Napad na univerzitetu u Hajdelbergu, jedna osoba ubijena, tri ranjene

  

 

SVET Autor:Dojče vele, N1 Beograd, AP, BBC24. jan. 202214:34 > 19:169 komentara Izvor: R.Priebe/Pr-Video/dpa via AP

 

Policija u južnom nemačkom gradu Hajdelbergu saopštila je da je nepoznata osoba otvorila vatru na tamošnjem univerzitetu u sali za predavanja, ubivši jednu osobu i tri ranivši teško, javlja BBC. Kako prenose mediji, u bolnici je preminula ženska osoba koja je pogođena u glavu. Policija je sprovela opsežnu operaciju na univerzitetu.

Kako javlja Dojče vele, osumnjičeni napadač je mrtav.

Nemačka novinska agencija dpa navodi da je napadač bio student kao i da je izvršio samoubistvo. Ta agencija, pozivajući se na neimenovane bezbednosne izvore, navodi da nema indicija da je napadač imao neki politički ili verski motiv.

Policija je navela da je muškarac otvorio vatru iz puške duge cevi u amfiteatru i pucao nasumice, a potom je izašao napolje. Naglasila je da je delovao sam i da više ne postoji nikakva opasnost po bezbednost na univerzitetu.

Još se ne zna stvarni motiv ovog čina.

Nemačka policija je na Tviteru saopštila da je u toku velika operacija na području Nojenhajmer Feld u Hajdelbergu, a dpa javlja da je ograđeno područje oko univerziteta.

“Policija i spasilačke ekipe sa jakim snagama su na licu mesta”, navela je policija.

Nemačka je zemlja sa jednim od najstrožih zakona o oružju u Evropi, a pucnjave u školama su retke, navodi BBC. Svako mlađi od 25 godina mora da prođe psihološku procenu pre nego što dobije dozvolu za oružje.

Hajdelberg se nalazi južno od Frankfurta i ima oko 160.000 stanovnika. Univerzitet u tom gradu jedan je od najpoznatijih u Nemačkoj i najstariji, osnovan 1386. godine.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Ono što su za Englesku Oksford i Kembridz to je za Nemačku Hajdenberg, nadaleko poznat po svojim institucijama za obrazovanje - najpoznatiji od njih je Univerzitet Rupreht Karl, osnovan je 1386. godine i najstariji je univerzitet u Nemačkoj. Njegov kampus je podeljen na dva urbana područja i nekoliko pojedinačnih zgrada: humanističkih, društvenih i pravnih nauka nalaze se u brojnim istorijskim zgradama u starom gradu. Prirodne nauke i medicina se uglavnom nalaze u novom kampusu u Neuenheimer Feld-u – ova pucnjava se desila izgleda baš ovde! Možda je motiv povezan sa pandemijom, virusima i tsl.?

 

 

*

(neko od komentatora na ovu vest je predložio da univerzitet, da bi izbegao ovakve vesti, poveća kvote za prijem studenata na slikarskoj akademiji; česti komenari na slične vesti iz Nemačke/Austrije – aluzije na Hitlera)

 

 

 

Mit! Hitler je 1944. kazao "nisam želeo postati slikar – slikao sam da bi preživeo"! Hitlera  smo dobili nizom slučajnosti; bio je nesposoban  za sistematski rad (bez radnih navika, osim da ugađa svojim strastima). Svaki rad za njega je bio prljav, ponizavajući i zamoran. Da bi se pred roditeljima opravdao zašto nije završio srednju školu, stvorio je budući mit – to je "zato što želi biti slikar" (škola je navažna). Sam je sebe ubedio da ga čeka velika karjera slikara! Konkurasao je na akademiju ali ga nisu primili "niste za nas, probajte na arhitekturi". Koliko mu je to teško palo pokazuje to što je oko 2 god varao druge govoreći da je student slikarstva. Imao je veliku želju da se osveti profesorima tako što će postati veliki arhitekta, ali kako je to on zamislio? Njegova metoda "studiranja" sastojala se u hodanju ulicama, posmatranju monumentalnih zgrada i pravljenju skica tih fasada koje je video. To je jedan od simptoma odsustva (nedostataka) realnosti i nesposobnost čitanja stvarnost. Buržuj je 1909. postao žitelj stratišta za siromašne, smeštaj i hrana za socijalne slučajeve, dno... i ključna slučajnost. Skitnica  Hanisch (pokušavao je da se sa njim sprijatelji – Hitler nikada nije imao ni jednog prijatelja)  koji  se "zanimao" za slikarstvo – naterao je Hitlera da se poduhvati slikarstva, a nacrtane slike će on prodavati. Rečeno učinjeno. Sitni novac je počeo da pristiže, Adolf je preživeo štancujući  (kopirajući) uvek iste slike zgrada na trgu (a najviše su ga plaćala dva jevrejina).

 

 

 

*

 

 

Tokom nacističkog režima (1933—1945), Hajdelberg je bio snažno uporište Nacističke partije, koja je bila i najjača stranka na izborima pre 1933. Zbog toga, svi nearijevski radnici Univerziteta su bili diskriminisani, a do početka rata 1939. Univerzitet je izgubio trećinu zaposlenih iz rasnih i političkih razloga. Tokom Kristalne noći 9. novembra 1938, stanovnici Hajdelberga su spalili obe sinagoge koje su postojale u gradu. Sledeći dan je započela sistematska deportacija Jevreja, a smatra se da je tada oko 150 Jevreja poslano u koncentracioni logor Dahau. Nepune dve godine kasnije, 22. oktobra 1940. tokom akcije nazvane „Vagner-Birkel“ oko 6 hiljada Jevreja iz okoline, uključujući njih 280 iz grada Hajdelberga deportovano je u koncentracioni logor Gers u Francuskoj. Tokom 1934/35. nacisti su napravili ogromni amfiteatar na brdu Hajligenberg na severnom delu starog dela grada, koji im je služio za održavanje prigodnih proslava, kulturnih događaja i slično, kojima se slavio nacionalsocijalizam.

 

 

Zoran Stokić

24.01.2022.