opričnici (rus. опричники)
institucija, 1565., za očuvanje careva samodržaca
Alimpijević: Zapad
nije ozbiljno shvatio Putina, mnogi iznenađeni vojnom akcijom
SVET Autor:N1 Beograd25. feb. 202210:20 > 10:262
komentara Izvor: N1
Urednik spoljnopolitičke redakcije TV N1 Vladan Alimpijević
izjavio je u emisiji Novi dan da je kriza u Ukrajini pokazala da Zapad
"nije dovoljno ozbiljno shvatio pretnje ruskog lidera Vladimira
Putina", kao i da su "mnogi iznenađeni vojnim akcijama Ruske Federacije".
Smatra da "nije izvesno da će sankcije ozbiljno nauditi Rusiji".
"Da će doneti velikih problema to je tačno, ali da će baciti Putinov režim
na kolena, i da će se desiti neka šarena revolucija - to se ne čini izvesno",
naglašava Alimpijević.
Podsetimo predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da
su ruske trupe zaustavljene u napredovanju u većini pravaca. Zelenski je
proglasio u četvrtak uveče opštu mobilizaciju i naveo da je dosad poginulo
ukupno 137 ukrajinskih državljana – vojnika i civila.
„Nisam očekivao ovakav razvoj situacije. pogotovo posle
učestalih američkih obaveštajnih podataka o vremenima početka napada. Američke
obaveštajne službe su to na neobičana način delile sa javnošću. Zvučalo je da
će Rusija stati u zaštitu dva otcepljena regiona, a zbog smanjenog nivoa
sukoba, i onda se to zaista desilo. To je verovatno za mnoge ljude bilo
iznenađenje“, kaže on. Podseća da su mediji koji su bliski Rusiji, u protekle
dve ili tri nedelje, govorili da je to smešno, da je glupo što se to najavljuje
i da je je sigurno da neće Rusija (napasti).
"Verovalo se u te izjave, a onda se to ipak
desilo", kazao je on. On tumači da je Putin poslednjom izjavom o
eventualnom uplitanju zapretio NATO paktu, i da bi u slučaju proširenja vojnih
akcija Rusije na susedne zemlje, Estoniju, Litvaniju i Letoniju, NATO po svom
Statutu morao da reaguje i stane u vojnu odbranu tih zemalja.
Komentarišući Bajdenove najave o slanju trupa u istočnu
Evrope, on kaže da Zapad nije ozbiljno shvatio Putina, sem Makrona. Podseća da
Rusija predlaže Zelenskom razgovore, uz jasne uslove, demilitarizacija i trajno
odustajanje od ulaska u NATO.
Na pitanje šta je krajnji cilj Putina i Rusije, on odgovara
da je to nastojanje Rusije da joj NATO ne bude suviše blizu. On procenjuje da
je Moskva do sada "otpisala" samo tri baltičke zemlje, dok je za
ostale veoma zainteresovana, i to se sada pokazalo kao tačno.
"Ali, niko nije očekivao ovakvu reakciju. I sada se
postavlja pitanje šta će se desiti", kaže Alimpijević. On se ne slaže da
je Ukrajina ostavljena od strane zapadnih saveznika. "Ukrajina nije
ostavljena na cedilu u tom smislu da niko nije nikada obećao da će vojno
intervenisati ako ne budu ugrožene zemlje NATO-a", kaže on i dodaje da su
Putinovi apetiti sada mnogo veći i da sada traži demilitarizaciju cele
Ukrajine, iako nije do kraja jasno na šta se tačno misli.
Smatra da "nije izvesno da će sankcije ozbiljno nauditi
Rusiji". "Da će doneti velikih problema to je tačno, ali da će baciti
Putinov režim na kolena, i da će se desiti neka šarena revolucija - to se ne
čini izvesno", naglašava Alimpijević. On je ocenio da se dužina vojne
intervencije u Ukrajini meri u danima, da neće trajati više od deset, i da zbog
troškova, Rusija verovatno ne može da računa na dugotrajniji rat. "Biće
problem za Putina ako se javi gerilski rat. Ukrajina ima veliko iskustvo
gerilskog ratoKomentarvanja", zaključuje Alimpijević.
