Cvetni sat Carla Linnaeusa kao metafora života

život omogućuje sinhronicitet spoljašnjeg i unutrašnjeg časovnika

 

 

Šteta što Salvador Dali, kada je 1931., slikao svoju "postojanost memorije" (Les Montres loups) nije bio upoznat sa idejama "cvetnog časovnika" 1751., Karla Linea – jer je mogao i "cvetni sat" – kao metaforu postojanosti (života) - aranživati na svojoj slici kao kontrast mehaničkim časovnicima i ostali fizičkim. Dali je svoje brojne uspele nadrealističke kreacije, stvorio proučavajući stare majtore slikarstva Boša,Vermera i druge - kao što su i njegovi brkovi varijacija Velaskezovih brkova; takođe je pratio novosti iz nauke – čak i  kvatne fizike. Ali mu je promakla praideja "biološkog autonomnog sata" koju su počeli da razvijaju: Francuski naučnik Jean-Jacques d'Ortous de Mairan,  Carl Linnaeus,  Julien-Joseph Virey i &. De Marijan je bio na korak do toga  da otkrije cirkadijalni ciklus, vršeći eksperimente  sa biljkom iz tropske Amerike "Mimosa pudica" koja na razne podržaje sklapa svoje listove; mimozu je izložio stalnom mraku i pratio ponašanje (težište kod njega je još uvek na tome da je to egzogen proces). Zato se "dedom" cirkadijalnih unutrašnjih ritmova može smatrati Virey, on 1814., u svojoj doktorskoj tezi uvodi ideju - "živog sata" (proces je endogen  - unutrašnji)  - govoreći o ritmičkim fluktuacijama kod biljaka – razvio je teoriju, nakon čega je usledio eksperiment, ma koliko primitivan, iz kojeg je izveo zaključke i postulirao mehanizam (živi sat) koji će se kasnije pokazati tačnim; rumunski prof Franc Halberg, na primer, je jedan od "očeva" hronobiologije 1960 (skovao pojam – "cirkadijan"). Do 1970., mnogi biolozi su još uvek osporavali sposobnost organizama da autonomno mere vreme. Međutim baš tad je otkriven - centralni sat (na maloj površini hipotalamusa) - kod sisara i prvi "gen" za sat (u Drosophila), što je razuverilo skeptike i definitivno rešilo debatu. Do tada, mora se priznati, biološki sat je bio malo više od koncepta.

 

*

 

Prirodnjak Karl Line je tokom niza godina primetio da se cvectovi mnogih biljkaka povremeno otvaraju i zatvaraju a da su ta vremena varirala od vrste do vrste. Poređane u nizu - otvaranja - cvetova tokom dana, činile su – najlešči prorodni časovnik - orginalni cveti sat -  Horologium Florae - kako ga je Line nazvao u svojoj Philisophia Botanica. Prirodnajci su u 19 veku u svojim botaničkim baštama sa manje uspeha pokušavali da naprave repliku Lineovog sata – koristeći se njegovim sortama cveća. Problem je bio u tome što nisu uračunali geografsku širinu i dužinu Upsale i pozicije svojih botaničkih bašta i pravili "korekcije" (što ste južnije od Upsale kasnije tokom dana će se biljke otvarati i zatvarati i tsl). Takođe trebalo je preračunati razlike u temperaturi, vlazi, neke sorte ne uspevaju u svakoj bašti na Zelji i tsl.

 

 

*

 

Svaki biološki proces u telu koji se ponavlja u periodu od približno 24 sata i održava ovaj ritam u odsustvu spoljašnjih stimulansa smatra se - cirkadijalnim ritmom. Veruje se da je suprahijazmatsko jezgro mozga ili unutrašnji pejsmejker, odgovorno za regulisanje bioloških ritmova tela, pod uticajem kombinacije unutrašnjih i spoljašnjih znakova. Da bi se održala sinhronizacija sat-okruženje – "zeitgebers" (termin iskovao jedan od osnivača hronobiologije Jürgen Aschoff) - indukuju promene u koncentracijama molekularnih komponenti sata do nivoa koji je u skladu sa odgovarajućom fazom u 24-časovnom ciklusu. Nizvodno od satova su njihovi „izlazi“: biološki procesi čiju periodičnost i vremenski poredak kontrolišu, sve do nivoa ponašanja. Na molekularnom nivou, generalno uključuje dva tipa mehanizama: transkripcioni (regulacija transkripcije gena, na nivou DNK, odnosno njihova kopija u obliku RNK glasnika) i post-transkripcioni (regulacija koraka koji se nalaze nizvodno od transkripcije).

 

Zoran Stokić

31.10.2023.