Svemirska istraživanja: Šta je superteleskop koji će nam omogućiti da vidimo prve zvezde

 

Naučnici se nadaju da će najveće astronomsko ogledalo do sada poslato u svemir - koje će biti lansirano 18. decembra - pomoći da vidimo unazad sve do prvih galaksija formiranih posle Velikog praska.

 

IZVOR: BBC PETAK, 17.12.2021. | 11:49 Umetnički prikaz teleskopa Džejms Veb/NASA

 

Svemirski teleskop Džejms Veb (JVST) biće lansiran 18. decembra i teško je opisati uzbuđenje koje prati potencijalna otkrića koja će nam on omogućiti. Super teleskop je pravljen tako da vidi mnogo dublje u univerzum - i unazad kroz vreme - nego što to trenutno možemo. Naučnici se nadaju da će teleskop Veb uspeti da otkrije svetlo prvih zvezda koje su zasjale u univerzumu, pre 13,5 milijardi godina.

"Najuzbudljivija mogućnost jednog tako velikog, odvažnog, ambicioznog teleskopa je ideja da postoje pitanja koja se još nismo setili ni da postavimo", kaže doktorka Amber Nikol Stron, astrofizičarka iz Nasinog Centra za svemirske letove Godar, koja je i zamenica glavnog naučnika projekta. "Ta ideja da ćemo saznati stvari o univerzumu koje će nas potpuno iznenaditi, to je, za mene, najuzbudljiviji aspekt ovog teleskopa." Ali kako on funkcioniše i kad ćemo moći da vidimo univerzum kroz njega?

Rasklapa se kao origami

JVST će koristiti najveće astronomsko ogledalo ikad poslato u orbitu, prečnika 6,5 metara.

Štaviše, ono je toliko veliko da će mu biti potrebno dve nedelje da se rasklopi u svemiru, poput obrnutog origamija. Projekat je udruženi poduhvat Američke, Evropske i Kanadske svemirske agencije koji košta 10 milijardi dolara. Teleskop će biti postavljen na evropsku raketu Arijana 5 i lansiran iz Francuske Gvajane.

 

Jednom kad se Veb odvoji od rakete, otprilike 30 minuta posle poletanja, moraće da prođe kroz ni manje ni više nego 344 kritična trenutka koji moraju da se odigraju u pravo vreme ako misija želi da postigne željenu konfiguraciju. Samo da bi stigao do odabrane tačke za opservaciju, 1,5 miliona kilometara od Zemlje, Veb će putovati oko 30 dana.

Pogledajte video o superteleskopu

Kada će postati operativan?

Doktorka Stron kaže da će teleskopu biti potrebno šest meseci da postane potpuno operativan i da bismo mogli da vidimo prve slike. "Jednom kad pošaljemo teleskop u svemir, on ima taj delikatni sistem rasklapanja kroz koji mora da prođe. "Onda mora da prođe još nekoliko meseci da se teleskop ohladi, da poravna ogledala, a zatim i da uključi instrumente, jednog po jednog", kaže ona. "Biće to, dakle, leto 2022. godine (na Severnoj hemisferi) pre nego što dobijemo prve slike."

Hablovim stopama

Nasin svemirski teleskop Habl otkrio je koliko različiti ikonski Stubovi stvaranja izgledaju kroz infracrveno svetlo/Nasa/ESA

Teleskop Veb pravljen je tako da vidi delove kosmosa koji su trenutno van domašaja drugog revolucionarnog teleskopa, Habla, koji je promenio način na koji razmišljamo o univerzumu. Za tri decenija rada, Habl nam je doneo najvažnije slike univerzuma, kao što su slavni Stubovi stvaranja i pogled na skoro 10.000 galaksija poznatih kao Hablovo ultra duboko polje.

Iako se od Habla očekuje da nastavi da radi još deset ili dvadeset godina, Veb se smatra njegovim naslednikom, sa mnogo većim sposobnostima. Veb će videti univerzum prevashodno u infracrvenom, hvatajući svetlost nevidljivo za ljudsko oko - Habl ima ograničene infracrvene sposobnosti. Veb takođe ima mnogo veće ogledalo od Habla.

Ovaj veći prostor za sakupljanje svetla znači da Veb može da zaviri mnogo dalje unazad kroz vreme nego što to može Habl. Habl se nalazi u veoma bliskoj orbiti oko Zemlje, dok će Veb biti udaljen 1,5 miliona kilometara - što je četiri puta dalje od Meseca. "Veb se nadovezuje na ono što je Habl uspevao da postigne tokom fantastične 31 godine provedene u orbiti", kaže doktorka Antonela Nota iz Evropske svemirske agencije.

"Uprkos činjenici da je i dalje relativno mali teleskop sa primarnim ogledalom od 2,4 metra, Habl uspeva da pomeri horizont vidljivog univerzuma unazad sve do oko sto miliona godina posle Velikog praska. "Sa faktorom 100 puta veće osetljivosti, Veb će se probiti kroz to i zaista će uspeti da vidi kako su nastale prve galaksije."

