Kontroverzni film Gaspara Noe kao predstava u Hartefaktu

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 11. okt 202315:02 Vladimir Miladinovic

Hartefakt počinje s radom na novoj pozorišnoj produkciji, autorskog projekta reditelja Patrika Lazića i dramaturškinje Dunje Matić inspirisanog kontroverznim filmom „Klimaks“ nagrađivanog reditelja Gaspara Noa.

Premijera predstave je planirana za početak decembra u Hartefakt Kući.

Inicijalna ideja za adaptaciju ovog, po mnogima najanksioznijeg filma koji šokira i ne ostavlja ravnodušnim, potekla je od mladog glumca Alekseja Bjelogrlića koji ujedno i igra u predstavi uz Pavla Mensura, Anju Ćurćić i Andreja Nježića.

Vladimir Miladinovic

Film „Klimaks“ je zasnovan na istinitoj priči o mladoj i ambicioznoj plesnoj trupi koja vežba u napuštenoj školi i u kojoj noć pred ključni nastup gube kontrolu nad sobom podstaknuti halucinogenom drogom koju je neko krišom stavio u piće. Strah, nesigurnost i osećaj da su naterani u to iskustvo, pokreće paniku, paranoju, nasilje te aktivira duboko potisnute delove njihovih ličnosti.

„Gaspar je jedan od autentičnijih autora koji postoje u današnjem filmskom svetu i to je ono što privlači sve nas koji smo unutra, da vidimo možemo li dosegnuti, na pozorišnoj sceni, svoju autentičnost inspirisani njegovom osobenom kreativnošću. Gaspar je u svom ostvarenju rekao šta je hteo pod tim okolnostima, mi ćemo reći nešto što mi želimo. Tako da mi je drago da će ovaj naš „Klimaks“ biti značajno drugačiji od filma, a opet veoma sličan“, rekao je Aleksej Bjelogrlić odgovarajući na pitanje zašto ga je baš ovaj film snažno privukao da predloži pozorišnu adaptaciju.

„Za mene je Klimaks priča o tankoj granici u svima nama između čoveka i životinje (zveri), između razuma i nagona i tome kako se ta granica pod određenim okolnostima vrlo fleksibilno pomera. Takođe, ovu priču radim i zato što se pitam šta je to u ljudskoj prirodi da kreće da uništava stvari baš onda kada su mu sve te stvari potaman, kad je sve dobro. Okupili smo sjajnu mladu glumačku ekipu i radujem se što s njima mogu da istražujem ovu temu, što svakim danom čine da predloženi likovi postanu njihovi i autentični.“, naveo je reditelj Patrik Lazić, kome je ovo druga predstava u produkciji Hartefakta i koja će se kao i predstava „Naš sin“ izvoditi na pozorišnoj sceni Hartefakt Kuće.

Vladimir Miladinovic

Dramaturškinja Dunja Matić je u razvoj ideje za predstavu „Klimaks“ zajedno sa Aleksejem Bjelogrlićem i Patrikom Lazićem uključena od početka.

„Gaspar Noe je poznat po svojoj jedinstvenoj vizuelnoj estetici, a film „Klimaks“ upravo je primer kako rediteljev specifičan izraz, prepoznatljiv po dugim, fluidnim scenama i intenzivnoj igri kamere, vešto hipnotiše publiku. Naša namera bila je da prenesemo ovu vizuelnu eksploziju na scenu i pružimo publici novo i izazovno iskustvo uživo. Cilj nam je da ova predstava sadrži i emotivnu dubinu i čulnu dinamiku na sceni. Lično sam dodatno podstaknuta da razmišljam izvan uobičajenih okvira kako bismo dopunili, prilagodili i uverljivo postavili ovakvu priču“, rekla je.

Pored premijere predstave „Klimaks“ publiku do kraje godine očekuje još jedna nova predstava na sceni Hartefakt Kuće, a do tada gledaoci i gledateljke mogu da pogledaju ostvarenja sa redovnog repertoara ovog teatra.

 

***

Komentar

***

 

Indoktrinacija je proces nasilnog usađivanja ideja, kognitivnih strategija ili doktrina; razlikuje se od obrazovanja zbog činjenice da se od indoktrinisane osoba očekuje da ne dovodi u pitanje i kritički ne ispituje doktrinu koju je naučila. Usavršavanjem tehničkih sredstava uticaja na javno mnjenje – povećala se sposobnosti čovečanstva da se indoktrinira - to dovodi do ujednačenosti pogleda, oko bilo kog fenomena, koja nikada nije postojala ni u jednom trenutku ljudske istorije. Tako je i oko manje važnih i nevažnih fenomena, kao o tome  da li je neki film dobar. "Vrhunac" (2108.)  je dobio odlične kritike iako je druga polovina ovog filma horor rađena u maniru štetne - maligne destruktivnosti - razaranja radi samog razaranja - scene ciničnog kao i hipertrofiranog nasilja (sledećeg jutra stiže policija sa psom tragačem i istražuje haos. Nekoliko ljudi je mrtvo: Omar se smrznuo na hladnoći, a Emanuela se ubila nožem ispred vrata iza kojih se nalazilo telo njenog sina...). Kritika nas indokrinira tvrdeći da je Noe stvorio uspešnu metaforu – premda tu nema ni "m" od metafore već je po sredi emocionalni antiintelektualizam. Noe je hteo da napravi metaforu o tome "da ljudi stvaraju nešto zajedno (nekada uspe) ali kao u njegovom "Vrhuncu" nekada i ne uspe. Noe: "to je kao biblijska priča o Vavilonskoj kuli. Čovečanstvo može da stvori velike stvari. A onda pod uticajem droge..., sve propada"! Noe, koji je imao iskustva sa LSD-om, tvrdio je da je film više o uticaju koji - strah - može da ima na ljude nego o zloupotrebi droga. Veliko ubrzanje i trka čovečanstva protiv samog sebe, koja sve brže napreduje u razvoju tehnologije kao i neodgovorne zabave (pod firmom umetnosti) - a sve to NOVO je uvek prihvaćeno sa odobravanjem (u superlativu) - a zapravo nas nepogrešivo vodi ka našem propadanju, zaslepljuje ljude za sve prave vrednosti i oduzima im vreme za preduzimanje zaista ljudskih aktivnosti.

Zoran Stokić

11.10.2023.