Kratka povest pameti

Prikazujuci, u mnogim elektronskim i stampanim medijima, knjigu Milutina Milankovica "Kroz vasionu i vekove", izdavac "Dereta" ce se posluziti i ovim krupnim recima: "Ona sirinom imaginacije i vestinom tumacenja naucnih ideja, lepotom pricanja i lepotom jezika prevazilazi naucne bestselere 20. veka, "Kratku povest vremena" S. Hokinga, "Kosmos" K. Sagana, "Snove o konacnoj teoriji" S. Vanjberga". Cemu ovo groteskno precenjivanje sluzi, osim ako ne pravljenju novih pogubnih mitova? Prikazivac Milankoviceve knjige u dnevnom listu Danas, malo je ublazio ove reci, ali po mom misljenju nedovoljno.

Da bi slika bila kompletnija treba se setiti i bestselera sa samog pocetka 20. veka, a koji Milankovicevoj knjizi, prethode, kao sto su, na primer, Dijemovo "Spasimo fenomene" ili "Sistem sveta", Poenkareova "Nauka i hipoteza" ili "Poslednje misli", Raselovo "ABC teorije relativnosti" ili neka od Mahovih popularnih knjiga. Iz 19. veka, relevantno za nasu temu, spomenimo samo Hercenovu knjigu "Pisma o izucavanju prirode", a iz 18. veka Monteskijeova "Persijska pisma". Na "Deretinu" zalost, Milankoviceve knjige iz istorije i filozofije nauke ne stoje na visini najboljih knjiga svoga doba u Evropi. Za to, svakako, najveci krivac nije sam Milutin Milankovic. Medju razlozima zasto stvari stoje tako navedimo ovde samo to da nisu jedino Dijem, Mah, Rasel, Sagan, razliciti od Milankovica, nego su i njihovi citaoci razliciti od Milankovicevih. Ne pisu knjige samo pisci, nego i citaoci.

I drugo, nema velikog istoricara i filozofa nauke bez vekovnog kontinuiteta kulture, bez "nevidljivog rada" brojnih prethodnika: ni talent, ni vrednoca, ni jaka volja ne mogu nadoknaditi visevekovni nedostatak gradske kulture.

Dakle, ne mesajmo stvari (talent, socioloske faktore), nego se, na kraju, zapitajmo zasto Milankovic nije mogao biti nas Dijem, Poenkare ili Mah (samo uzgred zapazimo da je Mah drzao katedru matematike u Gracu, fizike u Pragu, a istorije i filozofije nauke u Becu). Pre svega zato sto su evropski univerziteti zapoceli svoj hod pre osam stotina godina, a nas je osnovan tek 1905.(godina u kojoj je Ajnstajn objavio svoje kapitalne radove iz fizike, Frojd iz psihoanalize i sl). Zato sto pomenutim Evropljanima prethode Njutn, Lagranz, Ojler, Kosi, Vajstras, Hilbert, Helmholc i njima slicni, a Milankovicu, takoreci, ne prethodi niko. Nasem Milankovicu bila je namenjena sudbina naseg Petra Konjovica, Ilariona Ruvarca, Branislava Petronijevica: svi su oni bili fundament iz koga je tek trebalo da izraste srpsko stablo nauke, muzicke umetnosti, istorije, filozofije. Kad vec spominjemo bestselere, bilo bi lepo da "Dereta" u novoosnovanoj biblioteci "Umetnost i saznanje" prevede Hofstaterovu knjigu "Gedel, Eser, Bah", pa da i nasi citaoci vide sta je virtuozni, originalni autor, sta je kristalna logika i sta je neizvestaceni dijalog.

Dr Zoran Stokić, Beograd (“Danas”, 9. oktobar 2002.)