Anja Suša: Sve je na pojedincima, tragično je što moraju da budu žrtve

 

 

KULTURA Autor: N1 Beograd 12. okt 202318:43 N1

 

 

Uvek se sve svodi na pojedice i tragično je što oni moraju da budu žrtve da bi bili prepoznati kao značajni, kaže rediteljka Anja Suša. Ona je za N1 govorila povodom Gran Pri Bitefa Mira Trailović koji joj je dodeljen za predstavu Žan, savremenu bajku o Jovanki Orleanki.

„Između mene i Bitefa je prošao dobar broj godina, pa je sad za mene to stvarno prošlost, bitefovska prošlost, rado je se sećam, ali nisam preterano opterećena tim delom veze sa Bitefom. Bilo mi je drago što je predstava uvrštena, i to mi je bilo dovoljno, nisam očekivala nagradu, bilo mi je bitno da dođem sa predstavom koja je presek mog sadašnjeg rada, to je već za mene bila nagrada“, navela je rediteljka.

„Naša verzija“ priče o Jovanki Orleanki, rekla je Suša, počinje tamo gde se izvorna završava, to je post mortem Žan koja se dešava u postapokaliptičnom društvu koje podseća na naše.

„Ideja da se da život za ideale i zajednicu, za druge, koja je gotovo umrla… došli smo do pitanja čega bi ona bila simbol danas, koju vrstu borbe bi vodila, i pošto klimatske promene jesu akutno pitanje danas, odlučili smo da predstavu odvedemo u tom pravcu i napravimo priču o devojci koja je neka vrsta utopijskog idealiste koji spasava planetu Zemlju“, objašnjava rediteljka.

Decu treba da učimo iščezlim rečima: empatija, pravda, osećaj za drugoga

Ona smatra da je uvek sve na pojedincima i pojedinačnoj odgovornosti. „Iako se radi o ličnoj odgovornost ona treba da prevazilazi nas, i da bude odgovornost i za zajednicu, treba da učimo decu da se vrate i uče bazičnim pojmovima, empatiji, osećaju za drugoga, pravdi, bazičnim rečima koje su zaboravljene i iščezle iz vokabulara“, ocenila je.

Rekla je i da to zna slučajno jer boraveći u Beogradu intervjuiše decu zbog rada na radionicima, i skoro niko od dece ne zna da odgovori na pitanja šta je manjina, šta je pravda, nejednakost…

„Uvek se svodi na pojedice i tragično je što oni moraju da budu žrtve da bi bili prepoznati kao značajni, i to je korpus tema kojima se moja predstava bavi“, navela je.

Suša je rekla i da je jednom nogom u Švedskoj, a jednom u Srbiji.

„I tako će uvek biti, Beograd je moj dom, pre svega bih rekla Beograd, i teško mi pada ono što vidim. Ali Švedska je isto moj dom, moje utočište, dala mi je sve ono što mi je ovde bilo oduzeto, nekada i oteto, dala mi je i mir i mogućnost da se normalno bavim svojim poslom, da živim normalno i to je mnogo. A kad gledam vesti odavde nemirna sam i tužna sam“, dodaje.

Govoreći o napadima na glumce tokom protesta protiv nasilja, ona je navela da je to „bilo strašno“, i dodala da želi da zahvali glumačkom esnafu zbog pokazane hrabrosti, koja je manje došla iz drugih delova pozorišne profesije. „Najviše su reagovali glumci i na tome im zahvaljujem.“

Ona je zaključila rečima da je radeći na predstavi u Beogradu prošle godine upoznala čitavu jednu novu generaciju glumaca kojima se oduševila. „Jer su nepotkupljivi, hrabri.“

 

***

Komentar

***

 

 

U skladu sa izrekom da je put do pakla popločan dobrim namerama, na primer, utilitaristi smatraju da i najbolji ili najčistiji motivi mogu da dovedu do loših posledica, te nas uče da je vrednost ponašanja, tj. da je moralna vrednost ponašanja – u posledicama! Ugrubo - naša se elite koja je stasavala od 1945., od Titove smrti (a naročito od 1989. pada zida u Berlinu) podelila na dva dela. ½ je htela ratom da ruši Ustav YU iz 1974; ½ je bila protiv ratova.  Zajedničko im je bilo to što nisu priznavali da je komunizam - svuda - pa i u YU bio - modus despotskog sistema - kao i to da su iz ideoloških razloga - naučeni da - mrze Zapad (inače nikada nisu pravili razliku između fenomena "Zapad" i "Zapadna Civilizacija"). Takođe zajedničko im je i to što nisu umeli da - predvide rast entropije – ako YU (Srbija) ostane u modusu despotije! 

Od ratne elite budući da je - samobilačka - niste imali šta da očekujete! Nažalost ona druga polovina elite - koja je bila protiv ratova - ostala je zarobljena u svojim pojedinačnim utopijama, nudili su nam promene samo jednog segmenta u Srbiji (u kome su oni radili i živeli - poput veoma uspešne rediteljke A.Suše) najvno verujući - da je moguće bez - kvalitativne sinhrone - izmene brojnih odnosa intelektualnih snaga u društvu - učinitii Srbiju normalnim funkcionalnim društvom tj. da je na taj utopistički način (asinhron, parcijalni) moguće despotiju prevesti u građansko društvo - poput onog koje postoji u Švedskoj gde A.Suša već godinama uspešno radi!

Zoran Stokić

13.10.2023.