GoetheFEST u Beogradu, Novom Sadu i Nišu: Pet filmova inspirisano istinitim događajima

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 02. okt 202315:14 Promo

Videti:

https://n1info.rs/kultura/12-goethefest-u-beogradu-novom-sadu-i-nisu-pet-filmova-inspirisano-istinitim-dogadjajima/

 

Dvanaesto izdanje filmskog festivala GoetheFEST, u organizaciji Goethe-Instituta, održaće se u oktobru u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Na ovogodišnjem festivalu pod sloganom „Refleksije – između percepcije i stvarnosti“ biće prikazano sedam nemačkih savremenih filmova koji pružaju duboku analizu aktuelnih pojava u savremenom društvu, odnosno onih koje su za savremeno društvo relevantne.

Čak pet filmova inspirisano je istinitim događajima. Beogradski program 12. GoetheFEST-a održava se od 12. do 15. oktobra u Kulturnom centru Beograda, novosadski program u Kulturnom centru Novog Sada od 19. do 22. oktobra, a niški program u sali 5 bioskopa Cineplexx Niš od 26. do 29. oktobra 2023. godine, u saradnji sa Niškim kulturnim centrom.

Promo

Ovogodišnji GoetheFEST otvara beskompromisna filmska adaptacija bestselera proslavljenog nemačkog stand-up komičara, podcast voditelja i pisca Feliksa Lobrehta ,,Sunce i beton” u režiji Dejvida Vnenta. Neverovatno svež film vodi nas u centar socijalnih nepravdi, berlinski Nojkeln. Za četvoricu tinejdžera i glavnih protagonista ovo je kvart pun droge, rep muzike, nasilja i dosade.

U programu 12. GoetheFEST-a svoje mesto pronašao je i originalan debitantski film ,,Obični” Sofi Linenbaum koja je nakon završenih studija psihologije, pisanja pozorišnih komada, studija režije na filmskom univerzitetu Babelsberg Konrad Volf, niza serija i kratkih dokumentarnih filmova, snimila svoju prvu dugometražnu igranu Sci-fi satiru.

Film Visara Morene ,,Egzil” svetsku premijeru imao je na festivalu Sundance, nemačku na festivalu Berlinale i srpsku na Festivalu autorskog filma, a na Sarajevo film festivalu osvojio je nagradu za najbolji film 2020. godine, kao i brojne nagrade na drugim filmskim festivalima. Teme ovog nadrealnog trilera o paranoji i identitetu, sa elementima nekonvencionalnog smisla za humor, jesu posledice integracije, asimilacije i ksenofobije po život čoveka.

Iz programa posebno izdvaja se film Ilkera Čataka ,,Zbornica”, nominovanog za Oskara i ovenčanog sa pet velikih filmskih nagrada koje dodeljuje Nemačka filmska akademija – za najbolji film, režiju, scenario (Johanes Dunker), glavnu žensku ulogu (Leoni Beneš) i montažu (Geza Jeger). Ilker Čatak u dirljivoj drami, premijerno prikazanoj u sekciji Panorama međunarodnog festivala Berlinale, pod lupu stavlja mikrokosmos škole, stvarajući portret savremenog društva.

Na programu je i danski kandidat za najprestižniju filmsku nagradu Oskar, dansko-nemačko-švedsko-francuska koprodukcija “Sveti pauk” reditelja Alija Abasija, čiji autori ističu da je reč o najiranskijem filmu ikada snimljenom, koji je začeo pukotinu u cenzuri dugoj 50 godina. Reditelj i ostali učesnici iranskog porekla u filmu snose teške posledice odluke da se društveno angažovano pozabave temom femicida kao posledice mizoginiije u kontekstu islamskog fundamentalizma, upravo u vreme iranskih protesta za ženska prava.

Film ,,Zaljubljena Orfeja” je poseban u ovogodišnjem izboru, redak po tome što u sebi spaja operu i film, kao i po savremenosti i iznenađenjima. Orfej i Euridika tek su inspiracija za razmaštavanje neodoljivo kreativnog reditelja Aksela Raniša, sa Mirjam Mesak u glavnoj ulozi, i obiljem kemp elemenata u drugom planu filma.

