovi - fakulteti (kolegijum Pariskog 1180.) započela je obnova (i dalji razvoj) antičkog građanskog duštva i demokratije. Mi koji smo preko 700 g proveli u despotskom društvu (vizantiska/osmanska/komunistička – faza) smo 1989. propustili (kada smo najbolje stajali) da krenemo ka građanskom društvu i tranziciji. Naši ideolozi rata su čuvari despotskog društa; odlično su shvatili kako da zadrže taj status qvo. Nauka i naučni metod  "opovrgavanja" - "kvari ljude" - od podanike pravi građane!  Nauka je puštena niz vodu...Vlast od 1990. ne želi građane - nego podanike (koriste metod potvrđivanja) – traže se samo oni primeri koji potrvđuju naše mišljenje; oni primeri  koji bi to mišljenje mogli opovrgnuti  se odbacuju, ide se za tim da se spreči kritička rasprava. A baš kroz kritiku, priznavanje i učenja na grešaka, stvaraju se nova rešenja, uspešno se rešavaju problemi (u nauci i građanskom društvu). Odsustvo kritike vodi - suženju perspektive - iluzijama i samoobanama (u kojoj živimo 32 g).

Zoran Stokić

26.01.2022.