Rušenje Heliocentrizma

Šepli (Harlow Shapley)(1885 — 1972 ) - Kopernik 20 veka

 

(Heliocentrizam, kosmološki model u kome se pretpostavlja da Sunce leži centu univerzuma - dok se Zemlja i druga tela rotiraju oko njega.)

*

Kako su dve slučanosti učinila da se razbije predrasuda o Heliocentritmu. Kao što je Kopernik srušio mit o Zemljocentrizmu tako je američki astronom  Šepli (Harlov Shaplei)(1885 — 1972 ) srušio mit o Heliocentrizmu. Ali Šepli nije kao dete mašta da postane astronom, naprotiv hteo je da postane novinar. 1907. Šepli je otišao na Univerzitet u Misuriju da studira novinarstvo. Kada je stigao tamo saznao je da će smer novinarstvo biti moguće studirati  tek naredne školske godine. Da ne bi imao „praznu godinu“ odlučio je da upiše bilo šta drugo. Šalu je pretvorio u zbilju, kazao je da će upisati one studije koje su po abecedi na prvom mestu (na tom Univerzitetu); bila je to „arheologija“ ali kako budući novinar nije umeo da pročita tj. „izgovori“  tu reč, bio je ljut; ispod te reči (arheologija)  bila je reč „astronomija“ – pa se odlučio da studira astronomiju (!)

Uprkos takvom „startu“ postigao je odlične rezultate na studijama astronomije na Univerzitetu u Misuriju i Univerzitetu Prinston. Doktorirao je 1914. kod Henrija Norisa Rasela sa disertacijom o pomračenju binarnih zvezda. Zatim je nastavio da radi kao istraživač u opservatoriji Mount Vilson u Kaliforniji na zahtev Džordža Elerija Hejla. U to vreme ova opservatorija je imala jedan od najvećih reflektujućih teleskopa na svetu.

Pre nego što je Šepli započeo svoj doktorat, bilo je poznato da su kuglasta jata zvezda asimetrično raspoređena i da ih ima mnogo više na jednoj hemisferi nego na drugoj. (Kuglasta jata  su korisna jer ako možemo odrediti udaljenost bilo koje zvijezde u jatu, odredit ćemo i udaljenost cefeide, jer je ona član jata.). Takođe je bilo poznato da mnoga od ovih zvezdanih jata sadrže promenljive zvezde tipa Cefeide (Cefeide - pokazivači udaljenosti - idealne su za merenje prostornih dimenzija galaksije), zvezde čija je različita svetlost veoma ličila na one u pomračenja kod binarnh zvezda koje je već proučavao Šepli (odrediti mase zvezda je neuporedivo teže nego odrediti njihove sjajeve ili njihove poluprečnike. Većina je našeg znanja o masama zvezda, dobivena uz pomoć binarnih sistema); Cefeide su svetle zvezde, pa se zato mogu posmatrati  na velikim udaljenostima. Osim toga - promena njihova sjaja - je pojava koju je lako uočiti i korisna za analizu (merenje); Cefeide se mogu upotrebiti do udaljenosti od oko 5 miliona svetlosnih godina (najsvetlije zvezde se mogu upotrebljavati do udaljenosti od 25 miliona svetlosnih godina). Sa ovim saznanjem, Šepli je mogao da odredi gde se u svemiru nalaze zvezdana jata.Tražio je cefeide u kuglastim jatima i bio u stanju da odredi rastojanja do jata. Šepli je otkrio da su sama kuglasta jata grupisana u neku vrstu ogromnog globularnog jata, čiji centar, međutim, nije bio blizu našeg Sunca. Izračunao je da je centar ove prostorne distribucije udaljen oko 50.000 svetlosnih godina, prema sazvežđu Strelca. Tačno je pretpostavio da je ovaj centar i centar galaksije. To je takođe značilo da Sunce nije bilo u centru galaksije, već daleko iza njega. Do sada se smatralo da je sama galaksija prečnika oko 15 do 20.000 svetlosnih godina. Šepli je sada iz svog proučavanja Cefeida tvrdio da su prečnika oko 300.000 svetlosnih godina. Ovo je bio gigantski skok, o čemu je trebalo kasnije pregovarati, popravljati. Danas nam se čini da je njegov prečnik oko 100.000 svetlosnih godina.

Dana 26. aprila 1920. godine, Nacionalna akademija nauka u Vašingtonu pokrenula je debatu o veličini univerzuma, o „spiralnim maglinama“ i tsl. Debata je ostala zapamćena po oprečnim stavovima koje su izneli Šepli i Heber Kertis, koji su radili na opservatoriji Lik Univerziteta Kalifornije. Kertis je branio tezu da se univerzum sastoji od mnogo više galaksija poput Mlečnog puta. On je ovo zasnovao na uverenju da „spiralne magline“  treba posmatrati kao udaljene galaksije. Šepli je, s druge strane, ostao ubeđen da su „spiralne magline“ oblaci gasa koji se nalaze unutar galaksije ili se mogu smatrati bliskim satelitima galaksije. Upravo je otkrio ogromnu veličinu galaksije i pomislio da univerzum sadrži samo jednu takvu gigantsku galaksiju.Dalje, Šepli je tvrdio da je Sunce daleko od centra ove velike svemirske galaksije. Po Kertisovom mišljenju, s druge strane, Sunce je bilo blizu centra naše relativno male i obične galaksije. Tokom narednih nekoliko godina, pokazalo se da su i jedni i drugi bili delom u pravu a delom da su pogrešili. Veličina galaksije i položaj Sunca u njoj pokazali su da je Šepli u pravu. Otkriće prave prirode „spiralnih maglina“ pokazalo  je da je Kertis bio u pravu.

 

Zoran Stokić

21.12.2021.