Šta Putin zahteva od ljudi iz svog najužeg kruga?

SVET Autor: index.hr 06. okt 202309:51 Sputnik/Grigory Sysoyev/Pool via REUTERS

 

Poznato je da ruski predsednik Vladimir Putin blizu sebe drži lojalni kadar zvaničnika i saradnika, a većina iz njegovog unutrašnjeg kruga na dužnostima je već dugo tokom njegove 23 godine na vlasti.

Putin nije zanemario svoja očekivanja apsolutne lojalnosti od onih koji su mu najbliži. Jednom kada su ga upitali da li je u stanju da oprosti ljudima kada pogreše, Putin je odgovorio: „Da. Ali ne sve.“ Kada ga je novinar Andrej Kondrašov pritisnuo da elaborira šta ne može da oprosti, Putinov odgovor je bio odlučan: „Izdaju.“

Za one koji su radili s Putinom kroz više od dve decenije nije iznenađenje da ruski predsednik ceni i zahtijeva lojalnost u svom unutrašnjem krugu, od kojih je mnoge zadržao u svojoj okolini otkako je napredovao u sovjetskoj bezbednosnoj službi KGB-u, pre uspona na mesto predsednika krajem 1999. godine, prenosi Index.hr. „Ni u našoj zemlji, ni u inostranstvu nisam video lidere koji oko sebe drže nelojalne ljude. Ali za Vladimira Putina samo lojalnost nije dovoljna. Potrebna su tri kvaliteta: 1. profesionalnost; 2. efikasnost; 3. odanost“, rekao je Dmitrij Peskov, Putinov sekretar za medije, za CNBC.

Peskov je visoki zvaničnik Kremlja i smatraju ga pripadnikom Putinovog najužeg kruga. Već 23 godine radi kao sekretar za medije. Isto tako, većina ljudi unutar Putinovog najužeg kruga – najbližih ministara i ljudi od poverenja, koji se često naziva „siloviki“, što se posebno odnosi na više zvaničnike koji imaju iskustvo u vojsci ili sigurnosnim službama – već godinama služi ruskom vođi, sprovodeći ućutkivanje opozicionih ličnosti i pokreta koji bi mu se suprotstavili.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na dužnosti je od 2004. godine, dok je ministar obrane Sergej Šojgu na toj poziciji od 2012. godine, a prethodno je i sam smatran potencijalnim kandidatom za lidersku poziciju. Putinov najuži krug također uključuje premijera Mihaila Mišustina i gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina, kao i čelnike ruskih državnih bezbednosnih službi, FSB-a i SVR-a. Tu su i ideološki uticajniji propagandisti poput Vladimira Solovjeva i Nikolaja Patruševa, sekretara ruskog Saveta bezbednosti.

Zamenik predsednika Saveta je nacionalista Dmitrij Medvedev, koji je takođe bivši ruski premijer i predsednik do 2012. godine. Na pomenutim pozicijama rotirao se sa Putinom. Medvedev je uvek bio podređen Putinu u obe uloge, ali ostaje blizak predsedniku i glasno podržava ruski rat protiv Ukrajine i ideološko neprijateljstvo sa Zapadom.

Lojalnost uvek važnija od kompetentnosti

Ruski analitičari nisu uvereni da se kvaliteti poput kompetentnosti i lojalnosti jednako cene u Kremlju, a ruski istoričar i pisac Sergej Medvedev primećuje da je u Rusiji „lojalnost uvek bila važnija od kompetentnosti“.

„Rusija nije kao meritokratija orijentisana na efikasnost i kompetencije. To je vrlo arhaičan i srednjovekovni, na neki način vizantijski sistem ličmne lojalnosti, a Putin će zadržati bilo koga, čak i najneefikasnije lidere poput bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, sve dok pokazuju svoju lojalnost“, kaže Medvedev, autor knjiga „Rat pripremljen u Rusiji“ i „Povratak ruskog Levijatana“.

Ruski opozicioni političar Vladimir Milov nekada je radio za Putina u ruskom ministarstvu energetike. Razočaran putem kojim je Rusija krenula za vreme Putinovog mandata, međutim, Milov se sada čvrsto ubraja u ruski većinom prognani ili zatvoreni opozicioni pokret i živi u inostranstvu.

Poznavajući dobro Putina, Milov je rekao da ruski predsednik 100 odsto ceni lojalnost iznad kompetentnosti, i dodao da su profesionalizam i efikasnost takođe naličje sposobnosti da izazove određene događaje.

Putin je paranoičan?

„Ne sviđa vam se šta se događa? Želite nešto da učinite boljim i primenjujete svoje talente i svoju odlučnost da pokušate da popravite i promenite stvari? To nije način na koji Putin želi da se to dogodi. On je jedini koji ima pravo da menja ili održava stvari kako treba“, rekao je Milov.

Dodaje da je Putinov zahtev za apsolutnom lojalnošću proizašao iz duboke nesigurnosti i straha od konkurencije. „To je jedan od najvećih problema. Moje lično iskustvo je da je on izuzetno neupadljiva osoba. Sviđaju mu se sasvim prosečne osobe, tako da je izuzetno nesiguran kada postoji otvorena konkurencija ili otvoreni talenat koji je sposoban da postigne bolje od njega“, rekao je Milov za CNBC.

Milov veruje da je Putin paranoičan u pogledu zavere da se svrgne s vlasti, ističući da je neizgovoreno pravilo među onima oko njega da ne budu previše upadljivo talentovani ili da ne narušavaju status quo. Privrženost lojalnosti može dovesti do problema, primećuju analitičari, što se nedavno videlo u zloslutnoj invaziji na Ukrajinu i usponu moći, statusa i uticaja Jevgenija Prigožina pre njegovog pada u nemilost.

