opričnici (rus. опричники)

institucija, 1565., za očuvanje careva samodržaca

 *

Alimpijević: Zapad nije ozbiljno shvatio Putina, mnogi iznenađeni vojnom akcijom

 

SVET Autor:N1 Beograd25. feb. 202210:20 > 10:262 komentara Izvor: N1

 

Urednik spoljnopolitičke redakcije TV N1 Vladan Alimpijević izjavio je u emisiji Novi dan da je kriza u Ukrajini pokazala da Zapad "nije dovoljno ozbiljno shvatio pretnje ruskog lidera Vladimira Putina", kao i da su "mnogi iznenađeni vojnim akcijama Ruske Federacije". Smatra da "nije izvesno da će sankcije ozbiljno nauditi Rusiji". "Da će doneti velikih problema to je tačno, ali da će baciti Putinov režim na kolena, i da će se desiti neka šarena revolucija - to se ne čini izvesno", naglašava Alimpijević.

 

Podsetimo predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da su ruske trupe zaustavljene u napredovanju u većini pravaca. Zelenski je proglasio u četvrtak uveče opštu mobilizaciju i naveo da je dosad poginulo ukupno 137 ukrajinskih državljana – vojnika i civila.

 

„Nisam očekivao ovakav razvoj situacije. pogotovo posle učestalih američkih obaveštajnih podataka o vremenima početka napada. Američke obaveštajne službe su to na neobičana način delile sa javnošću. Zvučalo je da će Rusija stati u zaštitu dva otcepljena regiona, a zbog smanjenog nivoa sukoba, i onda se to zaista desilo. To je verovatno za mnoge ljude bilo iznenađenje“, kaže on. Podseća da su mediji koji su bliski Rusiji, u protekle dve ili tri nedelje, govorili da je to smešno, da je glupo što se to najavljuje i da je je sigurno da neće Rusija (napasti).

 

"Verovalo se u te izjave, a onda se to ipak desilo", kazao je on. On tumači da je Putin poslednjom izjavom o eventualnom uplitanju zapretio NATO paktu, i da bi u slučaju proširenja vojnih akcija Rusije na susedne zemlje, Estoniju, Litvaniju i Letoniju, NATO po svom Statutu morao da reaguje i stane u vojnu odbranu tih zemalja.

 

Komentarišući Bajdenove najave o slanju trupa u istočnu Evrope, on kaže da Zapad nije ozbiljno shvatio Putina, sem Makrona. Podseća da Rusija predlaže Zelenskom razgovore, uz jasne uslove, demilitarizacija i trajno odustajanje od ulaska u NATO.

 

Na pitanje šta je krajnji cilj Putina i Rusije, on odgovara da je to nastojanje Rusije da joj NATO ne bude suviše blizu. On procenjuje da je Moskva do sada "otpisala" samo tri baltičke zemlje, dok je za ostale veoma zainteresovana, i to se sada pokazalo kao tačno.

 

"Ali, niko nije očekivao ovakvu reakciju. I sada se postavlja pitanje šta će se desiti", kaže Alimpijević. On se ne slaže da je Ukrajina ostavljena od strane zapadnih saveznika. "Ukrajina nije ostavljena na cedilu u tom smislu da niko nije nikada obećao da će vojno intervenisati ako ne budu ugrožene zemlje NATO-a", kaže on i dodaje da su Putinovi apetiti sada mnogo veći i da sada traži demilitarizaciju cele Ukrajine, iako nije do kraja jasno na šta se tačno misli.

 

Smatra da "nije izvesno da će sankcije ozbiljno nauditi Rusiji". "Da će doneti velikih problema to je tačno, ali da će baciti Putinov režim na kolena, i da će se desiti neka šarena revolucija - to se ne čini izvesno", naglašava Alimpijević. On je ocenio da se dužina vojne intervencije u Ukrajini meri u danima, da neće trajati više od deset, i da zbog troškova, Rusija verovatno ne može da računa na dugotrajniji rat. "Biće problem za Putina ako se javi gerilski rat. Ukrajina ima veliko iskustvo gerilskog ratoKomentarvanja", zaključuje Alimpijević.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