Šta će videti teleskop Veb?

Ovaj pogled na skoro 10.000 galaksija naziva se Hablovo ultra duboko polje/Nasa/ESA/S. Beckwith (STScI)/HUDF Team

Prema tvrdnji NASA, veće talasne dužine omogućiće Vebu da vidi mnogo bliže počecima vremena i potraži formiranje galaksija koje još niko nije video. Teleskop će takođe uspeti da vidi unutar oblaka prašine u kojima se zvezde i planetarni sistemi formiraju danas. Doktorka Stron kaže da su naučnici već isplanirali prvu godinu opservacija za JVST "i on obuhvata čitav dijapazon astrofizike" "Tu je zaista sve, od proučavanja planeta u našem vlastitom sunčevom sistemu do traženja tih prvih galaksija rođenih pre više od 13,5 milijardu godina - i praktično sve u prostoru i vremenu između toga", kaže ona.

Pogledajte video: Kako su nam jastozi otvorili vidike u svemiru

Potraga za životom

Naučnici se nadaju da bi Veb mogao da identifikuje druge naseljive planete u našoj galaksiji/NASA. Naučnici se nadaju da bi Veb mogao da identifikuje druge naseljive planete u našoj galaksiji/NAS On bi mogao da pomogne u potrazi za znacima života na drugim planetama, jer će takođe uspeti da se probije i vidi kakvih molekula ima u atmosferi neke planete.

"Naravno, ne možemo da obećamo da ćemo pronaći znakove života", kaže doktorka Stron. "Ali nije preterivanje reći da je ovaj teleskop definitivno naš sledeći ogroman korak u potrazi za nastanjivim planetama na Mlečnom putu."

"Mnogo toga se očekuje od ovog teleskopa", kaže ona, pogotovo proširivanje našeg znanja o univerzumu i učvršćivanje naših odnosa sa svim ostalim oko nas."Kad pogledamo gore u zvezde, kad pogledamo gore u noćno nebo, osetim tu vrstu povezanosti. Mi nismo samo svoja vlastita mala bića, sami sa sobom", kaže doktorka Stron.

"U veoma bukvalnom smislu, mi kao ljudi rođeni smo iz ostataka zvezde koja je eksplodirala pre milijardu godina. "Mi smo čvrsto povezani sa univerzumom. Mislim da je uvek važno ustuknuti jedan korak i sagledati širu sliku života."

*Fej Ners iz Londona vodila je intervjue za ovaj izveštaj.

 

***

Komentar

***

 

Bez instrumenata nema novih teorije i uvećanja našeg znanja i obrnuto. Kepler u „Optici“ (1604. Franfurt)  razvija teoriju teleskopa sa konveksnim okularom i tu daje tačna pravila za odredjivanje žižnih daljina i uveličanja teleskopa, zatim istančan opis strukture oka, kao i mehanizam gledanja, princip crne komore. Po tim uputstvima 1608. su - u Frajburgu Kristof Šajner, u Lajdenu Hans Lipershej,  Parizu Žak Mecijus, konstruisali prve teleskope. Prvi koji je teleskop uperio u nebo bio je oksfordski matematičar/astronom Tomas Heriot (jula 1609). Dopisujući se sa njima Galilej je svoj prvi teleskop, koji je uveličavao 3 puta, konstruisao u avgustu 1609. ali za razliku od njih imao je „ideju“ da pomoću njega - opovrgne - Aristotelovu sliku neba; uperio ga je na Mesec, planete i zvezde. On je ustanovio da Mesec nema glatku površinu a da ima planina i dolina, kao i ovdje na Zemlji; ustanovio je da Jupiter ima 4 satelita, koji se kreću po stazama oko njega, isto onako kako se planete kreću po stazama oko Sunca a sve to - direktno opovrgava peripatetičara. Zahvajući svemu ovome mogao je Njutn, na pr, da dokaze - da podaci o kretanju Jupiterovih satelita podržavaju njegovu hipotezu o sili univerzalne gravitacije (privlačenja). On je pokazao da podaci o orbitama tih satelita, zajedno sa 1 i 2 aksiomom kretanja, impliciraju da između Jupitera i svakog njenog satelita postoji sila 1/R².

 

*

 

Galilej je smatrao da se položaji Jupiterovih satelita mogu unaprijed izračunati, kao što se unaprijed mogu izračunati položaji planeta koji se kreću oko Sunca. Budući da je Jupiter tako daleko od Zemlje, pogledi na satelite bi bili isti iz svih dijelova Zemlje. Zato se, s bilo kojeg dela Zemlje, može izmeriti vreme opaženog  rasporeda satelita i uporediti  ga s predviđenim položajima satelita u katalogu, što omogućava određivanje geografske dužine. Ideja je bila dobra. Potpuni  uspeh  zavisio je od toga da li će budući položaji satelita biti izračunati s dovoljnom preciznošću. Problem je uputio  Kepleru, koji je došao do zaključka da se to, iz teorijskih razloga, ne može postići.

 

Zoran Stokić

18.12.2021.