Orhan Pamuk se obratio srpskim čitaocima

 

KULTURA Autor:nova.rs15. dec. 202117:481 komentar

Izvor: Nemanja Jovanović / Nova.rs

 

Slavni turski nobelovac Orhan Pamuk obratio se u Beogradu uživo putem video linka povodom svoje nove knjige “Noći kuge” u izdanju "Geopoetike". Posle originala na turskom, prevod na srpski je prvi u svetu.

Izdavačka kuća „Geopoetika“ je organizovala konferenciju za medije danas u kafeu “Sprat” u Cetinjskoj ulici. Pamuk je u video obraćanju pričao sa srpskim novinarima, ali i govorio o svojoj knjizi koju je pisao punih pet godina i pripremao čak 35.

„Ovo je moj najambiciozniji projekat, priča o kraju Osmanskog carstva, ali i o ljudskim reakcijama na pandemiju, o tome kako su one bile slične i tada kao i sada. Kada počne pandemija, ljudi uvek reaguju na identičan način: negiranjem. Ali hteo sam i da napišem roman sa više egzistencijalištičkih tema“, kazao je književnik.

Izvor : Nemanja Jovanović / Nova.rs

Dugo očekivani roman Orhana Pamuka, donosi uzbudljivu priču o epidemiji, vremenu bubonske kuge, koja u proleće 1901. godine izbija na ostrvu Minger (fiktivni toponim) u Osmanskom carstvu i koja je odnela milione života.

Govoreći o svojim uzorima za ovaj roman, istakao je knjigu „Kuga“ Albera Kamija, koja metaforički govori o nacističkoj Nemačkoj, kao i „Godina kuge“ od Danijela Defoa, zatim „Verenici“ Aleksandra Manconija o velikoj kugi u Milanu od 1639. do 1630. godine.

„U ‘Godini kuge’, najedukativnijem delu o kugi i ponašanju čoveka, Danijel Defo piše kako su londonske vlasti po izbijanju epidemije 1664. godine, u nameri da prikažu manji broj smrtnih slučajeva od zaraze, naložile da se neke druge, izmišljene bolesti upisuju kao uzrok smrti u pojedinim kvartovima. Alesandro Manconi, pak, u svojim ‘Verenicima’, možda najrealističnijem romanu o milanskoj kugi iz 1630. godine, staje na stranu ozlojeđenog stanovništva i piše da se, uprkos svim prefektovim upozorenjima, opasnošću niko nije bavio, štaviše, da jedan princ nije hteo da otkaže slavlje povodom svog rođendana. Razloge zbog kojih se zaraza brzo širi Manconi navodi s mudrošću koja u sećanje priziva današnju situaciju: nedovoljnost zabrana i naredbi, ležernost u njihovom sprovođenju i ravnodušnost stanovništva“, kaže turski nobelovac.

Priča iz romana „Noći kuge“ vezana je za svet za koji je Pamuk mislio da ljude neće zanimati. „Pre pandemije su mi prijatelji govorili: “Kakva kuga, pandemija? To je staromodno!“ A kada sam objavio roman u martu: “Orhane, baš imaš sreće!“ Neki su tvrdili da sam znao da će nastupiti korona! Kad je objavljen postao je izuzetno uspešan… A onda je ubrzo usledio lokdaun. U jednoj od najvećih knjižara u Istanbulu celom izlogu je moja knjiga, a na ulici nikoga da je kupi“, rekao je pisac.

Turske vlasti pokrenule su istragu protiv Orhana Pamuka ranije ove godine nakon što je jedan advokat iz Izmira u zapadnoj Turskoj optužio pisca da je u svom najnovijem romanu „Noći kuge“ uvredio osnivača moderne Turske Mustafu Kemala Ataturka, a što je u suprotnosti sa zakonima koji štite sećanje na oca Turske nacije. Pamuk sve to demantuje. „Turska nije prava demokratija u kojoj postoji sloboda govora, mnogo ljudi je u zatvoru, a ekonomska situacija je katastrofalna“, požalio se slavni pisac.

Roman „Noći kuge“ je živa panoramska slika poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od tekijskih šejhova do grčkih nacionalista, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina, uz neizostavno razmatranje temeljnih pitanja života, smrti i ljubavi.

