Sunčeve pege

Heinrich Schwabe (1789-1875)

 

Jedan primer nenameravane posledice, naših nameravanih akcija bio bi Švabe (Heinrich Schwabe) Nemački farmaceut i astronom amater koji je poznat po „otkriću zakonisti pojavljivanja Sunčevih pega“ - ciklusa koji nije potpuno periodičan. Švabe je tražio moguću planetu unutar orbite Merkura. Zbog blizine Sunca, bilo bi veoma teško posmatrati takvu planetu, a Švabe je verovao, da bi jedna od mogućnosti, da se otkrije nova planeta, mogla biti ta da se vidi - kao tamna tačka -  kada prolazi ispred Sunca. Tokom 17 godina, od 1826. do 1843., svakog vedrog dana, Švabe bi skenirao Sunce i snimao njegove tačke pokušavajući da otkrije bilo koju novu planetu među njima. Nije pronašao nijednu planetu, ali je primetio redovne varijacije u broju „sunčevih pega“  i objavio je  svoje nalaze u kratkom članku pod naslovom „Solarna posmatranja tokom 1843. godine“ – tako je „nenameravana posledica“ postala od 1843. „nameravana“ - nastavio je sa posmatranje Sunčeve pega sve do 1867. Tu  dugu vremensku  seriju posmatranja sunčevih pega koja je trajala 42 godine Švabe je zabelezio u 36 svesaka, u kojima se nalazi  8486. kompletnih crteža olovkom Sunca sa pegama, 3699 izveštaja o Sunčevim pegama i 31 izveštaj o mogućim aurorama.

 

Zoran Stokić

22.12.2021.