Program zatvara film ,,Čovekove mere” Larsa Karumea, čija je prethodna ostvarenja “Država protiv Frica Bauera” i “Minut ćutanja” i publika GoetheFEST-a veoma cenila. Njegova nova istorijska drama bavi se mračnim poglavljem nemačke kolonijalne istorije, zločinima nad namibijskim plemenima Herero i Nama, koji se smatraju prvim genocidom 20. veka.

GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma. Sunčica Šido, selektorka programa GoetheFEST-a, povodom ovogodišnjeg izdanja manifestacije je rekla:

“Programom GoetheFEST-a nastojimo da kontinuirano pokrećemo kulturne, političke i društvene dijaloge inspirisane savremenom nemačkom filmskom umetnošću. Koliko god svaka zemlja ima svoje probleme i globalne teme bivaju promišljane na različite načine, kroz raznolike umetničke perspektive otvorenije možemo da proširujemo sopstvene horizonte, što posebno važi za teme koje nam nisu bliske.“

Ovogodišnjom selekcijom dominiraju filmovi koji potvrđuju tezu da je život težak, dodala je. „Život je težak i ako ste tinejdžer u berlinskom kvartu Nojkeln ili inženjer kosovskog porekla koji pokušava da se integriše u nemačko društvo, nastavnica na početku karijere, žena u Iranu, volite nekoga ko napusti svet živih, ili u meta filmskom svetu ne prođete dobro u podeli uloga. Ako dozvolimo sebi da, učeći iz tuđih percepcija utičemo na sopstvenu, ona može biti bliža stvarnosti.”

 

***

Komentar

***

 

Aksel Raniš, reditelj (film/TV), pisac, glumac i producent, oprobao se i u režij opera (Hendla, Hajdna, Verdija, Čajkovskog, Stravinskog, Prokofijeva, Pučinija) otuda i " Orphea in Love" - moderna reinterpretacija antičkog mita o Orfeju i Euridiki. U filmu Nela (sanjar, zaposlena u kol centru) postaje Orfej-a, da tako kažem. Dolazi iz malog sela iz Estonije u multi-poslovni veliki nemački grad, da bi opstala radi i kao garderoberka u operi – tu ima priliku da iz svoje sumorne svakodnevice zakorači u duhovni svet opere i muzike – peva (pravi operski talenat – kada jedna kastadiva izgubi glas tokom izvođenja Madam Baterflaj, Nela dobija šansu...). Kada upozna uličnog plesača i sitnog kriminalca Kolju (tj. Euridiku), to je sudbonosni susret za oboje, susret srodnih duša – ljubav kroz simbiozu pesme i igre. Ali Nelina mračna prošlost (noćne more) stoji na putu nadolazećoj ljubavi. Sada Nele kao „Orfeja” mora da ide u podzemni svet, mora da prođe kroz sedam kapija kako bi povratila Kolju ("Euridiku"). Da li je snaga Neline ljubavi dovoljna saznaćete u filmu. Ovo je pozorišna magija uhvaćena kamerom uz muziku Pučinija, Verdija, Berlioza i Monteverdija. Jer da se podsetimo.

Performans je bio ključna komponenta barokne umetnosti. Svojom fuzijom muzike, poezije, baleta, slikarstva, rasvete i inženjeringa, opera se može posmatrati kao arhetipska barokna umetnička forma. Iluzionističke scenske kulise, neba, zamka,..., bojnog polja, ugaona scena i tsl su razvijene sa mašinama koje su značile da se mogu promeniti u roku od nekoliko sekundi pred publikom – sve kao deo spektakla. Mašine su takođe pružale zvučne efekte, kao što su grmljavina,...,ravnomerno osvetljenje. Postojao je talas izgradnje ovih opera širom Evrope a ove nove zgrade su uspostavile tipove pozorišta koje poznajemo danas.

Zoran Stokić

2.10.2023.