Kako upokojiti nauku
Zakon o visokom školstvu ne podstiče naučnu delatnost

Predstave o svetu, društvu, funkcionisanju ljudskih društava, o spoljnoj politici, pa, naravno, i nauci i naučnom radu, kojima se služe naše tehnokrate i birokrate, gomila su stereotipova. To se vidi i u novom zakonu o visokom školstvu i uzusima za finansiranje nauke. To je siguran način da i ovo malo doktora nauka koje još imamo demorališemo i konačno upokojimo! A to je, izgleda, i cilj! Samo neko ko ima zle namere može da u sadašnjem trenutku nameće kriterijume Kembridža, Jejla i Sorbone doktorima nauka u Srbiji. Umesto da se posle onakvih poslednjih 20 godina spasonosnim finansijskim injekcijama stvore pretpostavke za oživljavanje našeg preko svake ljudske mere iscrpljenog naučnog kadra - pred njega se sada postavlja problem kako iz ničega stvoriti nešto!

Beogradski univerzitet je formiran 1905. godine, kada je fizika već bila dostigla neviđene visine: kada je Ajnštajn imao svoju "zlatnu godinu" mi smo tek počeli da stvaramo naš intelektualni kadar. Koliko je u tih sto godina na ovim prostorima vođeno ratova, u koliko smo država sve živeli - teško je i pobrojati. Pa i pod takvim, za nauku potpuno nezamislivim uslovima, zapatilo se nešto malo naučnog kadra i u nas. Ali kako sada stvari stoje, novi despoti su rešili da se konačno otarase i te "bede oko vrata", te kopče Srbije sa Zapadom! Pa zar nije još vladika Nikolaj Velimirović lepo uputio Srbe: braćo, ne dajte se zavarati - "Evropa (i sva njena naučna znanja i kultura) jeste smrt, Hristos je život"!

U vreme kada Srbija još nije bila država i kada smo nepismeni tavorili u Osmanskom carstvu, lucidni Sen-Simon je 1819. primetio da, kada bi Francuska nekim tragičnim slučajem ostala bez 50 fizičara, hemičara, biologa, matematičara, inženjera, bankara, industrijalaca, umetnika, "njen život i civilizacija bi bili uništeni"! Zatim pravi čuvenu paralelu: ako bi nestao isto toliki broj ljudi - ali aristokrata, sveštenika, državnih činovnika - "to se na budućnost Francuske uopšte ne bi odrazilo"!

Šta je sa nama, dokle smo mi stigli? Na Beogradskom univerzitetu za poslednjih petnaestak godina umrlo je ravno 56 doktora nauka u dobi između 28 i 65 godina (ne računajući tu doktore nauka u penziji!)! To je pre svega cena miloševićevske politike. Cena miloševićevske politike odvajanja Srbije od Zapada bila je i ta da univerzitet i nauku treba tretirati jednako kao i zemljoradničku zadrugu. Shodno tome, doktori nauka su u ekonomskom smislu dovedeni u rang sa niskokvalifikovanom radnom snagom. Većina nas - u 21. veku - živi bez stana i automobila, u infrastrukturi koja je za žaljenje, sa platom jedino iz nastave, koja pokriva samo troškove ishrane i preživljavanja - o kakvim se tu pretpostavkama za bavljenje naukom može govoriti?U kom stepenu je društvena klima u kojoj živimo ovih 20 godina antinaučna - evo samo dva slikovita primera. U želji da našim studentima približim epistemologiju i istoriju prirodnih nauka, 1994. sam napisao knjigu o Njutnovom i Ajnštajnovom pojmu prostora i vremena "Newton versus Einstein". Knjigu nijedan državni izdavač nije želeo da štampa, uprkos recenzijama dva ugledna i u svetu poznata fizičara. Zašto? Knjiga koja je odštampana privatno nije mogla da prekorači prag knjižara. Kada se sticajem okolnosti ipak našla u izlogu jedne knjižare, sledećeg dana je povučena naređenjem direktora - "To đubre da se skloni iz izloga"!? O kakvom đubretu je reč? Pa em je knjiga o nauci, em veliča dva Jevrejina (pošto naša kvazielita misli da je i Njutn, samim tim što se zove Isak, jevrejskog porekla kao i Ajnštajn - a nije!), em je autor "politički nepodoban"! Kontinuitet takve antinaučne klime pokazuje i činjenica da, kada je 2005. prevedena na naš jezik, "Enciklopedija Britanika" (sažeto izdanje) u knjizi 1 pod slovom "A" nije sadržavala odrednicu "Ajnštajn Albert", ali je zato imala odrednicu "Ajnštajn-Marić Mileva"! Šta je to drugo, nego čisto duhovno ubistvo s predumišljajem?

Dr Zoran Stokić, Beograd (“Danas”, 5. decenbar 2007.)