Konferencija o etičkoj teoriji prof. dr Rakića okupila brojne svetske bioetičare

 

VESTI Autor:N1 Beograd28. jan. 202215:29 > 16:40 Izvor: N1

 

Više desetina naučnika i univerzitetskih profesora sa pet kontinenata učestvovalo je na Međunarodnoj konferenciji o etičkoj teoriji prof. dr Vojina Rakića, direktora Centra za bioetičke studije i šefa Evropske katedre za bioetiku u okviru centra saradnje Svetske medicinske asocijacije (WMA).

Na skupu koji je održan u četvrtak, 27, januara posebno su analizirana dva Rakićeva poslednja naučna dela koja je 2021. objavila izdavačka kuća „Springer“: Kako poboljšati moralnost (How to Enhance Morality) i Konačno poboljšanje moralnosti (The Ultimate Enhancement of Morality).

Centar održavanja konferencije bio je Univerzitet Tibingen u Nemačkoj, ali su glavni govornici bili uključeni putem aplikacije Zoom.

Prvi glavni govornik bio je profesor Džon Heris sa Univerziteta Oksford, koji se smatra osnivačem savremene bioetike i medicinske etike. On je rekao da profesor Rakić ne samo što je savremenu srpsku nauku proslavio u svetu, već je svetskoj nauci pružio veoma mnogo, što je kulminiralo u novoj etičkoj teoriji koja je postala nezaobilazan predmet izučavanja na svim ozbiljnim univerzitetima širom sveta.

Rakić i Haris su zatim diskutovali o stanovištima po kojima se njihove teorije razlikuju.

Tehnički problemi sprečili uključenje profesora Ejgara

Drugi predviđeni govornik, još jedan od proslavljenih etičara današnjice profesor Nikolas Ejgar sa Univerziteta u Velingtonu na Novom Zelandu, nije uspeo da se uključi u razgovor usled sporih satelitskih konekcija, ali je poslao tekst učesnicima konferencije u kome je napisao da je Rakićeva teorija nešto sasvim novo u etici i nauci uopšte.

Dodao je da posebno ceni hrabrost profesora Rakića da se ne svrstava uz teorije od kojih neke postoje vekovima, već da nauci ponudi svoju novu originalnu etičku teoriju.

"Moralnost i sreća međusobno podstiču jedno drugo: što smo moralniji to smo srećniji i obrnuto. To nam daje putokaz za program beskrajnog moralnog poboljšanja u daljoj budućnosti i evoluciji čoveka", izneo je Rakić za portal N1 jedan od elemenata svoje etičke teorije.

 

 

***

Komentar

***

 

Spinoza je hteo da postavi neosporne, nužne prirodne etičke aksiome koji bi važili u bilo kom društvenom sistemu. Problem sa Spinozom, ali čini mi se – i etičarima nauke „moralnim biopoboljšanjem“ (hemiska sredstva po ugledu na serotonin – „pilule sreće“) - sastoji se u tome što etički aksiomi nisu nužno istiniti, štaviše oni se ni ne mogu klasifikovati prema pojmu istinitosti ili neistinitosti. Istinitost je oznaka koja se pridaje iskazima, a etički jezički iskazi nisu iskazi, već uputstva! Etika u jednom društvu ne mora biti etika i u nekom drugom, jer ne postoji "prirodna etika". Postoje konglomerati raznih etičkih sistema kroz istoriju, koji su često međusobno protivurečni. Ko će određivati, po kojim pravilima, šta je „moralno“ (šta je, na primer, „sreća“?)? Izuzetno „klizav“ teren! Istorija Homo sapijensa nas uči, da dok kažeš „A“ „pilula sreće“ (i kad bi bila moguća, realna, dostupna) bila bi zloupotrebljena. Knjiga gos Rakića nudi inovativan pristup moralnom unapređenju. Polazi se od toga da mi kao ljudi, imamo moralnu dužnost da budemo što bolji; stoga je „moralno biološko poboljšanje“ (MBP), ako je efikasno i bezbedno, naša moralna dužnost; međutim, ono mora biti dobrovoljno. Suštinsko pitanje je; šta bi motivisalo ljude da se dobrovoljno podvrgnu MBP? Rakić tvrdi –  korišćenjem empirijskih/eksperimentalnih dokaza – da „moral i sreća deluju u cirkularno podržavajućem odnosu koji se primenjuje na većinu ljudi većinu vremena: što su bolji, to će srećniji; što su srećniji, biće im bolje“; pa bi lako pristali na MBP. Po mom mišljenju ovo je veoma opasan redukcionizam.

 

Zoran Stokić

28.01.2022.