Pogledajte istorijski trenutak ulaska sonde u Sunčevu koronu VIDEO

 

U naučnim krugovima svi su bili uzbuđeni kada je objavljeno da je solarna sonda "Parker" svemirske agencije NASA prvi put dotakla Sunce, probivši se kroz neistraženu sunčevu atmosferu, poznatu kao korona.

 

IZVOR: SPUTNJIK SUBOTA, 18.12.2021. | 19:57 -> 20:17 Foto: Profimedia

Pogledati video:

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=12&dd=18&nav_id=2075614

 

Podjednako, ako ne i više, uzbudljiv je i video-snimak koji prikazuje trenutak kada sonda ulazi u sunčevu koronu.

Snimak se sastoji od individualnih slika zabeleženih u periodu od 8. do 12. avgusta ove godine, tokom najbližeg približavanja Suncu.

Kako ocenjuje "Sajens alert", sve izgleda kao scena iz naučno-fantastičnog filma sa Mlečnim putem u pozadini - solarni vetar i takozvani strimeri koji svetlucaju ispunjeni elektronima.

Sonda je, inače, proletela kroz koronu u aprilu, tokom osmog prilaska Suncu, a naučnicima je trebalo nekoliko meseci da dobiju natrag podatke i još toliko da ih potvrde.

 

***

Komentar

***

 

 

Tužno je kada na ovu vest saznate da polovina naših komentatora ne zna šta je Sunčeva korona. Postoji min opštih znanja koji stanovnik Zemlje treba da je savladao (o tome se nema šta raspravljati). Ali evo kako to izgleda u praksi u 21 veku. Svi znamo da je, na pr, Kopernik (1543. „De revolucionibus...“) naglavačke preokrenula tradicionalnu sliku  sveta i fizičke realnosti. Ali skoro niko ne zna da je Šepli - Harlow Shapley (1885 –1972)  1919. razbio iluziju da je Sunce u centru našeg Zvezdanog sistema ("Sunce ne zauzima centralni položaj u Galaksiji" - nalazi se u galaktičkoj ravni na oko 10 kiloparseka od njenog cent) znači Šepli je uradio slično za Sunce - kao što je to učinio Kopernik za Zemlju. Slično su prošli i drugi, na pr, Švabe nemački astronom (amater) prebrojavao je Sunčeve pege svakog vedrog dana tokom 43 g, počev od 1826, i skicirao njihov položaj - došao je do važnog zaključka da broj Sunčanaih pega pokazuje periodičan karakter... Pošto se život u poslednja 2 veka na Zemlji ubrzao a prosečan stanovnik Zemlje je preokupiran - socijalnim svetom, istorijom moći, društvenim institucijama i utopijama, nacionalnim ideologijama, religijama - deluje paradosalno -  da se njegov fond min znanja istanjio. Umesto "min korisnog znanja", on raspolaže "min nekorisnog znanja". Pa tako je i sa "koronom" i Suncem. Minimum znanja o  Suncu (izvor života) bio bi taj da makar znamo da je zvezda srednje starosti, da se 99% sastoji od vodonika i helijuma (ima nešto malo kiseonika, azota, ugljenika, gvožđa, kalijuma), gde se neprestalno događa fuzija (spajanje) 2 elektrona vodonika u jezgro helijuma gde se višak mase pretvara u energiju, da se sastoji od 3 gasovita omotača: fotosfere, hromosfere, korone i unutrašnjosti gde se nalaze izvori energije...

Fotosfera (grč fotos-svetlost) svetlosna sfera je vrlo sjajan Sunčev disk koji može da se vidi golim okom, velike je gustine, neprovidan, tako da posmatrač sa Zemlje ne može da vidi dublje slojeve ispod njega, temperatura mu je oko 6000 (oC). Hromosfera (grč hromos – boja) obojena sfera, da bi se videla moraju se koristiti posebni instrumenti. Korona je spoljašnji Sunčev omotač toliko razređen i tako slabog sjaja da se može posmatrati samo kada se zakloni blještava fotosfera. Ranije se Korona posmatrala samo za vreme potpunih pomračenja Sunca. Ali 1930. konstuisan je koronograf instrument koji je omogućio posmatranje i snimanje Korone  van Sunčevih  potunih pomračenja, svakog vedrog dana. Korona emituje neprekidni i liniski spektar.

Zoran Stokić

19.12.2021.