Netflix mora da dokaže da nije oklevetao bivšu šahistkinju u seriji Damin gambit

SHOWBIZ Autor:FoNet28. jan. 202221:533 komentara Izvor: Pixabay

Sud u Kaliforniji odbio je da odbaci tužbu koju je protiv Netfliksa podnela bivša prvakinja sveta u šahu Nona Gaprindašvili pa će advokati te platforme u sudnici morati da dokažu da u seriji "Damin gambit" nije oklevetana jedna od najboljih šahistkinja u istoriji.

Tužba je usledila zbog toga što je u izuzetno popularnoj i gledanoj seriji rečeno da Gaprindašvili nikada nije igrala šah protiv muškaraca, iako je veoma lako pronaći podatke da je ona do 1968. godine, na koju se odnosi serija, igala protiv čak 59 šahista.

Njeni advokati su u tužbi naveli da su joj kreatori serije na taj način „ukaljali ličnu i profesionalnu reputaciju“, a tvrdnju da nije igrala protiv muškaraca su okvalifikovali kao „seksističku i omalovažavauću“, preneo je Varajeti.

Netfliks je tražio da sud odbaci tužbu, tvdeći da Prvi amandman kreatorima daje široku umetničku slobodu, a naveli su i da "nijedan razuman gledalac spornu tvrdnju ne bi shvatio kao iznošenje činjenice", jer je očigledno da se radi o izmišljenm likovima.

Pored toga, ocenili su i da bi milioni gledalaca morali dobro da poznaju sovjetski šah iz šezdesetih godina prošlog veka da bi razumeli da se radi o navodnoj kleveti.

Sudija Virdžinija Filips se s tim nije složila i zaključila je da Gaprindašvili ima sasvim uverljive argumente da je oklevetana, kao i da dela sa fiktivnim likovima nisu oslobođena optužbe za klevetu, ukoliko se u njima omalovažavaju stvarne ličnosti.

Činjenica da se u seriji govori o fiktivim likovima ne oslobađa Netfliks odgovornosti za klevetu, ukoliko su prisutni svi elemeti klevete, zaključila je Filips.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Dzon fon Nojman - koji je budućnost razvoja Homo sapijensa video u računarima - bio je izuzetno plodan naučnik, dao je doprinos u brojnim disciplinama, na primer, teoriji skupova, topologiji, kvantnoj mehanici (fon Nojmanova algebra, primena operatora u kvantnoj mehanici), nuklearnoj fizici (fon Nojman je zajedno sa Edwardom Tellerom i Stanislawom Ulamom,  postavio temelje nuklearne fizike koja se koristi u termonuklearnim reakcijama u hidrogenskoj bombi; član projekta Manhattan), statistici, numerici, ekonomiji, računarstvu (većina kućnih računara koristi jednomemorijsku, fon Nojmanovu, računarsku arhitekturu) -  razvio je i sistematsku teoriju strateških igara i teorije odlučivanja (karaketriše se time da posledice pojedinačnih alternativa delovanja zavise od ponašanja drugih igrača) u knjigama: "O teoriji društvenih igara", 1928., "Teorija igara i ekonomija", 1944., da bi pokazao  da "život nije igra poput igre šaha". Šah je savršeno definisan oblik računanja; možda niste u stanju da nađete odgovore, ali u teoriji postojati rešenje, pravi postupak za svaki položaj. Život ni nauka nisu poput šaha. "Život se sastoji od obmana, malih lukavstava, od ispitivanja šta drugi čovek mili da ja nameravam učiniti...od strategija i taktika". Slično je i nauci. Naučno znanje nije moguće u potpunosti formalno-logički urediti, zato nam je potrebno "mnjenje", "kritičko mišljenje, "učenje na greškama"  da nas uputi u davanje "dobrog razloga" o stvarima - o kojima prosuđujemo - pri stvaranju novih zaključaka, teorija. I najvažnije kada nema rešenja problema u datom skupu – Homo sapijens (za razliku od računara) uspeva da iz tog skupa "izađe" - da pređe u neki novi hipotetički skup (koji izmislili) a u kome možda uspe da reši dati "nerešiv" problem (!)

 

Zoran Stokić

29.01.2022.