Jalovost Hegelove metafizike
Povodom priloga "Metafizika nasuprot neznanju"

Želja za razumevanjem sveta oduvek je navodila ljude da se pitaju kako je svet nastao. Mitologije svih naroda sadrže verzije o postanku sveta. U Bibliji, na primer, svet se objašnjava kao božija tvorevina. Koristeći se antropomorfnim analogijama, naši daleki preci su na pitanje o postanku sveta odgovorili, znači, poređenjem sa svakodnevnim iskustvom: "Bog je načinio svet onako kako su ljudi načinili kuće, vrtove, oruđa." Poput Biblije, metafizički filozofski sistemi se služe pseudoobjašnjenjima i niko ne kaže da u njima nema ogromne sugestivne snage; ja samo kažem da oni ne nude znanje. Optužen sam zato što ne pristajem da brkam logiku i racionalna objašnjenja sa slikovnim govorom prepunim metafora i analogija! Sa Hegelovom metafizikom započela je u filozofiji faza "intelektualnog nepoštenja", kako su to odmah primetili još Šopenhauer i Kjerkegor! Tako, na primer, po samom Hegelu, logika je isto što i metafizika!? Ni manje ni više. Svom dijalektičkom metodu on bez ikakvog ustručavanje daje istovremeno i epistemološki i ontološki status, a sve to uzeto zajedno samo svedoči da su filozofove pretenzije bile da nadmaši sve metafizičare i sve teologe zajedno; konačno, on nam je svojim kvazilogičkim prečicama dao "božije", a ne ljudsko, propadljivo znanje.

Šta je problem sa Hegelovom metafizikom? U praksi je neupotrebljiva! Zašto? Kao objašnjenje neka nam posluži primer koji dugujemo Bertrandu Raselu. Ako Rasel, dakle, ustvrdi da je Nelsonov stub viši od Bakingemske palate, jedan hegelovac o tome neće ni da čuje: "Ti ne znaš o čemu govoriš", usprotivio bi se on i dodao: "Da bi shvatio činjenicu o kojoj govoriš, moraš znati od kakve su građe ta dva zdanja, ko ih je sagradio, zašto ih je sagradio i tsl. do u beskraj. Moraš da shvatiš čitav svemir pre nego što stekneš pravo da kažeš kako je Nelsonov stub viši od palate."

Znači, neprilika sa Hegelovom metafizikom je u tome što bi neko ko želi nešto da sazna morao prvo znati sve, pre nego što zna išta; naravno da se takvim "metodom" nikako ne možemo pomeriti s mesta.Nažalost, kod nas se politika, mediji, društvene nauke i dalje nalaze u rukama onih koji su mnogo čitali Hegela i Marksa i to se najbolje vidi u vođenju spoljne i unutrašnje politike: od momenta pada Berlinskog zida mi se do danas nismo makli s mesta! Obratite pažnju na te jalove svakodnevne teze i antiteze o Kosovu i demokratiji! O tome je reč, g. Jelisavac: da li ćemo kao društvo i država preživeti? S ovakvom većinskom elitom sigurno nećemo. Za razliku od Vas, ja nudim neko rešenje za naše brojne probleme - predlažem da se metod prirodnih nauka ugradi u našu buduću opštu kulturu. Tvrdim da je, funkcionišući još od srednjeg veka, taj liberalni kritički metod zapravo stvorio zapadna građanska društva. On je najpouzdanija tehnika koju je čovek izmislio da bi došao do znanja i da bi kontrolisao tok stvari. Metod empirijske nauke ne teži da tokovima stvari nameće naše želje i nade putem nekakvih dekreta, naprotiv, on je objektivan i u stanju je da nam otkrije šta su stvarne činjenice. Činjenice moraju da se odrede tek u procesu empirijskog istraživanja i ne mogu se, kao u metafizičkim sistemima, znati pre procesa istraživanja. To je metod čija se moć ne zasniva ni na autoritetima, ni na otkrovenju, nego na njegovoj pragmatici - sposobnosti da nas stalno upućuje na samokorekcije, u cilju što uspešnije adaptacije na sve promene.

Dr Zoran Stokić, Beograd (“Danas”, 18. jul 2007.)