Karikaturista Gardijana dobio otkaz zbog prikaza izraelskog premijera FOTO

 

Britanski list Gardijan nije obnovio ugovor sa svojim karikaturistom Stivom Belom, nakon što je njegova karikatura koja prikazuje premijera Izraela Benjamina Netanjahua proglašena antisemitskom.

 

Pogledati:

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2023&mm=10&dd=17&nav_id=2416436

 

IZVOR: TANJUG UTORAK, 17.10.2023. | 13:46 -> 15:40 Foto: chrisdorney/Shutterstock

Foto: chrisdorney/Shutterstock

 

Na spornoj karikaturi prikazan je Netanjahu kako se u bokserskim rukavicama sprema da operiše sopstveni stomak na kojem se vidi obris pojasa Gaze sa natpisom „stanovnici Gaze, izlazite odmah“, prenosi Skaj njuz.

Portparol Gardijan njuza rekao je juče da je doneta odluka da se ne produži ugovor sa Belom. „Karikature Stiva Bela su bile važan deo Gardijana u proteklih 40 godina – zahvaljujemo mu i želimo mu sve najbolje", naveo je on.

Bel je potvrdio da je njegova karikatura "izazvala napetost". On je prošle nedelje objavio seriju postova na platformi X, rekavši da je primio „čudno zagonetnu poruku“ tokom telefonskog razgovora sa osobljem Gardijana u kojem se pominje izraz "funta mesa“, što asocira na antisemitizam.

"Postaje skoro nemoguće nacrtati ovu temu za Gardijan, a da ne budete optuženi za korišćenje 'antisemitskih poruka'", naveo je Bel.

 

***

Komentar

***

Iako komedija ostala je zapamćena kao delo koje je pokrenulo pitanje antisemitizma. Teško da je bilo koja druga Šekspirova drama prihvaćena i interpretirana kroz istoriju na tako različite načine. Lihvar Šajlok tumačen je i kao demonski zlikovac i kao komično prevareni prevarant ili kao jadna tragična figura i tsl. Lihvar Šajlok  (koji se u poslovima pridržavao važećih, poznatih, zakona Venecije) versus hrišćanski trgovac Antonije (koji se služi etičkim principom milosti koji je iznad pravde – a to će dovesti do toga da na suđenju lihvar izgubi sav kapital; ½ Antoniju a ½ Veneciji). Šajlok: "smejao se mojim gubicima,...,Prezirao je moju rasu,...,A zašto? Jer sam Jevrej. Zar Jevrejin nema oči? Zar Jevrejin nema ruke, građu i oblik tela, čula, osećanja i strasti? Zar ne živi od iste hrane, nije li ranjen istim oružjem, zar ne boluje od istih bolesti i ne leči se istim lekovima, nije li mu hladno zimi, a toplo leti kao hrišćanima? ? Kad nas ubodeš, zar ne krvarimo? Kad nas golicaš, zar se ne smejemo? Ako nam daš otrov, nećemo li umreti? Kada nas povrediš, zar ne treba da uzvratimo? Sad ću da radim ono što si me naučio i da budem zao,...,da se osvetim!"

Dve najvažnije priče "Mletačkog trgovca, priča o menici izdatoj kao zalog za funtu ljudskog mesa i priča o udvaranju biranjem kutija, zasnovane su na tradicionalnim, rasprostranjenim motivima koji su se vekovima koristili u Evropi u raznim verzijia. Zaplet o trgovcu Antoniju i lihvaru Šajloku, Šekspir je našao u priči iz zbirke novela "Il Pecorone", koju je napisao Ser Đovani iz Firence, 1378. Kao i u srednjovekovnim misterijama, ova predstava ima za cilj da demonstrira etički princip milosti nad pravdom. Ono što se misli je da blagodat (hrišćanska, Novi zavet) treba da stoji iznad zakona (jevrejski, Stari zavet). To je tradicija koju Šekspir usvaja; međutim, njegova višeznačna karakterizacija Šajloka, koji je zapravo osmišljen kao komični negativac, omogućila je i drugačija tumačenja. Tokom nacističke ere, kada je predstava često izvođena - figura Šajloka je viđena kao oličenje slike Jevreja koja odgovara nacionalsocijalističkoj rasnoj ideologiji. Odbojne zverske priče o krvoločnim, novcem gladnim i antihrišćanskim Jevrejima bile su rasprostranjene u svim zemljama hrišćanskog Zapada, bez obzira da li je tamo uopšte bilo Jevreja. Pošto je Engleska bila jedna od zemalja u koje su ljudi jevrejske vere proterani od 1290., malo je verovatno da su se Šekspir ili njegova publika ikada susreli sa Jevrejima. Za većinu Engleza u to vreme, Jevrejin je bio mitska figura. Trajna popularnost Marlouovog "Jevrejina sa Malte" – Barabas đavolski spletkarski zlikovac gladan moći u makijavelističkom smislu "naterao" je Šekspira da napiše "Mletačkog trgovca".

Zoran Stokić

18.10.2023.