Bakterije ili zle čini
Kulturni modeli između zlatnih kašika, parlamenta i univerziteta

"Elementi kulture imaju sopstveno postojanje, oni su sile isto tako realne kao i kosmičke sile pa kao i kosmičke deluju na pojedinca spolja."
Dirkem

Bez psihosomatskih elemenata ne bi bilo ljudske jedinke, ali bez spoljnih elemenata kulture ne bi bilo „ljudske prirode“. Čovekovu prirodu, dakle, presudno određuje ne biološki, nego sociološki kulturni gen. Kultura bi trebalo da raste u svim svojim vidovima - ideološkom, sociološkom, tehnološkom. Naša kultura poslednjih 20 godina ne da se ne uvećava - nego stagnira! Kultura Evropljana je jedan dinamičan sistem, koji je kroz vekove pokazao da je sposoban da raste. Naše neverovatno zaostajanje (u srednjem veku bilo nas je isto koliko i Engleza) nije posledica bioloških i psiholoških faktora, nego je uzrokovano našom zastarelom kulturom.

Mi smo u srednjem veku našu plemensku kulturu zamenili vizantijskom teokratskom. Međutim, za istorijsko beleženje iz tog perioda nije samo činjenica da je naša vlastela, poput vizantijske, jela „zlatnim kašikama“, veći činjenica da nije stvorila ni parlament ni gradski univerzitet! Englezi su, naprotiv, preko institucije parlamenta (čiji je preteča bilo Veliko veće i čija prva sednica je održana 1258) ograničili samovolju vladara, a njihovi gradski univerziteti u Oksfordu (1167) i Kembridžu (1209) postali su zamajac dinamičnog rasta njihove kulture. Nešto kasnije, mi smo iz vizantijskog teokratskog kulturnog modela utonuli u teokratski osmanski kulturni mrak.

Zato, da li će neko i u 21. veku verovati da bolesti izazivaju bakterije ili čini veštica - nije određeno nama samima, nego je proizvod nečijeg društveno-kulturnog sistema. Mišljenje, verovanje, običaji i oruđa neprestano uzajamno deluju jedni na druge. Ako ste u srednjem veku stvorili univerzitet poput Engleza, gde ste magiju, alhemiju, astrologiju, mitsko mišljenje i mitsko opažanje zamenili empirijskom naukom, tj. procedurama procenjivanja naučnih hipoteza, ako ste izmislili mikroskop itd., ako ste pustili da pojmovi deluju na pojmove, ako ste pustili da se ideje spajaju i razdvajaju, onda su u procesu sinteze spontano nastajala nova znanja. Ako svet pokušavate da objasnite empirijskim teorijama, a ne mitovima i teorijama zavera, prirodno je što verujete da bolesti izazivaju bakterije, a ne zle čini.

Nažalost, nama su većod srednjeg veka nedostajali misaoni instrumenti kojima su Englezi raspolagali i kojima su se stalno koristili. Nama je nedostajalo kauzalno zaključivanje kao sredstvo, kao nit-vodilja u posmatranju sveta oko nas, kao i u donošenju političkih i drugih odluka. Prikrivanje ove činjenice i dičenje time što u srednjem veku nismo stvorili univerzitet i parlament nije partiotizam. To prikrivanje, to „nečinjenje“ da se izgubljeno nadoknadi, ravno je veleizdaji! To je kulturna samokastracija, koja prirodno vodi Srbiju putem daljeg državnog i duhovnog zaostajanja. Učinci samoproklamovanih patriota koji caruju našom „politikom“ i „kulturom“, a koji su ili kopija Musolinija (koji se na spominjanje kulture hvatao za pištolj), ili kopija vladike Nikolaja Velimirovića (po kome „ako se Evropa hvali kulturom, ona se hvali ničim“!), nužno će rezultirati isključivo regresom. Kulturne sile koje je trebalo da se obračunaju s vekovima atavizma, a koje su stvorene u razdoblju od Dositeja Obradovića do Milana Kašanina i Isidore Sekulić, sada su praktično zaustavljene. Zavedeni idejama ruskih slavenofila, lažne patriote, svesno ili nesvesno (koje god da je - učinci su isti), Srbiju obrću unazad, u neprosvećenost i primitivizam. Ako se pravimo da ne vidimo ovaj atavistički zamah, mi ćemo zaista ostati na nivou neprosvećene mase i biće baš onako kako je govorio Kašanin: da „mase nisu narod, da mase bez države i bez kulture čine gomilu, te da gomile ne prave istoriju, većjoj služe“. A ako vidimo, a ne reagujemo i ne suprotstavimo se - nismo ništa drugo do saučesnici ovog užasnog regresa. A nije zgoreg podsetiti da i Rusija kao velika zemlja ima sopstvene konstantne geostrateške interese (bez obzira na to da li je na njenom čelu car, partijski komesar ili predsednik) „ekspanzije na istok, tropizmatičke težnje ka toplovodnim lukama, prodiranja na Balkan, panslovenstva“, koji ne moraju imati ničeg zajedničkog s interesima manjih zemalja ka kojima su usmereni!

Dr Zoran Stokić, Beograd (“Danas”, 1. februar 2009.)