Kada je Rusija pokrenula svoju invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, analitičari su istakli kako su Putinu njegovi najbliži vojni zvaničnici verovatno rekli da će invazija ići glatko i da će Ukrajina biti lako osvojena. Ali unutar prvih nekoliko nedelja rata postalo je očigledno da Ukrajina pruža daleko veći otpor, a njeni saveznici daleko veću podršku Kijevu nego što se očekivalo u Rusiji.

Kolona ruskih vojnih vozila duga 60 kilometara sporo se kretala prema glavnom gradu Ukrajine, da bi se zaustavila zbog izvještaja o logističkim problemima poput nestašice hrane i goriva, a zatim je doživjela sramotu povlačenja. Od tada je ruska vojska koncentrisala svoje ljudstvo na jugu i istoku zemlje, zauzimajući deo teritorije koji čini kopnenu vezu između Rusije i okupiranog Krima. Devetnaest meseci od početka rata, američki zvaničnici procenjuju da je oko 500.000 vojnika na obe strane ubijeno ili ranjeno.

Tokom „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, kako ruske vlasti nazivaju invaziju, postavila su se pitanja o strategiji i sposobnosti ruskog vojnog vođstva. Šojgu je otvoreno ismevao i kritikovao deo vojnih blogera u Rusiji, posebno one lojalne Prigožinu, biznismenu koji je postao vođa paravojne Vagnerove grupe plaćenika i koji je takođe uživao Putinovu naklonost.

Međutim, kad je oštrina retorike između Prigožina i ministarstva obrane u leto prerasla u otvorenu pobunu, Putin je konačno stao na stranu svog dugogodišnjeg i dokazano lojalnog ministra obrane i podržao ministarsku uredbu da Vagnerovi borci moraju da potpišu ugovore s ministarstvom.

Kirill Šamijev, ruski politolog i saradnik u Evropskom savetu za međunarodne odnose, rekao je za CNBC da je lojalnost vrlo ključna prednost u autoritarnim okruženjima jer se takvo poverenje razvija tokom godina. A ako osoba dokaže svoje poverenje u ratnom okruženju, to je vrlo važno za autoritarnog vođu Prigožin je ovog leta poginuo u avionskoj nesreći, nekoliko meseci nakon što je poveo pobunu protiv ruskog ministarstva obrane i pokušao pohod na Moskvu. Kad je pobuna zaustavljena, Putin se pojavio na televiziji, obećavši da će kazniti „izdaju iznutra“, rekavši da „nerazumni interesi i lične ambicije vode izdaji“.

Nakon što su prvobitno postigli dogovor kojim je naizgled dopušteno da Prigožin i Vagnerovi borci budu proterani u Belorusiju, Prigožin i brojni visoki zapovednici Vagnera poginuli su u avionskoj nesreći iznad Rusije u avgustu. Kremlj je oštro negirao da je naredio Prigožinovu smrt i saopštio da će se sprovesti istraga o nesreći. Zapadne spekulacije da je Putin naredio Prigožinovu smrt kao osvetu za njegovu pobunu, Kremlj je nazvao „apsolutnom laži“.

Prigožin je navodno obećao svoju lojalnost Putinu na sastanku u četiri oka nakon pobune, ali analitičari kažu da je njegova sudbina bila zapečaćena kada je otvoreno izazvao državu i konačno samog Putina. „Mislim da je to bila snažna poruka eliti da Putin ima kontrolu“, primetio je Sergej Medvedev, rekavši da je ruski predsednik pedantno čekao nekoliko meseci pre nego što je izvršio svoju osvetu.

Liku poput Prigožina – koji se smatra anomalijom s obzirom na njegov bliski savez s Putinom te neformalan i neprijateljski odnos s državnim institucijama – neće se više dopustiti da se pojavi, napominju analitičari. „Prilično sam siguran da Kremlj više nikad neće dopustiti nikome da izgradi vojnu moć kakvu je Prigožin imao, ili društveni, politički i medijski uticaj koji je Prigožin imao“, rekao je Šamijev.

 

***

Komentar

***

 

Šta? Kao i carevi Vizantije, Osmanski sultani, faraoni -  bespogovornu odanost (za razliku od starih vremena savremena tehnika nadziranja 24h ti omogućuje da lako proveravaš šta ko "misli"). Zaboravljena prošlost. Petar I Petrović je bio 100% rusofil, ali gle čuda šta mu se jednog trenutka desilo. Kada je 1797., propala Mletačka republika, područje Boka kotorske je potpalo pod vlast Habzburške monarhije, koja je time postala neposredni sused CG. U novonastalim okolnostima, vladika Petar I se trudio da održava dobre odnose sa habzburškim vlastima u Boki što je na dvoru Rusije protumačeno kao austrofilstvo i okretanje ka zapadnim državama. Ruski dvor je stoga rešio da konačno u delo sprovede - staru ideju - o uspostavljanju nadležnosti Ruskog sinoda nad CG i njenom crkvom. Stoga je u jesen 1803., došlo do neposrednog obraćanja Ruskog sinoda sveštenstvu i narodu u CG, uz iznošenje niza optužbi protiv vladike PetraI, koji je pozvan da se pojavi pred Ruskim sinodom radi opravdanja. U isto vrijeme, vladici Petru I je zaprijećeno da će u slučaju neodazivanja BITI SVRGNUT, a narod pozvan da izabere novog vladiku, koji bi bio hirotonisan u Rusiju. Kada je Rim "pao" u 4 veku, Konstantinopolj je postao "drugi Rim", a Moskva kao "treći Rim" – otuda su kao "treći Rim" carska Rusija, SSSR, Putinova Rusija nastavili da vladaju na Zemlji - na "vizantiski način" - svrgavanjima i prevratima!

Zoran Stokić

6.10.2023.