Crtice o „gomili“ i „fašizmu“

 

Kako je Le Bon u  „Psihologija gomile“ shvata gomilu? Reč gomila za njega znači takvu društvenu tvorevinu u kojoj dominira „kolektivna svest“ i gde je „pojedinac sveden na bezličnu stvar bez svog identiteta“. To nije prost zbir pojedinaca, već organizovan skup kome kolektivna svest uslovljava osećanja, razmišljanja, predstave i aktivnosti. „Kolektivna svest je integrativni faktor gomile“. Takva gomila nije u stanju razviti svoj intelektutalni potencijal tako da i njena delanja nisu intelektualno konotirana. Zato su svojstva gomile, kaže Le Bin - nepouzdanost, sugestivnost, lakovernost, nestrpljivost i tsl. „Pojedinac u njoj misli i oseća onako kako misli i oseća gomila“ (da se nalazi izvan nje razmišljao bi na sasvim drugačiji način) . Iz tog razloga je gomila podložna uticaju demagoga i kao takva predstavlja opasnost za celokupno društvo, dovodeći u pitanje njegov opstanak.

*

Fenomen fašizma je prvi objasnio Ortega. U tekstu „O fasizmu“ („Sobre el fascismo“, 1922) Hose Ortega i Gaset kaze: „fasisti proizvode haos da bi, posle toga, zavodili svoj red, afirmisu autoritarizam i, istovremeno, organizuju pobunu. Nije problem u Cezaru koji trijumfuje nad ostalima, vec u ostalima koji su dopustili Cezaru da trijumfuje“. Snaga fasizma, dakle, po Ortegi, nije u njegovoj akciji, vec u odsustvu akcije liberala i demokrata, u slabosti liberalne drzave i njenih institucija.

 

Zoran Stokić

8.12,2021.