Antropocen - nova geološka era u kojoj je čovek najveća sila i uzurpator

 

Kolektivni efekat čovečanstva na planetarni ekosistem u naučnim krugovima zove se - antropocen. Pobednički rad konkursa Centra za promociju nauke bavio se temom antropocena kroz pitanja digitalizacije i posledica komfora koje nam takve tehnologije pružaju u svakodnevnom funkcionisanju.

 

IZVOR: RTS SUBOTA, 11.12.2021. | 19:43 -> 14:11

Foto:EPA/ ALEX ELLINGHAUSEN / POOL

 

Antropocen je, prema rečima naučnika, naziv za novo geološko doba - kratki period u kome su ljudi svojim delovanjem izmenili planetu. Posledice su ogromne - masovno izumiranje bioloških vrsta, ugrožavanje ekološke ravnoteže i klimatske promene.

"Na prvom mestu je ta koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, zato što smo mi za vrlo kratko vreme značajno povećali koncentraciju.Tako da to nije jedino stanje koje možemo da zabeležimo, i porast globalne temperature, promena u raspodeli biljnog i životinjskog sveta... Verovatno će to sve biti vidljivo u nekim budućim geološkim zapisima", rekao je Vladimir Đurđević, klimatolog.

Svoj otisak ljudi ostavljaju u svim slojevima planete. Stručnjaci kažu da nismo dovoljno svesni toga koliki i kakav uticaj imamo na okolinu, a rezultati istraživanja o tome kako mediji prate priču o antropocenu - su poražavajuća.

"Jedan je neutralan gde se naprosto samo govori o tome kakve su razlike između naučnika vezano za temu antropocena, drugi razlog govori da je antropocen na izvestan način prilika da ljudi zahvaljujući nauci, tehnici - pomognu da se problemi koje su napravili reše, i treći je onaj koji kaže da ukoliko hoćemo da zaštitimo planetu, krajnje je vreme da napustimo dosadašnji način života", istakao je Vladimir Vuletić, sociolog.

Tema konkursa Mikrogalerije, Centra za promociju nauke, bila je "Pogled u antropocen". Pobednički rad "Digitalni antropocen" ukazuje na to koliko su ljudi nesvesni nekontrolisanog korišćenja digitalnih i tehnoloških uređaja.

"Jedan deo te priče je lepa ideja kakvom svetu doprinosi tehnologija. A drugi deo toga koji je često skriven od ljudi je taj da je ceo taj deo od kojeg dolaze materijali i prave mobilni uređaji, kako ih odstranjujemo i kakvu štetu imaju na životnu sredinu.I baš to mogu da vide posetioci. Moraju sami svojom energijom, toplotom svog tela i zajedno sa drugim ljudima da istražuju i da otkriju kakve su posledice digitalne tehnologije", rekao je Mato Lagator, pobednik i autor umetničkog rada „Digitalni antropocen".

"Jako nam je bila važna naučna utemeljenost. Pod tim mislimo da sve ono što autori postavki žele da predstave mora da ima uporište u aktuelnim naučnim istraživanjima, tezama. Sa druge strane bila nam je važna igrovnost, a ona se i vezuje za sledeći kriterijum a to je interaktivnost", istakla je Mirjana Utvić iz Centra za promociju nauke.

 

Pojam antropocen sve više okupira širu naučnu javnost.

 

Saglasni su da bez sveobuhvatnog pristupa ne možemo razumeti novu geološku eru, u kojoj je čovek postao najveća ekološka sila, ali i najveća ekološka opasnost na svetu.

 

 

***

Komentar

***

 

 

Nauka (sistem ponašanja i zaključivanja) je pokazala svu složenost opstanka života jer je sve ljudsko znanje hipotetičko - ne postoje sigurni temelji saznanja. Sudbina Homo sapijensa je vezana za našu sposobnost izgradnje novih ekoloških niša. Istorija nam pokazuje  da „apsolutne istine“ mitotvoraca,magova, sveštenika, faraona nisu bile u stanju da se izbore sa slučajnim klimatskim činjenicama i tsl; njihove „niše“ su izumrle. Ali izvor celokupnog društvenog života na Zemlji, koji određuje sve tokove, nalazi  se u - matricama  atavističkih sistema - koji su vođeni - religiskim - “apsolutima” - kojima su zarazili “nacije” (države) i političke sisteme (komunizam i tsl) – a sve to je uvezano preko ekonomije/trgovine u Gordijev čvor “apsolutnog tržišta”. Na Zemlji i u 21 veku naučna kultura i vrline su svedene na “drugo mišljenje. Aristotel je, na primer, svoje etičko učenje izneo u delu “Nikomahova etika”. Polazi od pitanja:”Šta je cilj ili svrha ljudskog života?” Cilj života je dobro i to ne samo za pojedinca, već za celo društvo. A  "vrlina" je  kaže nam  on "kada se strasti ponašaju prema umu"; ali svet vode strasti koje vodi iracionalno. Svet nije forsirao konkurenciju  u  vrlinama već ekonomsku kompetitivnost, sposobnosti da se pobedi, porazi, osiromaši konkurencija (da radna snaga bude što jeftinija; da se roba proda što skuplje i tsl) tu za ekologiju nije bilo mesta.

 

 

Zoran Stokić

Za nedelju: 12.12.2021.