Nauka se razlikuje od pseudonauke
Povodom priloga "Marks daleko od fanatizma" (Danas 6. avgusta)

Za razliku od kvazinaučnih teorija, naučne teorije pouzdano predviđaju nove činjenice, činjenice koje se ili nisu ni naslućivale, ili su bivale opovrgavane u prethodnim teorijama. Kada je 1687. Njutn objavio svoju racionalnu mehaniku, u opticaju su bile dve teorije u vezi s kometama: kvazinaučna, koja je komete smatrala znakom Božijeg gneva, i naučna (Keplerova), koja je smatrala da su komete nebeska tela koja se kreću po pravim linijama. A sada, prema Njutnu, neke komete se kreću po hiperbolama ili parabolama i nikada se ne vraćaju, dok se druge kreću po elipsama. Njutnov kolega Halej, na osnovu posmatranja kratkog odsečka putanje jedne komete, izračunao je da će se ona vratiti za sedamdeset i dve godine; u minut je izračunao kada će se ponovo pojaviti u određenoj tački na nebu. To je bilo neverovatno predviđanje. Sedamdeset dve godine kasnije, kada su i Njutn i Halej već odavno bili mrtvi, Halejeva kometa se vratila tačno onako kako je on to predvideo.

Naučne teorije, znači, uvek vode ka otkriću do tada nepoznatih novih činjenica. Marksizam ne samo da nije bio u stanju da se bavi pouzdanim predviđanjima novih činjenica, nego je čak imao i problem u objašnjenju do tada dobro poznatih činjenica. Marks i njegovi sledbenici nikada nisu uvideli da su kmetstvo u zapadnom feudalizmu i najamni rad u kapitalizmu - uvek bili lokalnog, tj. privatnog karaktera, za razliku od društava tipa orijentalne despotije (Persija, Vizantija, Osmansko carstvo), u kojima je ropstvo uvek bilo globalno, totalno, pošto je bilo državnog karaktera. Obeležje naučnog stava jeste izvesna skeptičnost, za razliku od kvazinaučnog, koji je dogmatski (često do fanatizma!). Marks tako nije smatrao da je dužan da se suoči s činjenicama koje opovrgavaju njegove bazne stavove: on, na primer, nikada nije javno odgovorio na Bakunjinove opravdane prigovore iz 1873. ("Državnost i anarhija"). Bakunjin tu primećuje, i pokazuje, da će "državni socijalizam nužno dovesti do despotske vladavine povlašćene manjine nad ostatkom stanovnika, ne isključujući ni radnike", da će država koju Marks misli da ostvari zapravo stvoriti "s jedne strane orijentalnu despotiju, a s druge državno ropstvo", te da je marksistička teorija "laž iza koje se krije despotizam manjine koja upravlja, toliko opasniji despotizam jer izražava tobože narodnu volju".

A što se religije i marksizma tiče još je Rasel pokazao da je jevrejski model istorije sv. Avgustin primenio na hrišćanstvo, a Marks na socijalizam. "Da bismo psihološki razumeli Marksa", pisao je Rasel, "moramo upotrebiti sledeći rečnik: Jahve = dijalektički materijalizam, Mesija = Marks, izabrani narod = komunistička partija, drugi Hristov dolazak = revolucija, pakao = kažnjavanje kapitalista".

Dr Zoran Stokić, Beograd (“Danas”, 9. avgust 2007.)