Lažni proroci Hegel i Marks
Još jednom o naučnoj zasnovanosti komunističkog učenja

Komunizam je bio vera koja je obećavala da će stvoriti bolji svet a g. Đerić ("Nije magija, već nauka", Danas, 11.07.2007) je samo jedan od njenih brojnih vernika. Da bi novoj veri obezbedili ubrzani rast, Marks i Engels su se pozvali na autoritet nauke, tvrdili su da je komunizam zasnovan na "naučnom znanju", na poznavanju "zakonitosti istorijskog razvitka"! Tako je istorijski razvoj tu striktno bio određen ekonomskim zakonima, baš kao što je kretanje planeta određeno zakonima fizike. Laplasov determinizam fizike Marks je transformisao u ekonomski determinizam. Ekonomski uslovi su, međutim, samo jedan od mnogih činilaca istorijskog razvoja. Kao drugi činilac može se uzeti, na primer, ljudska psihologija. Ali, kada bismo istorijski razvoj redukovali i samo na ta dva elemenata - ekonomiju i psihologiju - ni oni uzeti zajedno ne mogu dati ništa drugo sem statističkih zakona evolucije ljudskog duštva. Previđajući statističku prirodu socioloških zakona, prenebregavajući epistemologiju nauke, Marks je ostao zarobljen u mrežama Hegelove metafizike! Ostao je zarobljenik principskog mešanja "zakona" i "trendova" (na primer, verovao je u "opštu istorijsku tendenciju prema progresu" i tsl.); posredstvom dijalektičkog materijalizma, "zakoni razvoja" postaju "apsolutni trendovi" koji ne zavise od početnih uslova i koji nas neumitno vuku u određenom pravcu u budućnost!

Razgraničenje između nauke i marksističke pseudonauke u slučaju Srbije nije samo problem akademske prirode: ono ima i vitalnu socijalnu i političku relevantnost. Saznajna vrednost naučne teorije nema nikakve veze sa psihološkim uticajem te teorije na ljudske umove. Verovanje i naklonost - jesu stanja ljudskoga uma. Ali objektivna, naučna vrednost teorije ne zavisi od ljuskog uma koji je stvara ili koji u nju veruje. Njena naučna vrednost zavisi samo od toga kakvu objektivnu podršku njene pretpostavke nalaze u činjenicama, kao i u tome da li je ona (teorija) u stanju da predvidi (otkrije) i do tada nepoznate nove činjenice. Je li, recimo, marksizam ikada uspešno predvideo neku iznenađujuću, novu činjenicu? Nije nikada! On je dao nekoliko čuvenih neuspešnih predviđanja. On je predvideo apsolutno osiromašenje radničke klase. On je predvideo da će religije odumreti. On je predvideo da će prva socijalistička revolucija izbiti u industrijski najrazvijenijem društvu. On je predvideo da će socijalistička društva biti slobodna od revolucija. On je predvideo da između socijalističkih zemalja neće biti sukoba interesa. On je predvideo da će država odumreti i tsl. Nijedno od ovih smelih i iznenađujućih predviđanja marksista nije se ostvarilo. I onda tek kada ih je praksa demantovala, marksisti su naknadno smišljali pomoćne hipoteze da bi marksizam prilagodili novim činjenicama.

I zato, ka budućnosti u kojoj bismo živeli kao sav normalan građanski evropski svet ne može nas odvesti ni Marksov "Kapital" ni "Biblija", ne može nas odvesti ni samo ekonomska tranzicija sa sve zvoncima i praporcima; nama je, nažalost, potrebno mnogo više od toga, potreban nam je program na svim nivoima koji će nas naučiti da kritički mislimo, da bismo bili sposobni da razlikujemo nauku od pseudonauke, demokratiju od despotije! Mišljenje koje će nas naučiti da je sloboda važnija od jednakosti, da - kako je to već primetio Poper - "pokušaj ostvarenja jednakosti ugrožava slobodu i da, ukoliko je sloboda izgubljena, neće biti ni jednakosti među neslobodnima".

Dr Zoran Stokić, Beograd (“Danas”, 16. jul 2007.)