Film i "Ubistva pod cvetnim mesecom": Zbog čega se Martin Skorseze plaši za budućnost filma

 

 

Veliki filmski autor je ponovo među nama sa trilerom "Ubistva pod cvetnim mesecom" (Killers of the Flower Moon) - u razgovoru za BBC on priča kako je uspeo da pronađe najsjajniju zvezdu novog filma i o stanju u filmskoj industriji.

 

IZVOR: BBC SUBOTA, 28.10.2023. | 13:09  Getty Images

 

U predvečerje premijere njegovog novog filma, vestern krimi drame"Ubistva pod cvetnim mesecom" (Killers of the Flower Moon), veliki američki filmski stvaralac Martin Skorseze i ja sedimo u hotelskom apartmanu sa pogledom na Central park i jadikujemo nad stanjem savremenih holivudskih filmova. U opširnom intervjuu za BBC, on za aktuelnu bujicu blokbaster franšiza kaže: "Nije to za mene… Što sam stariji, imam sve više problema da organizujem gde da provodim vreme. Uz ove filmove to ne mogu".Radi se o sentimentu iskazanom u često citiranom intervjuu koji je Skorseze dao pre četiri godine za magazin Empajer i u kojem je istakao da Marvelovi superherojski filmovi više podsećaju na "zabavne tematske parkove" i da to "nisu filmovi".

Danas, u razgovoru za BBC, setno se priseća prošlosti u kojoj su veliki filmski studiji proizvodili "ozbiljna dela, čak i ozbiljne komedije". "Hoću da kažem da je novac sada u franšizama i u akcionom žanru i da će tu i da ostane".Po istom principu, kaže i da nezavisni filmovi - u kojima umetnost i dalje cveta - ne dobijaju tretman kakav zaslužuju. "Želimo da ovakvi filmovi budu veliki. Želimo da te filmove vidi što više gledalaca", kaže on.

"Le Doulos": Nasilan francuski film koji je inspirisao Tarantina i Skorsezea

Taksista - film u koji niko nije verovao, a postao je klasik

Da li je Felinijev film 8 ½ toliko kul da mu u istoriji nema premca

Da li je Ingmar Bergman najveći režiser svih vremena

Sam Skorseze nikada nije bio veliki igrač u sistemu velikih studija, ali Ubistva pod cvetnim mesecom su na neki način redak primer visokobudžetnog "ozbiljnog filma", za koji on sam kaže da je u nestajanju. Radi se epskoj, tri i po sata dugačkoj adaptaciji knjige Dejvida Grena Ubistva pod cvetnim mesecom: Ubistva u narodu Osejdž i rađanje FBI-a. U glavnim ulogama su Skorsezeovi pouzdani glumački asovi Robert de Niro i Leonardo Dikaprio. Film prati seriju ubistava članova ove domorodačke zajednice tokom 1920-ih godina u Oklahomi. Ovaj slučaj je u to vreme bio poznat pod nazivom "Vladavina terora" i tokom njega su beli uljezi, koji su pokušavali da prisvoje naftu koja se nalazila ispod zemlje naroda Osejdž, ubili više od 60 Indijanaca.

To je prvi Skorsezeov vestern, ali je u isto vreme i kriminalistička drama i njegov tipičan film sa mačo muškarcima i nasiljem, koji su odavno postali obeležje njegovog opusa. Njegovi raniji filmovi, koji su se, između ostalih, bavili njujorškim gangsterima, bili su priče o likovima koji su bili motivisani na sličan način kao i beskrupulozni biznismeni iz filma Ubistva pod cvetnim mesecom. Skorseze to objašnjava ovako: "Odrastao sam uz ulično nasilje, organizovan kriminal, bilo je tu puno ljudi koji su činili neke ružne stvari. Tako da u ovoj priči imamo sve to, od pljačke nečije radnje, pa sve do brisanja kompletne jedne nacije, domorodačke nacije".