***
Komentar
***
Znači da ne
poznaju istoriju Rusije. Tu se vekovima
život održava ratovima careva samodržaca (sada se zove Putin). Erih From: „Što podrazumijevam pod
fanatikom? Ne mislim
na čoveka koji
ima uverenje. Mislim da
se fanatik klinički
može opisati kao
krajnje narcisoidna ličnost - u stvari, ličnost koja
nije daleko od
psihoze (depresija često pomešana
s paranoidnim tendencijama), ličnost koja
kao i svaka
psihopatska ličnost nema
nikakav odnos prema
spoljašnjem svijetu. Ali fanatik
je pronašao rešenje
koje ga spasava
od manifestne psihoze. On
je izabrao cilj, ma
kakav on bio - politički, religiozni
ili neki drugi - i obogotvorio
ga. Taj cilj on je učinio
idolom. Na taj način, potpunim potčinjavanjem svom
idolu, fanatik dobija strasni
smisao života, značenje života; jer
se u svojoj
podložnosti identificira s
tim idolom, kojeg je
uveličao i učinio
apsolutom. Ako bismo želeli
da izaberemo simbol
za fanatika bio
bi to – ’gorući-led’. On je
osoba koja je strastvena i
krajnje hladna istovremeno. Potpuno je
zatvoren prema svetu, a
ipak ispunjen gorućom strašću, strašću za učestvovanjem u
potčinjavanju Apsolutu. Da bi čovek
prepoznao karakter fanatika
ne sme mnogo
slušati ono što
on govori, nego treba tražiti
onaj posebni sjaj u njegovim
očima, ovu hladnu strast
koja je paradoks
fanatika: naime, potpuni
nedostatak odnosa pomešan
sa strasnim obožavanjem
svog idola. Fanatik je
blizak onome što
su proroci nazivali ’idolopoklonikom’.“
***
Evo samo malog
detaljate istorije "samodržaca" i jedne njihove
"institucije" (pre modernih vremena tajnih službi) - opričnici (rus. опричники)
!!!
*
Ivan III.
(rus. Иван III., 1462.-1505.) udvostručuje državnu teritoriju na račun susednih
država te Moskva postaje prestonica carstva koje će s vremenom obuhvatiti sve
teritorije današnje Rusije i drugih zemalja.
Smerom
Ivana III. pošao je i njegov unuk Ivan IV. Grozni (rus. Иван IV Грозный,
1547.-1584.), prvi ruski vladar koji se 1547. krunisao za cara. Ivan Grozni je
bio prvi car koji je posegnuo preko granica područja Kijevske Rusije. Njegov
veliki vojni uspeh postaje pripajanje Kazanskog (1552.) i Astrahanskog (1556.)
kanata – država nastalih nakon raspada Zlatne Horde. Ivan IV. je potčinio i
okolne tatarske države te je tako dobio nadzor uzduž cele Volge. Drugi veliki
prodor što je počeo za njegove vladavine, bio je preko Urala, u Sibir. Bilo je
to više naseljavanje, nego osvajanje. Ivanovi prodori na zapad nisu bili uspešni:
Livonski rat (1558.-1582.) protiv Poljske i Švedske zbog izlaza na Baltičko
more završio je porazom ruskih snaga. Jedan od razloga neuspeha bila je Ivanova
strahovlada. Ivan IV je smatrao da su mu majku, a kasnije i neke druge članove porodice
ubili boljari (rus. бояре) – feudalni zemljoposednici u Rusiji. Godine 1565. Ivan
IV. Grozni dobija delove najbolje ruske
zemlje u svoje ruke kako bi s novcem sa tih poseda mogao financirati vlastite
vojne snage koje o nikome drugom ne bi ovisile. Te trupe pod imenom opričnici
(rus. опричники) su imale zadatak da uništavaju svaki potencijalni otpor
carevoj vladavini. Opričnici su korišćeni u obračunu protiv boljara koji su se
suprotstavljali samodržavlju. U sedam godina dugom krvoproliću pada veliki broj
boljara s kojima je car imao puno neraščišćenih računa zbog smrti unutar svoje porodice.
Posednja tragedija ovoga cara bilo je ubistvo vlastitog sina i prestolonasljednika
Ivana (1581.). Poslije smrti Ivana IV. 1584. novi car postaje njegov sin Fjodor.
Umesto pobožnog ali slaboumnog Fjodora I (rus. Фёдор I) vladao je brat njegove
žene Boris Godunov (rus. Борис Годунов) – od 1587. kao regent, a nakon
Fjodorove smrti 1598. kao car. Suparničke boljarske obitelji optužile su Borisa
zbog nerazjašnjene smrti najmlađeg sina Ivana Groznog Dmitrija (1591.).
Zoran Stokić
25.02.2022.
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиNe plaši se ruski midžet Fuhrer Putler NATO pakta, on se plaši demokratije. Kao i svaki plitkoumni sadistički diktator, uostalom.
ОдговориИзбриши"Čega se Putin najviše plaši?"
https://www.danas.rs/svet/cega-se-putin-najvise-plasi/
****
(I ovdašnji despot na vlasti, koji je upravo juče i potvrdio da je Srbija zaista ruska gubernija odnosno prćija, takođe se plaši demokratije i beži od nje k`o đavo od krsta)