Evropljani su se u srednjem veku retko kupali - do pet puta godišnje

 

Ako uzmemo u obzir da su još u Rimskom carstvu postojala javna kupatila - terme, sasvim je logično da se u srednjem veku lična higijena podrazumevala. Ipak, dobro znamo da to nije bio slučaj...

 

IZVOR: NATIONAL GEOGRAPHIC UTORAK, 30.11.2021. | 17:05 -> 09:18

Foto: Profimedia

 

Još od antičkih vremena u mnogim civilizacijama je zabeležen pojam javnog kupatila. Podjednako pravo na njihovo korištenje najčešće su imali svi građani, a funkcija tih objekata povezivala se jednako i s higijenom i s principom hedonizma.

Tokom četvrtog i petog veka, hršćanska crkva propagirala je redovno kupanje, ali ne u javnim kupatilima. Posebno su bile zabranjene one terme u kojima su se u istoj prostoriji kupali muškarci i žene. S vremenom, zabrane su se množile sve do te mere kada je hršćanima bilo zabranjeno da se kupaju goli. Crkvene vlasti su na kupanje gledale kao na uživanje u nečistim strastima koje vode u nemoralno i promiskuitetno ponašanje.

U tom razdoblju se verovalo da se putem kupanja prenose mnoge bolesti kroz pore na koži. Jedno istraživanje iz šesnaestog veka opisuje kako kupanje zagreva telo, ali slabi organizam i proširuje pore i na taj način stvara rizik od raznih bolesti, pa čak i smrti.

Higijena se kod pripadnika nižih klasa u jednom momentu svela na umivanje, ispiranje usta i pranje ruku. Umivanje se jako retko praktikovalo, jer je bilo rasprostranjeno verovanje da voda u kontaktu s očima slabi vid i prouzrokuje kataraktu. S druge strane, pripradnici viših klasa kupali su se oko pet puta godišnje.

Stanovnici pojedinih delova današnje Rusije kupali su se jednom mesečno, a ostali Evropljani su ovu njihovu naviku videli kao neki vid perverznog ponašanja.

Priča o neugodnom mirisu Luja XIV ima zanimljivu pozadinu. Naime, lekari su Luja posavetovali da se što ređe kupa kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. Prema nekim podacima, Luj XIV se okupao samo dva puta u celom životu. Slično održavanje (ne)higijene praktikovala je i španska kraljica Izabela I, koja se okupala samo kada se rodila i na dan kada se udala.

Tokom srednjeg veka, mnogi pripadnici aristokracije kupanje su zamenili tapiserijama s primesom eteričnih ulja ili parfema. Muškarci su nosili vrećice s mirisnim biljem između slojeva odeće, dok su žene neugodan miris kamuflirale mirisnim puderima.

 

 

***

Komentar

 

***

 

 

Senzacionalizam - postojao je kontinent Evropa ali - šta je i ko - na njemu živeo u društvenom smislu u srednjem (4-15) veku? Od 4-8 veka su seobe naroda - brojna raznorodna varvarska naselja sa raznim tradicijama. Od 8-10 veka karolinški sloj (neka pra-pra ideja Evrope). Od 11-13 veka brojna raznovrsna feudalna Evropa. Od 13 veka preovladala je Evropa gradova, univerziteta, sholastike, katedrala, gotike, ekonomije. Tek u 14-15 veka formiraju se predevropske strukture. Hrišćanska crkava je pokušava da pokrski varvare i nametne im svoja pravila. Od 4-15 veka na kontinentu Evropa su stalni ratovi, ne zna se ko sa kim nije ratovao (dinastičke borbe, borba među varvarima, ratovi seljaka sa feudalcima, narodne bune, ratovi esnafa zanatnila protiv trgovaca, crkveni ratovi....). U tom periodu su postojala 3 mala ledena doba, epidemija kuge (pre 4000 g nastala u Kini) i to u kombinaciji sa stalnim ratovima proizvelo je glad, siromaštvo, bezakonje. Oni koji su upravljali nekim društvima nikada nisu imali dovoljno birokratske moći (institucija) koje bi izašle na kraj sa svim krivično/pravnim problemima. Saberi/oduzmi postavlja se pitanje kako su oni uopšte postali to što su danas? Meni si čini da je taj OPŠTI HAOS u geografskoj Evropi proizveo SLUČAJNO "višecentrično društvo" gde su se svi međusobno borili za primat - a posledica je bila liberalizacija - koja je dozvolila neprestalno stvaranje NOVIH ideja (materijalnih/duhovnih) - pomoću kojih su prebrodili sve te brojne probleme. Život je rešavanje brojnih životnih problema; oni su ipak preživeli a da li ćemo i mi preživeti?

 

 

Zoran Stokić

1.12.2021.