Ekipa filma 'Ubistva pod cvetnim mesecom' na Filmskom festivalu u Kanu/PA Media

Ovih dana mnogi holivudski blokbasteri, naročito filmovi koji su delovi franšiza, ne uspevaju da pruže osoben narativ. Iako je i sam Skorseze s vremena na vreme bio reditelj-za-iznajmljivanje, on je obično pravio filmove na svoj način, filmove koji odslikavaju njegov stil. On istinski vrednuje kinematografiju u kojoj je umetnički pečat stvaraoca dominantan. Čini se da je Skorseze isterao svoje sa filmom Ubistva pod cvetnim mesecom. Epl je u produkciju filma uložio oko 200 miliona dolara, ali reditelj i dalje tvrdi da su ga ostavili na miru. "Može se reći, 'Pa, to je zbog toga ko si i šta si, a ja sada imam 80 godina'. Tako da sam bio omogućen da snimam, a da mi niko ne diše za vrat… Ako je neko to i radio, bio je vrlo tih", kaže on. Skorseze je retka zverka u današnjem američkom filmu, jer kao reditelj pravi epske filmove na potpuno zaseban način. Nedavno su Kristofer Nolan sa Openhajmerom i Greta Gervig sa Barbi, slično Skorsezeu, trijumfalno predstavili nove visoko-budžetne filmove koji takođe nose snažni lični pečat, ali to su samo izuzeci.

Zašto je film "Kad jaganjci utihnu" feministička priča

Sekretarica: Kako je ova nastrana sado-mazo romansa postala filmska znamenitost

Zašto je Merilin Monro filmska ikona koju najmanje razumemo

Dejzi Džouns i šestorka: Razuzdana priča o rokenrol ispadima

Vrli novi filmski svet

Reuters

Osamdestogodišnji Skorseze zna da se on i druge filmadžije suočavaju sa izmenjenim ambijentom u kojem se posete bioskopima još uvek nisu vratile na one nivoe iz perioda pre kovida. U slučaju prikazivanja njegovih filmova u Americi, on mora da se bori i sa podeljenim i politički polarizovanim društvom. Takođe, u vremenu kada se posebna pažnja vodi o tome ko je i na koji način predstavljen na filmskom platnu, Skorseze je morao posebno da povede računa prilikom izlaganja priče o ubistvima u zajednici Osejdža. On je bio odlučan u tome da domorodački likovi imaju dodatnu težinu u filmu Ubistva pod cvetnim mesecom. I zaista, dušu njegovog novog epskog filma ne čine beli ljudi koje igraju Robert de Niro i Leonardo Dikaprio, već Indijanka koju igra Lili Gledstoun. O njenoj ulozi se naveliko priča. Skorseze je primetio u filmu Keli Rajhard Certain Women iz 2016. godine.

"Video sam to lice, video sam njene oči i rekao: 'To je to, zaista je interesantna'", priseća se on utiska koji je ostavila na njega. U predstojećoj trci za Oskara, Gledstoun se pominje kao prva domorodačka glumica koja će biti nominovana za najbolju žensku ulogu na dodeli nagrada filmske akademije. Iako Skorseze ima izuzetnu reputaciju, nema garancije da će Ubistvo pod cvetnim mesecom trijumfalno završiti svoj bioskopski život u smislu komercijalnog uspeha na blagajnama. U vreme kada je Skorseze bio u zenitu, tokom 1970-ih godina, filmovi poput Kuma su bili sposobni da ujedine publiku širom planete. Skorseze sumnja da da filmovi i dalje imaju takvu moć u okupljanju publike. "Nisam siguran, ali možda je tako nešto i ostvarivo", kaže on."Možda grešim, ali problem je u tome što je filmski ambijent fragmentiran. Filmovi se prave za određene grupe ljudi, filmove koji su određeni rodno ili seksualno i tako dalje.

