Prvi živi roboti na svetu sada mogu da se razmnožavaju, tvrde naučnici

 

Američki naučnici koji su stvorili prve žive robote, objavili su da su ovi oblici života, nazvani ksenoboti, počeli da se razmnožavaju i to na način nepoznat kod biljaka i životinja. Napravljeni od matičnih ćelija afričke vrste žabe (Xenopus laevis) po kojoj su dobili ime, ksenoboti su manji od milimetra.

 

IZVOR: RTS NEDELJA, 5.12.2021. | 14:42 -> 08:01 FOTO/VIDEO

pogledati vedeo:

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2021&mm=12&dd=05&nav_id=2065947

 

Ovi neobični robotski živi organizmi predstavljeni su prvi put 2020. godine pošto su eksperimenti pokazali da se kreću, formiraju grupe i samoregenerišu. Sada su naučnici sa Univerziteta Vermont, Taft i Instituta Vajs za biološko inženjerstvo Univerziteta Harvard, objavili su da su otkrili potpuno nov oblik biološke reprodukcije koji se razlikuje od bilo kog poznatog u nauci, prenosi Si-En-En.

"Bio sam zapanjen", priznaje Majkl Levin profesor biologije i direktor istraživačkog centra Univerziteta Taft, koji je bio jedan od rukovodilaca projekta.

"Žabe imaju svoj način razmnožavanja, ali kada odvojite ćelije od ostatka embriona i date im priliku da nauče kako da opstanu u novom okruženju, ne samo da su pronašle novi način kretanja, već i novi način razmnožavanja", kaže profesor.

Robot ili živi organizam?

Matične ćelije su nespecijalizovane ćelije koje mogu da se razviju u bilo koju drugu ćeliju. Kako bi napravili ksenobote, istraživači su izdvojili žive matične ćelije sa embriona žabe i ostavili ih da se razviju. Znači, nisu manipulisali genima.

"Ljudi misle da se roboti proizvode od metala i drugih veštačkih materijala, ali nije od suštinske važnosti od čega je robot napravljen, već šta radi, odnosno donosi li neku korist ljudima. U tom smislu, ksenoboti jesu roboti, ali su očigledno i živi organizmi napravljeni od genetski nemodifikovane ćelije žabe", objašnjava Džoš Bongard, profesor informatike i robotike na Univerzitetu u Vermontu i glavni autor studije.

Bongard navodi i da su otkrili kako se ksenoboti, koji su prvo imali okrugao oblik i bili sačinjeni od oko 3.000 ćelija, mogu da se umnožavaju. To se dešavalo retko i samo pod određenim okolnostima. Ksenoboti su koristili "kinetičku replikaciju", proces za koji je poznato da se odvija na molekularnom nivou, ali nikada do sada nije primećen na nivou celih ćelija ili organizama.

Uloga veštačke inteligencije

Uz pomoć veštačke inteligencije, istraživači su zatim testirali milijarde oblika tela kako bi ksenoboti bili efikasniji u ovoj vrsti replikacije. Superkompjuter je smislio Ce-oblik koji je ličio na video-igru iz osamdesetih, Pak-men. Otkrili su da su ksenoboti u stanju da pronađu sićušne matične ćelije u petrijevoj posudi, sakupe ih na stotine u svojim ustima, a nekoliko dana kasnije snop ćelija bi postao novi ksenobot.

"Veštačka inteligencija nije programirala ove jedinke na način kako obično zamišljamo, kodiranjem. Oblikovala je i osmislila ovaj Pek-men oblik. Taj oblik je u suštini program. Oblik utiče na to kako se ksenoboti ponašaju da bi pojačali ovaj neverovatan proces koji nas je sve iznenadio", dodaje Bongard u izjavi za Si-En-En.

Čemu služe živi roboti?

Foto: Profimedia/Douglas Blackiston/Sam Kriegman

Ksenoboti su tehnologija koja je u samom začetku, nešto slično prvim računarima iz prve polovine 20. veka i nemaju nikakvu praktičnu primenu.

Međutim, ova kombinacija molekularne biologije i veštačke inteligencije bi potencijalno mogla da se koristi za niz drugih zadataka u telu ili prirodnoj sredini, tvrde naučnici. To može biti i način za sakupljanje mikroplastike u okeanima, istaživanje korenskog sistema biljaka i regenerativnu medicinu.

Uprkos tome što bi mogućnost biotehnologije koja se samoumnožava mogla da izazove zabrinutost u javnosti, istraživači naglašavaju da su ovakvi živi organizmi u potpunosti laboratorijski eksperimenti i da se lako uništavaju, budući da su biorazgradivi, a i proizvode se u skladu sa etičkim kodeksima.

Ovo istraživanje je delimično finansirala i Agencija za napredne odbrambene istraživačke projekte, američke Agencije za nadzor razvoja tehnologije za vojne svrhe. "Postoji više načina i oblasti na koje je moguće primenitu ovu vrstu plastičnosti i sposobnosti ćelija da rešavaju probleme", zaključuje profesor Bongar.

 

***

Komentar

***

 

Možda će vremenom ovaj novi oblik "života"  moći da se operacionalizuje i postane "mikro čip" budućeg „oduhoveljenog robota“. „Duh“ je telu - isto ono - što  je „oštica“ na nožu. Homo sapijens je „oduhovljena životinja“. Naše sveukupno reagovanje na spoljne nadražaje je u funkciji - glagola „duh“ (ne imenice duh). Taj nam je duh omogućio da gradimo simboličke pojmove - i alat – pomoću koga preživljavamo. Težište u tom preživljavanju Homo spijensa je naše što uspešnije predviđanje budućih događaja. Međutim nikada ne smemo zaboraviti da je taj - naš alat – koji je proizvod našeg duha, veštačka konstrukcija  do koje smo došli koristeći se floskulama:  "priroda je iz nekih misterioznih razloga organizovana matematički", priroda „ne pravi skokove", priroda "ide najkraćim putem", "troši minimum", u prirodi postoji samo "mali broj tipova uzročne interakcije" i tsl. Neopravdano se očekuje da sa tim veštačkim minimumom elemenata i principa - razumemo  beskonačan niz objekata i događaja u prirodi. Spirala DNK - nije spomenik u kome su uklesana nepromenljiva sećanja – ona je živa – pokretni je prenosnik signala - koje upućuje ćelije u kom redosledu treba teći život - stepenice života - kad se pređu 3 stepenice nastaće 1 aminokliselina. Aminokiseline u ćeliji stvaraju proteine koji su osnov života. Svaka ćelija u organizmu osim jajeta i spermatozoida  (nedovršeni su nose polovičan broj gena) – može izgraditi novi život. Život (priroda) je baš to (kao u ovom robotskom primeru) u prvom koraku sučajno bujanje - "stvaranje" koje nema cilj niti svrhu - širi se u svim "pravcima" bez bilo kakvog  plana i tvorca.

 

Zoran Stokić

6.12.2021.