Kratak test „normalnosti“ profesora Baucala

 

VESTI Autor:nova.rs16. apr 202323:24 N1

 

Aleksandar Baucal, profesor psihologije na Filozofskom fakultetu, tokom večerašnjeg "Utiska nedelje" predstavio je kratak "test normalnosti" putem kojeg građani mogu da tumače aktuelna dešavanja.

Na pitanje kako objasniti ljudima da na televizijskim kanalima „svaki minut imamo šta je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić“ ili da slušaju ministra finansija Sinišu Malog koji je „pola sata držao predavanje i nekoliko puta isticao da je predsednik Vučić ‘najpametniji čovek kojeg je upoznao’“, Baucal je izložio kratak test koji građani mogu da primene, prenosi Nova.rs.

„Šta god da vidite na TV-u, vi zamislite da je umesto te osobe na primer Angela Merkel. Da li bi nemački ministar finansija tako govorio da je Angela Merkel najpametnija na svetu ili mudra Angela Merkel, ako ne možemo za neke normalne zemlje da zamislimo da to može da se desi tmao, to je jednostavan test na prvu loptu“, objasnio je Baucal.

On je dodao da „svi dobro znamo da kao takvo društvo ne možemo dobro da funkcionišemo“.

„Mi smo imali u istoriji takve epizode, gde je jedan čovek mislio o svima nama i on je bio ‘najmudriji vođa’ i ‘najpametniji’ ili je donosio odluke o svemu i to se nikada nije dobro završilo“, izjavio je Baucal.

Printskrin / Nova S

Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu, ukazala je tokom emisije na otpor prema promenama.

„Mi čak i kada znamo da je nešto jako loše, mi se plašimo da je promena možda gora ili bar neizvesna i ne znamo šta ćemo sa tom promenom“, rekla je Džamonja Ignjatović i dodala da to nekad objašnjava i ponašanje pojedinaca na individualnom nivou.

Govoreći o „medijskom sluđivanju naroda i indoktrinaciji“, ona je ocenila da mi više „nemamo kompas šta je važno, vredno ili šta je istina ili laž“.

„Oni koji su na vlasti su najodgovorniji za pravac u kom ide društvo i šta mu se plasira“, ocenila je ona.

 

***

Komentar

***

 

Odlična zapažanja vaših gostiju! Sav živi svet preživljava pomoću metode pokušaja i pogreške. Svi uče na greškama osim onih u despotskim društvima, gde se greške ne priznaju, jer bi ako bi se priznale vodile ka narašavanju autoriteta vlasti; važnije od preživaljvanja je autoritet vlasti - zato je tu aksiom br: despot  je u posedu "objektivnog znanja". Istorijski primeri nam pokazuju beživotnost takvog društva. Kakve je posledice u praksi SSSR i Kine  imalo to "objektivno znanje"  despota Staljina i MaoCetunga? Tzv. "brisanje predhodnog društvnog platna" te uvođenje kolhoza i sovhoza proizvelo je 1932/3 "gladomor" oko 7 miliona je u SSSR umrlo od gladi, slično u Kini na desetine miliona. To se desilo zato jer su ta društva bila u suprotnosti sa aksiomama epistemologije. "Objektivno znanje - je bez spoznavajućeg subjekta"; ono se uvek odnosi na "korpus merila, konvezcija, paradigmi, prihvaćenih procedura, postupaka, rezultata i tsl" neke discipline, a nikada se ne odnosi na ono što neki pojedinac može znati (!) Ukratko - objektivno znanje je - inpersonalno, nadindividualno (!) Ni naučna objetivnost nije rezultat "nepristrasnosti" ili "ojektivnosti" naučnika kao pojedinca ona je uvek rezultat društvenog aspekta nauke.  

Zoran Stokić

18.04.2023.