Veče kad je Volt Dizni okupio svoje umetnike sa jednom idejom – i ostalo je istorija

 

Od svih bezbroj priča i anegdota o Voltu Dizniju, jedna od najpoznatijih koju najčešće prepričavaju oni koji su ga poznavali bila je sudbonosno veče sredinom tridesetih.

 

IZVOR: B92 UTORAK, 21.12.2021. | 11:29 -> 14:19 Foto: Profimedia

Pogledati video:

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2021&mm=12&dd=21&nav_id=2076594

 

Volt je okupio svoju osnovnu grupu umetnika na zvučnoj sceni u Dizniju, u studiju na aAeniji Hiperion. Tamo je, bez pomoći i uvoda, Volt sam izveo priču koja će kasnije postati crtani film "Snežana i sedam patuljaka" (1937).

Usvajajući glasove i gestove svakog lika, kretao se po sceni i držao njihovu zanesenu pažnju. "Bili smo očarani", sećao se umetnički direktor Ken Anderson: "Bio je sasvim sam i odglumio je ovu fantastičnu priču."

Bio je to jedan od Voltovih blistavih trenutaka kao pripovedača. To je takođe bio jedan od njegovih sjajnih trenutaka kao lidera. Dobro znajući za herkulovski zadatak koji se nazirao pred njegovim timom, Volt je znao da je potrebna inspiracija. Ova energija bi dolazila iz nade i mogućnosti, vere da ova priča može biti različita od svega što je publika do sada videla. Ukratko, moglo bi biti toliko dobro da ne bi znali šta ih je snašlo.

Na današnji dan njegova Snežana "puni" 84 godine. Tog 21. decembra 1937. godine održana je premijera filma "Snežana i sedam patuljaka" (Snow White and the Seven Dwarfs), u produkciji kompanije Volta Diznija. Film je doživeo veliki uspeh, tako da je neko vreme držao titulu po zaradi najuspešnijeg tonskog filma.

Procenjuje se da je za taj film ukupno prodato više od 100.000.000 ulaznica, pa i danas kotira među najuspešnijim filmovima u SAD po broju prodatih ulaznica (svakako, zbog inflacije zarade su se u međuvremenu uvišestručile).

"Snežana i sedam patuljaka" prvi je dugometražni crtani film u istoriji proglašen i najboljim animiranim filmom u istorije, a melodije poput "Heigh Ho" pevale su se decenijama. Na 11. dodeli Oskara, Dizni je dobio počasnog Oskara zbog značajne inovacije koja je šarmirala milione gledalaca i zbog noviteta koje je uveo u crtani film.

 

***

Komentar

***

Kritičarima koji veruju u "teorije zavere" čak i kada je u pitanju Dizni. Ako svedete svet na 1 dimenziju (dnevno političarenje) a vidljivi svet ima 3 dimenzije, a sveukupno život u Vasioni 10 dimenzija  vi ste izgubili bilo kakav  siguren orjentir u kretanju svetom - postajete dezorjentisani a vaše mišljnej postaje fiktivno i iluzorno. Kod starijih civilizacija nije postojao problem „orjentacije“ – on je postojao po automatizmu, na pr, u srednjevekovlju ta je orjentacija bila usidrena u hrišćansku dogmu o Bogu (dobronamerni Bog je stvorio naš svet i naš moral). Brojni tabui su sprečavali ta kolektivistička društva da prežive. Prelaz od kolektivističkog teocentrizma na antropocentizam omogućio je ukidanje brojnih tabua, započeo je proces popravljanja grešaka teocentričara. Da bi tako veliki broj subjekata mogao preživeti kulturne su matrice stvarale nove „orjentacije“ nove referentne okvire. Liberalno građansko društvo koje je imalo poverenje u individue, postiglo je ubedljivo najviše jer je tu pojedinac ima svoj život pod kontrolom, on tu određuje svoju sudbinu i daje max. Slučaj Dizni to samo pokazuje, i njegov individualizam vodio je ka samopoštovanju, samoispunjenju, samorazvoju.  Umesto političarenja pročitajte knjigu: P Raderford,   1963,   „Svet prirode:prikazan prema seriji  filmova Volta Diznija’Istinite priče iz prirode’“ ( Beograd/Zagreb: Savremena škola/Školska knjiga ).

 

Zoran Stokić

21.12.2021.