Znači da ne poznaju istoriju Rusije. Tu se vekovima  život održava ratovima careva samodržaca (sada se zove Putin).  Erih From: „Što  podrazumijevam   pod  fanatikom?  Ne  mislim  na  čoveka  koji  ima  uverenje. Mislim  da  se  fanatik  klinički  može  opisati  kao  krajnje  narcisoidna  ličnost - u stvari, ličnost  koja  nije  daleko  od  psihoze (depresija  često  pomešana  s  paranoidnim   tendencijama), ličnost  koja  kao  i  svaka  psihopatska   ličnost   nema   nikakav  odnos   prema   spoljašnjem   svijetu. Ali  fanatik   je   pronašao   rešenje   koje   ga   spasava   od  manifestne   psihoze. On  je  izabrao  cilj, ma  kakav  on  bio - politički,  religiozni  ili  neki drugi - i  obogotvorio  ga. Taj  cilj  on  je  učinio  idolom. Na  taj  način, potpunim potčinjavanjem   svom   idolu, fanatik   dobija   strasni  smisao  života, značenje  života; jer  se  u  svojoj   podložnosti   identificira  s  tim  idolom, kojeg  je  uveličao  i  učinio  apsolutom. Ako  bismo  želeli  da  izaberemo  simbol   za  fanatika  bio  bi  to – ’gorući-led’. On  je  osoba  koja je strastvena  i  krajnje  hladna  istovremeno. Potpuno  je  zatvoren  prema  svetu, a  ipak ispunjen  gorućom  strašću, strašću  za učestvovanjem  u  potčinjavanju Apsolutu. Da bi čovek  prepoznao  karakter  fanatika  ne  sme  mnogo  slušati  ono  što  on  govori, nego  treba tražiti  onaj  posebni  sjaj  u  njegovim  očima, ovu  hladnu  strast  koja  je  paradoks  fanatika: naime, potpuni  nedostatak  odnosa  pomešan  sa  strasnim  obožavanjem  svog  idola. Fanatik  je  blizak  onome  što  su  proroci  nazivali ’idolopoklonikom’.“

 

 

 

***

 

 

 

Evo samo malog detaljate istorije "samodržaca" i jedne njihove "institucije" (pre modernih vremena tajnih službi) - opričnici (rus. опричники) !!!

 

*

 

 

Ivan III. (rus. Иван III., 1462.-1505.) udvostručuje državnu teritoriju na račun susednih država te Moskva postaje prestonica carstva koje će s vremenom obuhvatiti sve teritorije današnje Rusije i drugih zemalja.

Smerom Ivana III. pošao je i njegov unuk Ivan IV. Grozni (rus. Иван IV Грозный, 1547.-1584.), prvi ruski vladar koji se 1547. krunisao za cara. Ivan Grozni je bio prvi car koji je posegnuo preko granica područja Kijevske Rusije. Njegov veliki vojni uspeh postaje pripajanje Kazanskog (1552.) i Astrahanskog (1556.) kanata – država nastalih nakon raspada Zlatne Horde. Ivan IV. je potčinio i okolne tatarske države te je tako dobio nadzor uzduž cele Volge. Drugi veliki prodor što je počeo za njegove vladavine, bio je preko Urala, u Sibir. Bilo je to više naseljavanje, nego osvajanje. Ivanovi prodori na zapad nisu bili uspešni: Livonski rat (1558.-1582.) protiv Poljske i Švedske zbog izlaza na Baltičko more završio je porazom ruskih snaga. Jedan od razloga neuspeha bila je Ivanova strahovlada. Ivan IV je smatrao da su mu majku, a kasnije i neke druge članove porodice ubili boljari (rus. бояре) – feudalni zemljoposednici u Rusiji. Godine 1565. Ivan IV. Grozni dobija  delove najbolje ruske zemlje u svoje ruke kako bi s novcem sa tih poseda mogao financirati vlastite vojne snage koje o nikome drugom ne bi ovisile. Te trupe pod imenom opričnici (rus. опричники) su imale zadatak da uništavaju svaki potencijalni otpor carevoj vladavini. Opričnici su korišćeni u obračunu protiv boljara koji su se suprotstavljali samodržavlju. U sedam godina dugom krvoproliću pada veliki broj boljara s kojima je car imao puno neraščišćenih računa zbog smrti unutar svoje porodice. Posednja tragedija ovoga cara bilo je ubistvo vlastitog sina i prestolonasljednika Ivana (1581.). Poslije smrti Ivana IV. 1584. novi car postaje njegov sin Fjodor. Umesto pobožnog ali slaboumnog Fjodora I (rus. Фёдор I) vladao je brat njegove žene Boris Godunov (rus. Борис Годунов) – od 1587. kao regent, a nakon Fjodorove smrti 1598. kao car. Suparničke boljarske obitelji optužile su Borisa zbog nerazjašnjene smrti najmlađeg sina Ivana Groznog Dmitrija (1591.).

 

 

Zoran Stokić

25.02.2022.