religija, totem, zen-budizam

 

Religija je (Oxford Dictionary) „čovekovo priznavanje neke više, nevidljive sile, koja ima vlast nad njegovom sudbinom i pravo da ZAHTEVA njegovu pokornost, poštovanje i obožavanje.“ Ovdje je naglasak na priznanju da je čovjek u vlasti jedne više sile, izvan njega. Međutim, to nije jedino što religiju čini autoritarnom. Ono što je čini takvom je ideja da ta sila, budući da IMA VLAST ima i pravo zahtevati „pokornost, poštovanje i obožavanje“. Poštovanje nije tu  zbog moralnih kvaliteta božanstva (pravda, ljubav i tsl)  nego u činjenici da ona ima vlast, to jest moć nad čovekom - a pomankanje dubokog poštovanja i poslušnosti predstavlja greh. Osnovna vrlina religije je poslušnost, a neposlušnost je najveći grijeh. Kao što je božanstvo shvaćeno kao svemoguće i sveznajuće, tako je čovjek shvaćen kao bespomoćno i beznačajno biće. Ovakva religiska praksa cemetira autoritarnu svest, koja postaje lak plen autoritarnih vođa  (vladara, sveštenika, ali i drugih ličnosti). A budući da ovakve religije nisu izgradile humanistički karakter kod vernika, nije čudno što pri obožavanju autoriteta, čovek najviše liči na svoje pra pretke iz vremena klana kada su se klanjali totemu.

 

*

Ima izuzetaka od rečenog, na primer, Zen-budizam (sekta unutar budizma; „kao da“ su se kretali na Sokratovom tragu) izraz je jednog radikalnijeg antiautoritarnog stava. Zen propoveda da znanje nije ni od kakve koristi ukoliko ne izrasta iz nas samih; ni autoritet ni učitelj ništa nas stvarno ne mogu naučiti, jedino probuditi sumnje u nama: reči i misaoni sistemi su opasni, jer se lako mogu preobratiti u autoritete, kojima se klanjamo. Treba uroniti u život - iskusiti ga - razviti sve svoje sposobnosti - u tome je vrlina.

 

*

 

Preovladavajuće raspoloženje u Zen-budizmu je životna radost, dok je osnovno raspoloženje u autoritarnoj religiji žalost i osećaj krivice(!)

 

*

 

https://www.youtube.com/watch?v=R6H5atM81jU

Jan Zach (1699-1773) Requiem solenne in C minor, Pavel Kuhn

 

 

Zoran Stokić

15.01.2022.