„Pamuk je u roman utkao istoriju i politiku, dodavši im nešto ironije i parodije. Noći kuge su očaravajući i u isti mah višeslojan roman. Ne mogu reći da je najbolji u njegovoj karijeri, ali lako mogu da kažem da je najbolji roman koji je napisao nakon što je dobio Nobelovu nagradu.“ napisao je A.Omer Turkeš iz časopisa Hürriyet. „Pamuk je od onih retkih pisaca koji pišu svoje najbolje knjige posle dobijanja Nobelove nagrade“, piše u kritici Independent.

Postoji anegdota da ga kad je Orhan Pamuk bio u Beogradu, da je posetio Muzej Ive Andrića i da je pipnuo Nobelovu nagradu. Već sledeće godine je dobio Nobela, a mi smo ga pitali da li veruje u tu vrstu magije. Pisac se nasmejao i rekao novinarima da ne govore nikome o tome, da ne bi drugi to isto uradili. To je bila šala, jer se kako kaže, to njemu ipak nije dogodilo.  Orhanu Pamuku je Nobelova nagrada za književnost dodeljena 2006. godine. Autor je knjiga “Bela tvrđava”, „Sneg“, “Novi život”, “Zovem se Crveno”, “Muzej nevinosti”, “Istanbul“ i mnogih drugih.

Od sutra će roman „Noći kuge“ biti dostupan u knjižarama širom Srbije.

 

 

 

***

Komentar

***

 

 

 

Preporučujem Orhanu Pamuku da pročita knjigu John Graunt („Prirodna posmatranja“1662.) - trgovac galanterije koji je voleo matematiku - hteo je da pomogne društvu da preživi epidemiju kuge – postaje začetnik „demografije“ i „epidemiologije“. Informacije o broju i lokaciji umrlih od kuge štampane su i distribuirane svake nedelje. Naučnik – amater je napisao knjigu 1662. „Prirodna posmatranja“ prikupio je statističke podatke o zdravlju stanovništva u poslednjih 50 godina (navodi  uzroke smrti) i prikazao ih u tabelama. Graunova statistika podataka o zdravlju stanovništva bila je ogroman korak napred u medicini. Iako amater primljen je u kraljevsko akademsko društvo.

 

Predistorija Graunovog poduhvata. Bubonska kuga, koja je nastala u Kini pre 4000 g u više navrata je sejala smrt i po Evropi, u 6 veku pa ponovo oko 1300-ih i periodično se ponavljala tri veka, dovela je do velike promene u načinu na koji se bolest posmatrala. Ljudi su sada na počecima epidemije pokušavali da pobegnu iz područja zahvaćenih bolestima, ali su često odlazili prekasno. To je sve uzrokovalo paniku, haos, nerede i bezakonje. Vlasti su nastojale da suzbiju paniku. Engleski kralj Čars II doneo je važnu odluku - da prikuplja podatke o stanovništvu, kako bi ljudi, kad se pojavi kuga, mogli znati gde se ona nalazi, i stoga planirali bekstvo na vreme. Pokazalo se da je ta odluka bila ključni fenomen u istoriji epidemiologije. Informacije o broju i lokaciji umrlih od kuge štampane su i distribuirane svake nedelje. Crkva je angažovana da pomogne u prikupljanju ovih ključnih informacija. Od crkvenih službenika, koji su već evidentirali rađanja i umiranja, zatraženo je da navedu koje su to smrti od kuge. Da bi dobila ove podatke, crkva je slala časne sestre u kuće umrlih, dijagnoza se lako postavljala - u toku bolesti javljale su se ganglije u slabinama zvane buboni, bile su pune crne krvi, a ta je boja obelezila tu bolest i epidemiju.

*

Yersinia pestis, nastala pre 4000 g u Kini, širila se u talasima, kada talas prođe, ona se održavala u endemskom stanju u centralnoj Aziji i istočnom rogu Afrike. Jedan primer, Đenovsku  koloniju  Kafu na Krimu opsedali su Azijati koji su kao oružje  koristili i leševe umrlih od kuge, bacajući ih preko zidina. Bacil je zatim preko brodova  trgovaca stigao 1347. u Đenovu, kuga sa Kafe se već 1348. raširio po celoj Evropi.

 

Zoran Stokić

15.12.2021.