"Filmovi bi trebalo da budu filmovi, da se bave svima. Misija 'spasavanja' istorije filma

U tako nesigurnim filmskim vremenima, Skorseze je više nego ikada angažovan u očuvanju naše celuloidne istorije, kao i u njenom obnavljanju.On je 1990. godine pomogao u stvaranju Filmske fondacije, organizacije posvećene očuvanju filma - od osnivanja, ova organizacija je učestvovala u restauraciji više od 1000 filmskih dela. Među njihovim nedavnim trijumfima je i restauracija prvog crnog britanskog filma pod nazivom Pressure, ostvarena u saradnji sa Nacionalnim arhivom Britanskog filmskog instituta. Film je premijerno prikazan 1976. godine, a režirao ga je ser Horas Ove, koji je pre mesec dana preminuo. Svetska premijera restauriranog filma Pressure je održana 11. oktobra, paralelno u Londonu i na Njujorškom filmskom festivalu. Poredeći stare filmove sa drevnim knjigama, Skorseze veruje da oni moraju da budu sačuvani. "Ti filmovi nam daju… Oni predstavljaju nas i ono što smo nekada bili, pokazuju kako smo se menjali, pokazuju dobre stvari, naše sramote - sve to ne sme da bude ćušnuto pod tepih."

Šta je sledeće?

Skorseze ovog meseca puni 81. godinu, ali i dalje postoje filmovi koje bi voleo da napravi. U procesu odlučivanja u kojem bi smeru trebalo da investira svoju energiju, on se priseća saveta legendarnog iranskog reditelja Abasa Kijarostamija. "Pogledao me je i rekao: 'Nemoj da radiš ono što ne želiš da radiš. Jednostavno, nemoj'. I ja tačno znam na šta je mislio". Reditelj veteran u stvari ovih dana na pravljenje filmova gleda veoma pragmatično. "Sve se svodi na to šta stavljaš u kadar, gde da postaviš kameru i da preostalo vreme potrošiš na pripovedanje priče koju želiš da ispričaš. Koja je cena toga?" Većina kritičkih prikaza filma Ubistva pod cvetnim mesecom slaže se u proceni da je ovo priča koju je trebalo ispričati. Jedan od takvih filmskih kritičara, Pit Hemond iz Dedlajna, otišao je toliko daleko da je film nazvao 'znamenitim filmskim dostignućem' i presudom sa kojom će se mnogi složiti - da je ovo poklon koji stiže pred kraj karijere jednog od najistaknutijih američkih reditelja. Film 'Ubistva pod cvetnim mesecom' prikazuje se i u bioskopima u Srbiji. 

 

****

Komentar

****

 

Oduvek se lagalo, ali nikada toliko i tako masovno. Film je tome bitno doprineo. Samo jedan primer, Formanov kultni film (brilijantan) "Amadeus" ali baziran je na dvostrukoj neistini: istorijskoj, muzikološkoj (i Salijeri je muzički genije!). Iako je Forman filmska ikone ne odobravam mu ubistvo Salijerija kao čoveka i kompozitora – morao se zadovoljiti "anonimnim" likom. A Holivudski studiji koji vrve od cenzora, ovo nisu ni primetili, nije primetila ni kritika u svetu. Lažni moral - najbolje pokazuje i to što su cenzori "izbaciviali filmske poljubce" iz brojnih filmova ali gle "morala" - bilo koja vrsta destruktivnog nasilja im nije smetala. Film umesto da je ostao (sedma) umetnost  postao je privredna grana za zgrtanje novca bez bilo kakvih moralnih skrupula. Koje su nenameravane posledice "razuzdanog" - ničim ograničenim - filmom? 

Umetnost je mimeza – oponašanje – imitacija – umetnost nije nikakv izveštaj o stvarnosti, nego je prikazivanje neke (primerene) mogućnosti, koja bi mogla biti stvarnost ali kao ni pesništvo i & nije stvarnost. Za ljude je "budućnost" uvek otvorene – nije predvidljiva – to nas tera da se razvijamo – to je preduslov našeg opstanka. Međutim  "neobuzdani" filmovi nas vode u involuciju. Prvi put u istoriji Homo sapijensa se dogodilo to da je – filmski svet, virtuelni sajber-svet, POSTAO STVARAN - mediji su stvorili - stvaran svet (ne mimezu) - u kome nema neizvesne budućnosti - i nove generacije više nisu u stanju da mu se OTRGNU (počeli su da oponašaju taj POTURENI "stvarni svet") – tako one gube orjentaciju i kompas za kretanje u stvarnom svetu.

Zoran Stokić

29.10.2023.