Šta se krije iza odluke FCS, „neka Jelena Trivan uvek postoji, još od komunizma“

KULTURA Autor:Maja Nikolić01. dec. 202119:24 > 20:201 komentar

Play Video

Upravni odbor Filmskog centra Srbije na čijem čelu se nalazi Jelena Trivan, odbio je predlog sopstvene konkursne komisije da finansira filmove reditelja Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika i to u kategoriji: Pozivni konkurs za eminentne domaće reditelje. To su ujedno bila i jedina tri prijavljena projekta i sva tri je Upravni odbor odbio.

Može čuvenom Goranu Markoviću nagrada za životno delo, ali baš kako je pre nekoliko dana i pretpostavio, gostujući na N1, ne može odbor u kom sedi Jelena Trivan da odobri njegov film.

„Pretpostavljam da ova vlast ima jedan štab na kome razmatra svoje neprijatelje i koji su ljudi za njih štetni i koji ne misle kao oni, i pokušava onda da ih na neki način onemogući“, rekao je Marković nedavno za N1.

Još od doba komunizma, navikao je, kaže Marković, da „neka Jelena Trivan uvek postoji“, za njega i njemu slične.

„Pa recimo moj drug Žilnik, šta je tek taj prošao, pa to je neverovatno“, kaže.

Jednako neverovatno koliko i činjenica da i drug Žilnik nije prošao sud predsednice Upravnog odbora Filmskog centra. Nema novca ni za film najmlađeg od trojice eminentnih reditelja – Srđana Dragojevića.

Nema novca, a nema ni obrazloženja zašto je Upravni odbor glasao kako je glasao.

A glasao je ovako:

ODBIJA SE film „Škartovi“ Srđana Dragojevića koji je trebalo podržati sa 30 miliona dinara, Markovićev „Doktor D“ za koji je potrebno 24 miliona dinara i 16 miliona koliko je Želimiru Žilniku potrebno da napravi film „Sloboda ili barbarizam“.

„Zašto UO nije napisao obrazloženje, ne znam, stvarno“, kaže Gordan Matić, dirketor Filmskog centra Srbije.

Članovi odbora nisu lako doneli ovu odluku, prepričava nam dalje direktor Filmskog centra Srbije, koji je jednosatnom sastanku prisustvovao, ali bez mogućnosti da učestvuje u diskusiji ili da glasa. A ipak, i njemu samom, zvuči paradoksalno da odbor čije članove imenuje Vlada Srbije odbaci odluku stručne u komisije u kojoj sede čak dva dekana, direktor Jugoslovenske kinoteke, predsednik UFUS-a i scenaristkinja kao predsednica Komisije.

„To su velika imena naše kinematografije, sva tri autora su onako baš velika. Kako da vam kažem, meni je kao direktoru institucije veoma mi je žao što se to prosto nije desilo ovog puta, ali u ovom trenutku je takav stav UO, zašto je takav, to je pitanje za članove“, ističe Matić.

Došlo je vreme za naplatu, kaže filmski kritičar Dragan Jovanović, i zato ovog puta umesto stvarnih reditelja, kritikuje one koji su režirali film koji živimo.

„Kao da je došao trenutak kada se ljudi iz raznih političkih razloga zbog svojih izjava i javnih nastupa prevaspitavaju. Stiče se utisak da ovde niko više ništa ne može ni da kaže, jer ako kaže – stići će ga kazna“, navodi Dragan Jovićević, urednik kulture NIN-a.

Nema te kazne koja će Gorana Markovića sprečiti da govori, jer posle svega opet kaže: „Na javnoj sceni ostaju isključivo oni koji su spremni da veličaju tiranina, a kritika negativnih pojava u društvu ostaje trajno zabranjena“.

 

***

Komentar

***

 

Dokle će biti tako? Sve predhodne ljudske kulture tumačile su ljudski svet kao deo božijeg kosmičkog poretka u kojem se isti redosledi događaja uvek ponavljaju. Grčka je kultura apercepcijom političkog prekinula taj „večni lanac događanja“ i otvorila mogućnost početka koji zavisi od odluke i promišljanja ljudi. Upravo je to glavna karakteristika grčkog života. Aristotel je u „Atinskom ustavu“ opisao kako Solon kudi građane da bi mnogi od njih voleli da se „stvari u polisu same od sebe odvijaju“ (automatski po kosmičkom poretku) i on  je od nih tražio da svojim delovanjem  - postanu politička bića – koja bi svojim činjenjem (delovanjima, suđenjima, odlukama) mogli da prekinu lanac nužnog odvijanja događaja – i postanu kretori svojh životnih trajektorija. A na početku Aristotelove „Politike“ stoji striktno razlikovanje „domaćinstva“ i „država“ – njegova osnovna teza glasi  politička zajednica država  na njoj odgovarajući odlici vladanja bitno se razlikuju od domaćinske zajednice i načina vladanja koji se u njoj vrši. Da li će ovo rečeno makar u 21 veku zaživeti i u Srbiji.

Zoran Stokić

1.12.2021.